Želja (Jovović)
Gde nam propast rodu preti,
Gde glas trube u boj zove,
Srpske sinke sokolove
Da pokažu svoju moć;
Gde se čuje zvek handžara,
Gde se krvca za rod lije;
Tamo mi je najmilije, -
Tamo želim na mah doći.
Gde je mukȃ i strahotȃ,
Gde se čuje grom pušaka,
Gde je mejdan od junaka;
Želio bih i tu bit'.
Jer je slatko za rod pasti,
Na poljani u sred boja;
To je divna želja moja,
Tu ću svoju krvcu lit'.
Pa kad panem za rod mili,
Koga ljubim silno, žarko,
Kao Miloš, kao Marko,
Kao stari vitez Jug.
Potomstvo će tada reći:
Rod braneći on je pao;
On je Srpstvo ljubit' znao,
Što j' Srbinu sveti dug.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milo Jovović, umro 1916, pre 108 godina.
|
Bar, Milo Jovović, „Golub“, broj 8., u Somboru, 15. aprila 1907., str. 121.