Želja (Jovović)

Milo Jovović

Gde nam propast rodu preti,
Gde glas trube u boj zove,
Srpske sinke sokolove
Da pokažu svoju moć;

Gde se čuje zvek handžara,
Gde se krvca za rod lije;
Tamo mi je najmilije, -
Tamo želim na mah doći.

Gde je mukȃ i strahotȃ,
Gde se čuje grom pušaka,
Gde je mejdan od junaka;
Želio bih i tu bit'.

Jer je slatko za rod pasti,
Na poljani u sred boja;
To je divna želja moja,
Tu ću svoju krvcu lit'.

Pa kad panem za rod mili,
Koga ljubim silno, žarko,
Kao Miloš, kao Marko,
Kao stari vitez Jug.

Potomstvo će tada reći:
Rod braneći on je pao;
On je Srpstvo ljubit' znao,
Što j' Srbinu sveti dug.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milo Jovović, umro 1916, pre 108 godina.

Bar, Milo Jovović, „Golub“, broj 8., u Somboru, 15. aprila 1907., str. 121.