Женик слободе/ПОЈАВА IV/III
| ←ПОЈАВА III | Женик слободе Писац: Драгутин Илић СЛИКА III - ПОЈАВА IV |
ПОЈАВА V→ |
(Сви, осим калуђера, слепога и Ружице).
ЛОМО:
Не знам, Катићу,
Зао ил’ добар је л’ у њојзи дух;
Но то што виде има смисла свог.
КАТИЋ:
Ломо, тако је! нисмо л’ и ми сви
Налик на жену што је сабласт та
Шиба и вуче? Да смо људи, тек
Сносили не би оволико зло,
Да нам обешчасте жену, кћер и храм!
ВАСИЉ:
И пред поганцем пузили ко пси!
ЛОМО (замишљено):
„Гусле и крст!“ — Не та девојка
Махнита није. То је истина;
Да није слепог с калуђером тим,
Бог знаде не би л’ невоља и јад
Око главе нам чалму завила!
(Из цркве се чује Ружин глас).
РУЖИЦА:
Видим га, он је!
ЛОМО:
Браћо, сви у храм!
Нечега има (уђу у цркву).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.
|