Ženidba Selim-carevića[1]
Kad se ženi Selim careviću,
Nadaleko zaprosi djevojku,
Tri dni oda preko polja ravna,
A četiri preko gore čarne.
Prosi Selim Jelicu djevojku, 5
Prosio je i isprosio je
I lepe je svate sakupio,
Sve mezimce, u majke jedince,
Mrki kapa, vrani podbradnika[2],
Vrane konje, a plave junake. 10
Putovaše kroz goru zelenu,
Pevajući konje razigraše,
Brzo išli, jošt brže sustigli
Ko onome dvoru devojačkom.
Častiše se do tri bela dana, 15
Kad je bilo po četvrtom dnevu,
Povikaše kićeni svatovi:
„Valja, kume, dvoru putovati,
Oće nam se doma postarati!”
Izvedoše Jelicu devojku, 20
Sede Jela na besna konjica —
Kad usede đavo pa đavola,
Sve je svate Jela obigrala
Podskakujuć' na besnu doratu.
Sustigoše dvoru Selimovu 25
Diveći se Jelici devojki.
Tada svati s konja susedoše,
S’ Selimom se lepo pozdraviše
I u b’jela lica celivaše,
Neće Jela da s konja susedne. 30
Njojzi šeće Selimova majka,
Pa besedi Jelici devojki:
„Sused’ konja, Jelice devojko,
Nisi njega iz roda dovela,
Veće si ga u dvoru zatekla!” 35
Ćuti Jela, ništa ne govori,
Već se klanja do zemljice crne.
Izlazila dever i jetrva,
Pa besede Jelici devojki:
„Sused' konja, Jelice devojko, 40
Nisi njega iz roda dovela,
Veće si ga u dvoru zatekla!”
Ćuti Jela, ništa ne govori,
Već se klanja do zemljice crne.
Tad izlazi Selim careviću: 45
„Sused’ konja, Jelice devojko,
Nisi njega iz roda dovela,
Veće si ga u dvoru zatekla!”
Al' besedi Jelica devojka:
„Gospodaru Selim-careviću, 50
Kad je moja preminula majka,
Ljuto me je ona zaklinjala
Da ne idem u bijele dvore
Dok ja triput ne obigram dvore!
Je li prosto da obigram dvore?” — 55
„Jeste prosto, Jelice devojko!"
Dvaput mu je obigrala dvore,
A treći se u zbeg upustila.
Nju mi vija Selim careviću:
„Ne bež', Jelo, uteći mi nećeš!" 60
On je vata usred Sarajeva,
Uvati je za bijelu ruku,
Pa je vodi kamenoj tamnici,
Baca Jelu na dno u tamnicu.
Pita Jelu Selim careviću: 65
„Oj Boga ti, Jelice devojko,
Ili voleš mlada tavnovati,
Tavnovati devet godinica,
Ili mene nemila ljubiti?”
Odgovara Jelica devojka: 70
„Ta ja volem tavnovati mlada,
Tavnovati do suđena danka,
Negol' tebe nemila ljubiti!"
(ASANU, br. 8552/257, XV, 2, br. 41).
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
