Како је Бихаћ пао у Турске руке
Везак везло тридес’ ђевојака
у бијелу Сењу на крајини,
а на кули Сењанина Ива.
А какво је тридес' ђевојака:
свака фали заручника свога, 5
а не фали сестра Иванова.
Говори јој тридес' ђевојака:
“Кујо једна, Иванова Анђо,
што не фалиш заручника свога?
Али си се понијела млада, 10
ђе је тебе добар испросио,
испросио Пивљанине Бајо!”
А говори Иванова Анђа:
“Сестре моје, тридес' другарица,
нијесам се понијела млада, 15
ђе је мене добар испросио.
Бијаше ме добар испросио,
па је мене други препросио,
из Удбине Куна Асанага,
моме брату натурио благо, 20
те ме даде Куни Асанаги!”
Млидијаху, нико не чујаше.
То зачула Иванова љуба,
она каза Иву господару.
А кад зачу Сењанине Иво 25
књигу пише, па је Бају спрема:
“Чујеш мене, Пивљанине Бајо,
купи свате, хајде по ђевојку
у неђељу, која прва дође;
други ће ти одвести ђевојку, 30
и доведи пет стотина свата”.
Ону спрема, другу начинио,
па је шаље Куни Асанаги:
“Чуј Турчине, Куно Асанаго,
купи свате, хајде по ђевојку 35
у неђељу, која прва дође,
други ће ти одвести ђевојку,
одвести је Пивљанине Бајо,
и доведи пет стотина свата”.
Кад је било у прву неђељу, 40
док ево ти Баја и сватова.
А дивно их дочекао Иво,
по ливади попеше чадоре;
ето Баја на бијелу кулу.
Таман сио и каву попио, 45
док ево ти Куне Асанаге,
и он води пет стотина свата.
По ливади попеше чадоре;
ето Куне на бијелу кулу.
Ту ноћили, лијепо им било. 50
Кад ујутру јутро освануло,
подранио Сењанине Иво,
па дозива Пивљанина Баја:
“Чујеш мене, Пивљанине Бајо,
два јунака а једна ђевојка. 55
Ви проспите бурме и прстење,
ја ћу довест' лијепу ђевојку,
кога узме и сретно му било”.
Простријеше диван кабанице,
па просуше бурме и прстење, 60
доведоше дилбер Анђелију.
Превари се, уједе је гуја,
па Кунине бурме покупила.
Долећеше два ђевера млада,
ударише дувак на ђевојку. 65
А то гледа дијете Јоване,
сестрић бјеше Пивљанина Баја,
од јада га забољела глава,
шћаше одма заметнути кавгу.
Ал’ не даде Пивљанине Бајо: 70
"Сјед’, Јоване, изгубио главу.
Ти ћеш бољу стећи да'иницу”.
Отален се свати подигоше,
све заједно хиљаду сватова.
Кад су били испод Сења б'јела, 75
сви сватови рахат и весели, -
а Јован је в'ома невесео.
Пита њега Пивљанине Бајо:
“Мој сестрићу, дијете Јоване,
је'л те, сине, забољела глава, 80
или ти је понестало вина?”
Говори му дијете Јоване:
“Мој да’иџа, Пивљанине Бајо,
није мени понестало вина,
жао ми је несуђене ујне, 85
да 'ко Бог да, суђена ми била!”
Па помами вранца дебелога,
до ђевојке доћера гаврана;
па он скиде дувак са ђевојке,
а удари везене мараме, 90
и завика грлом бијелијем:
“Ајмо ујна, суђена ми била,
нећеш ићи Бирчу бијеломе,
него ћемо Рисну питомоме”.
А то гледа Омере ђевере, 95
сестрић бјеше Куне Асанаге,
па потеже двије пушке мале,
да убије дијете Јована.
Јовану је добра срећа била,
ниједна га пушка не трефила, 100
него вранца по оба колана.
Паде вранац, изјели га вуци,
а од њега Јован оскочио,
па довати везену шешану,
па он гађа Омера ђевера. 105
Он Омера добро погодио,
по сред срца и свилена паса.
Омер паде, а Јован допаде,
уфати му дебела ђогина,
па побјеже Јован са ђевојком. 110
Ала банда, затури се кавга,
ту се сакла хиљаду сватова.
Бога моли Пивљанине Бајо:
“Дај ми, Боже, вјетра са планине,
да разнесе испод сења таму, 115
да ја виђу у пољу зелену
ко ли гине, ко ли задобива”.
Бог му даде, вихор вјетар пуну,
у крајеве растјерао таму.
Кад у пољу ниђе нико нема 120
до Јована млада и ђевојке.
Док ево ти Пивљанина Баја
на њему је седамнаест рана.
Виче Бајо дијете Јована:
"Је л' Јоване, да од Бога нађеш, 125
зашто сакла хиљаду сватова?”
А говори дијете Јоване:
"Мој да'иџа, Пивљанине Бајо,
јесу ли ти ране за видања?”
А Бајо му 'вако одговара: 130
"За мном сине, дијете Јоване,
гони коња и води ђевојку,
да идемо Рисну питомоме,
да видамо моје ране грдне”.
Одведоше лијепу ђевојку. 135
Доведоше са мора 'ећиме,
извидаше Пивљанина Баја,
и вјенчаше за њега ђевојку.
Прибиљежио од Вучића Паповића
Душан Осмоковић
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
