Женидба Селим-царевића[1]
Кад се жени Селим царевићу,
Надалеко запроси дјевојку,
Три дни ода преко поља равна,
А четири преко горе чарне.
Проси Селим Јелицу дјевојку, 5
Просио је и испросио је
И лепе је свате сакупио,
Све мезимце, у мајке јединце,
Мрки капа, врани подбрадника[2],
Вране коње, а плаве јунаке. 10
Путоваше кроз гору зелену,
Певајући коње разиграше,
Брзо ишли, јошт брже сустигли
Ко ономе двору девојачком.
Частише се до три бела дана, 15
Кад је било по четвртом дневу,
Повикаше кићени сватови:
„Ваља, куме, двору путовати,
Оће нам се дома постарати!”
Изведоше Јелицу девојку, 20
Седе Јела на бесна коњица —
Кад уседе ђаво па ђавола,
Све је свате Јела обиграла
Подскакујућ' на бесну дорату.
Сустигоше двору Селимову 25
Дивећи се Јелици девојки.
Тада свати с коња суседоше,
С’ Селимом се лепо поздравише
И у б’јела лица целиваше,
Неће Јела да с коња суседне. 30
Њојзи шеће Селимова мајка,
Па беседи Јелици девојки:
„Сусед’ коња, Јелице девојко,
Ниси њега из рода довела,
Веће си га у двору затекла!” 35
Ћути Јела, ништа не говори,
Већ се клања до земљице црне.
Излазила девер и јетрва,
Па беседе Јелици девојки:
„Сусед' коња, Јелице девојко, 40
Ниси њега из рода довела,
Веће си га у двору затекла!”
Ћути Јела, ништа не говори,
Већ се клања до земљице црне.
Тад излази Селим царевићу: 45
„Сусед’ коња, Јелице девојко,
Ниси њега из рода довела,
Веће си га у двору затекла!”
Ал' беседи Јелица девојка:
„Господару Селим-царевићу, 50
Кад је моја преминула мајка,
Љуто ме је она заклињала
Да не идем у бијеле дворе
Док ја трипут не обиграм дворе!
Је ли просто да обиграм дворе?” — 55
„Јесте просто, Јелице девојко!"
Двапут му је обиграла дворе,
А трећи се у збег упустила.
Њу ми вија Селим царевићу:
„Не беж', Јело, утећи ми нећеш!" 60
Он је вата усред Сарајева,
Увати је за бијелу руку,
Па је води каменој тамници,
Баца Јелу на дно у тамницу.
Пита Јелу Селим царевићу: 65
„Ој Бога ти, Јелице девојко,
Или волеш млада тавновати,
Тавновати девет годиница,
Или мене немила љубити?”
Одговара Јелица девојка: 70
„Та ја волем тавновати млада,
Тавновати до суђена данка,
Негол' тебе немила љубити!"
(АСАНУ, бр. 8552/257, XV, 2, бр. 41).
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
