Кад се жени бег Али-бег, Даут-бега син,
Из стојнога Биограда биограткињом,
Он се моли Хасан-аги првом комшији:
„Богом брате, Хасан-ага, први комшија,
„Дај ти мени злато Фату у јенђибулство.“ 5
Добар бјеше Хасан-ага први комшија,
Даде њему злато Фату у јенђибулство,
Па отиђе бјелу двору Даут-бегову.
Коња игра бег Али-бег, Даут-бега син,
Коња игра пјесму пјева Даут-бегову: 10
„Колико се вјетри бише, не избише се,
„Колико се соко вија, не извија се,
„Колико се ми гледасмо, не узесмо се!“
Кад то чуло л'јепо злато Хасан-агино,
Подигнула мрку печу, тера заплака. 15
Њојзи вели бег Али-бег, Даут-паше син,
„Мучи Фато, мучи злато, биће што Бог да!“
И одоше Биограду по биогратку.
Излазила мила браћа биограткиње,
Хоће сестру да вјенчају у триста хиљад', 20
Али не ће бег Али-бег него у двјеста;
И они се завадише о то вјенчање,
И одоше бјелу двору без биогратке.
Кад су били бјелу двору Даут-бегову,
Коња игра бег Али-бег, Даут-бега син, 25
Коња игра, пјесму пјева Даут-бегову:
„Колико се вјетри бише, не избише се,
„Колико се соко вија, не извија се,
„Колико се ми гледасмо, и узесмо се!“
Кад то чула л'јепа Фата Хасан-агина 30
Подигнула мрку печу, па се насмија. —
И вјенча се бег Али-бег с Фатом дјевојком.
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 52-53.
