Женидба Огњанина Вука

Извор: Викизворник


Женидба Огњанина Вука

0001 Прошетао Огњанине Вуко
0002 Под Будимом бијелијем градом,
0003 Ал’ му сабља позвекује често,
0004 Па се вуче сабљом разговара:
0005 ”О сабљице, моја узданице,
0006 ”Што ми тако позвекујеш често,
0007 ”Али ти је за невољу љуту?
0008 ”Ево има три године дана,
0009 ”Од кад сам те с мајстора донио,
0010 ”Нијесам те крвце напојио,
0011 ”Ема оћу, рече, ако Бог да
0012 ”Истом главом од Будима краља,
0013 ”Који ми је све моје узео:
0014 ”Ђурђевину и Смедеревину. ”
0015 Вуко мисли нико га не чује,
0016 Ал’ га слуша од Будима краљу.
0017 На живу се муку нагоњаше,
0018 Како ће се умирити с Вуком,
0019 Па сазива своје витезове,
0020 И све њима право казиваше:
0021 ”Витезови, браћо моја драга,
0022 ”Бисте ли ме како сјетовали,
0023 ”Како би се умирио с Вуком? ”
0024 Ал’ господа краљу бесједила:
0025 ”Господаре, од Будима краље,
0026 ”Ми ћемо те дивно сјетовати,
0027 ”Ти парићај госпоцка обједа,
0028 ”И на објед сазови господу,
0029 ”Међу њима зови Огњен-Вука.
0030 ”Још да чујеш, краље господаре,
0031 ”Када буде у највише пиће,
0032 ”Ти изведи милу шћерцу твоју,
0033 ”Ођени је што можеш најљевше
0034 ”Пак јој пружи један пеар вина,
0035 ”А на пеар од злата јабуку,
0036 ”Нек је даде Вуку Огњеноме. ”
0037 Тадер краље послуша господу,
0038 И начиње госпоцка обједа,
0039 На објед је господу сазвао,
0040 Међу њима дозва Огњен-Вука.
0041 Када бјеше у највеће пиће,
0042 Тада краље шћерцу изводио,
0043 Милу своју шћерцу Кадијану,
0044 Дивна ти је, дуг је јад убио!
0045 На цуру је дивно одијело,
0046 А гуја је и од себе дивна:
0047 Већ су на њу три дивна кавада,
0048 Два од свиле трећи од кадифе,
0049 А на руке бурме и прстење,
0050 А под грло три жута ђердана:
0051 Један ђердан под грло спучила,
0052 Ђердан бјеше ос скрли мерџана,
0053 Ђердан црвен, а грло бијело,
0054 То ђевојку подносило дивно;
0055 А други је ниже посклонила,
0056 Та’ је ђердан по дојкама тиче,
0057 Ђердан бјеше ситнога бисера,
0058 Бисер ситан, а дојке су крупне,
0059 Ни то није видијети ружно;
0060 Трећи ђердан од сувога злата,
0061 Тере цури до појаса тиче,
0062 Ђе се злато о злато куцаше,
0063 Ни то није видијети ружно;
0064 А на ноге од злата пашмаге,
0065 Одоздол су сребром потковане,
0066 А одозгор златом нажикане,
0067 Пак јој даде један пеар вина,
0068 А на пеар злаћену јабуку,
0069 Да је даде Вуку Огњеному.
0070 Тада цура полећела трком,
0071 Пружи Вуку златан пеар вина.
0072 Ал’ је Вуче цури бесједио:
0073 ”Прођи ми се, лијепа ђевојко,
0074 ”Прођ’ се мене, ајде на другога,
0075 ”Јер ја куће ни баштине немам:
0076 ”Кућа ми је камена пећина,
0077 ”А поље ми зелена ливада,
0078 ”Него ми је у баба твојега,
0079 ”Ма ће ми га платит’ , ако Бог да! ”
0080 Тад господа Вуку бесједила:
0081 ”Узми чашу, Вуко Огњанине,
0082 ”Узми чашу и дивну ђевојку. ”
0083 Када Вуко р’јечи саслушао,
0084 Брже узе пеар и јабуку,
0085 И на цуру стави обиљежје,
0086 И са краљем свадбу углавио:
0087 ”Ова свадба за годину дана,
0088 ”Доклен пођем моме Смедереву,
0089 ”И окупим кићене сватове. ”
0090 Ријеч рече, на ноге устаде,
0091 Па отиде на своје дворове.
0092 Када приспје двору бијеломе,
0093 Брже купи кићене сватове,
0094 Сакупио три стотине свата.
0095 Ал’ се Вуко на муку нагнао
0096 Нема брата, нема братучеда,
0097 Ни својега мила побратима,
0098 Да му буде ђевер уз ђевојку,
0099 До једнога циглог побратима,
0100 На далеко у земљи Турскојзи,
0101 Побратима бега Подунавца.
0102 Тадер Вуче књигу направио
0103 Одасла је милу побратиму:
0104 ”Поздрављам те, мили побратиме,
0105 ”Јеси л’ чуо, ал’ ти ко кажива
0106 ”Да се скоро оћу оженити
0107 ”Из Будима града бијелога
0108 ”Милом шћери од Будима краља,
0109 ”Него ајде к мен’ у Смедерево,
0110 ”Да ми будеш ђевер уз ђевојку. ”
0111 Када бегу ситна књига дође,
0112 Када виђе ситно што му пише,
0113 Ону чита, другу Вуку пише,
0114 Одасла је милу побратиму:
0115 ”Да ме чујеш, побратиме Вуче,
0116 ”Не могу ти у сватове доћи,
0117 ”Е ме десна нога забољела,
0118 ”Десна нога у десно кољено,
0119 ”Но ти шаљем двије буле моје,
0120 ”Да ти буду уз дивну ђевојку. ”
0121 Када Вуку ситна књига дође,
0122 И до’ше му двије буле младе,
0123 Дивно их је Вуче дочекао.
0124 Фала Богу да је великоме!
0125 У двор чини велико весеље,
0126 Све играју и попијевају.
0127 Ма да видиш двије биле младе,
0128 Ни играју ни попијевају,
0129 Него су се шјетно ошјетиле.
0130 Тада Вуче њима бесједио:
0131 ”А тако ви, двије снахе моје,
0132 ”А зашто ви не попијевате?
0133 ”А кунем се, те ви вјеру дајем,
0134 ”Док је моја на рамену глава,
0135 ”Вама, рече, зулум бити неће. ”
0136 Али буле Вуку бесједиле:
0137 ”Да нас чујеш, наш ђевере Вуче,
0138 ”Ако ћеш нам дати вјере тврде,
0139 ”Да ти нама зулум чинит’ нећеш,
0140 ”Ми ћемо ти право каживати. ”
0141 Тад им Вуче даде вјеру тврду,
0142 Да је вјера тврђа од камена.
0143 Тадер буле Вуку бесједише:
0144 ”Наш ђевере, да нас чујеш дивно,
0145 ”Није бега нога забољела,
0146 ”Десна нога, као што ти пише,
0147 ”Но је осто да окупља Турке,
0148 ”Да причека тебе и сватове,
0149 ”Кад се вратиш из Будима града.
0150 ”Када дођеш у дунаву близу,
0151 ”Он ће тебе удрит’ изненада,
0152 ”И разгнати кићене сватове,
0153 ”И отети лијепу ђевојку.
0154 ”А чујеш ли наш ђевере Вуче,
0155 ”Ти не имаш доброга јунака,
0156 ”Који би му поплашио Турке:
0157 ”Овде нема Краљевога Марка,
0158 ”Нит’ је овде војеводе Јанка,
0159 ”Ни Секуле Јанкова сестрића,
0160 ”Овде није старога Новака,
0161 ”Ни Грујице синовца његова,
0162 ”Овде није два Подреновића,
0163 ”Оба сина Подреновић-Рада,
0164 ”Који бише поплашили Турке.
0165 ”Но да чујеш, наш ђевере Вуче,
0166 ”Ти окупи Србе сваколике. ”
0167 Тадер Вуче буле послушао,
0168 На мах многе књиге разаслао,
0169 Скупише се србљи свиколици;
0170 Кад се Вуку у двор саставише,
0171 Отолен се свати окренуше:
0172 За ђевера Краљевога Марка,
0173 Ако буде до невоље љуте,
0174 Неће Марко пуштити ђевојку;
0175 Старог свата Старину Новака,
0176 А за кума Сибињанин Јанка,
0177 За војводе два Подреновића,
0178 Барјактара Бановић-Секулу,
0179 Уз барјака Грујицу Новака.
0180 Тадар Вуко Марку бесједио:
0181 ”Побратиме да ме чујеш, Марко,
0182 ”Кад се вратиш из Будима града,
0183 ”Када дођеш у Дунаво равно,
0184 ”Удариће Подунавац бего,
0185 ”И отети лијепу ђевојку. ”
0186 Тадер Марко Вуку бесједио:
0187 ”Да ли чујеш, Вуко побратиме,
0188 ”Ако би ми Бог и срећа дала,
0189 ”Да би мене бего ударио,
0190 ”Кунем ти се а вјеру ти давам,
0191 ”Ја га оћу жива уфатити,
0192 ”Довести га у твоје дворове. ”
0193 Пак се отлан свати окренуше.
0194 Фала да је Богу великоме!
0195 Ево крену сила и сватови,
0196 Пјевајући и лубардајући,
0197 Докле до’ше у Будиму граду.
0198 Ту их краље дочекао дивно,
0199 Пију вино за неђељу дана.
0200 Кад неђеља на пунано дође,
0201 Тадер се је Марко устануо,
0202 Па дозива од Будима краља:
0203 ”А на ноге, од Будима краљу,
0204 ”Вријеме ја дома да идемо,
0205 ”Износ’ даре, изводи ђевојку. ”
0206 Тадар краље Марка послушао,
0207 Он изнесе даре на сватове,
0208 И изведе лијепу ђевојку,
0209 Свакога је свата даровао:
0210 Неком перо, неком перјаницу,
0211 Свакојега ко је зашто био,
0212 Ђеверима коња и ђевојку.
0213 Отолен се свати покренуше,
0214 Ево путем пјевајући поше.
0215 Када до’ше у ћесаревину,
0216 Ал’ повикну Марко Краљевићу:
0217 ”Стан’, Секула, драги побратиме,
0218 ”Стан’ , Секула, устави сватове. ”
0219 Тада Секул Марка послушао,
0220 Стаде Секул стадоше сватови,
0221 Тадер им је Марко казивао,
0222 Још им Марко ријеч бесједио.
0223 Слушајте ме, свати, браћо драга,
0224 Оће бего послат’ нам уводу,
0225 Да уводи свате сваколике.
0226 Кад ухода уходи сватове,
0227 Страх ме љуто ударити неће.
0228 Ондар вране коње мијењаху,
0229 Тадар Марко зове побратима,
0230 Побратима Грујицу Новака:
0231 ”Побратиме, да чу ли ме дивно,
0232 ”Дај ти мене вранчића твојега,
0233 ”Ја ћу тебе Шарца коња мога. ”
0234 Тад је Грујо Марка послушао.
0235 Тадар зове Старина Новаче,
0236 Зове Новак војеводу Јанка:
0237 ”Дај ти мене дорина твојега,
0238 ”Ја ћу тебе бушата мојега. ”
0239 Зове Секул два Подреновића:
0240 ”Ха на ноге, два Подреновића,
0241 ”Да ми наше коње мијењамо,
0242 ”И остали свати свиколици. ”
0243 Када свати коње мијењаше,
0244 Отолен се свати подигоше.
0245 Ма ни бего ѕалуд не стојаше,
0246 Него шаље момке у уходу.
0247 Ухода је уходила дивно,
0248 Таки опет бегу повратила,
0249 И бегу је право каживала:
0250 ”Господаре, бего Подунавче,
0251 ”Ми смо свате уходили дивно,
0252 ”Ка да бјеше Краљевића Марка,
0253 ”Ма не бјеше коња Марковога;
0254 ”Ка да бјеше војвода Јанко,
0255 ”Ма не бјеше коња Јанковога;
0256 ”Ка да бјеше Старина Новаче,
0257 ”Ма не бјеше коња Новакова;
0258 ”Ка да бјеху два Подреновића,
0259 ”Ма немаше коња њиховијех;
0260 ”Ка да бјеше Бановић Секула,
0261 ”Ма немаше коња Секулова;
0262 ”Ка да бјеше дијете Грујица,
0263 ”Ма немаше коња Грујичина. ”
0264 Ал’ се бего чуду овизао
0265 Да су вране коње мијењали,
0266 Па овако бего бесједио:
0267 ”Не бојте се, Турци, браћо моја,
0268 ”Него ајте да им ударимо. ”
0269 Тад за кланац бего запануо,
0270 Докле на њи свати нагазише.
0271 Ка на Турке свати наступише,
0272 Фала да је Богу милосноме!
0273 Колико им ласно ударише,
0274 Сваколике свате разагнаше.
0275 По планини свате растурише,
0276 Сам остаде Краљевићу Марко
0277 Са ђевојком усред друма пута,
0278 Око њега Турци насрнуше,
0279 Марко мучи, ништа не говори,
0280 На њих Марко мрко погледује.
0281 Фала да је Богу великоме!
0282 Из горе се свати повратише,
0283 И на Турке снажно ударише:
0284 Од сприједа Секул са Грујицом,
0285 А од зада два Подреновића,
0286 С десне банде Старина Новаче,
0287 Од лијеве војевода Јанко,
0288 Из сватова Марко искочио,
0289 Фала да је Богу великоме!
0290 Тад брицкиње ћорде повадише,
0291 А у свате јуриш учинише,
0292 Погубише Турке свеколике,
0293 Ниједнога жива не пуштише,
0294 Ни да кажу како им је било.
0295 Утече им бего Подунавац,
0296 За њим Марко напушта кулаша,
0297 Ма га никад стићи не могаше,
0298 Под Турчином бјеху ноге брзе,
0299 Ал’ га ћера по планини Марко.
0300 Тадаре се свати окупише,
0301 Тере Новак изброја сватове,
0302 Ал’ му није свата најбољега,
0303 Најбољега Краљевога Марка.
0304 Јекну Новак како мрчни вуче:
0305 ”Јао њему јутрос па довијек,
0306 ”Нема мене свата најбољега! ”
0307 Оно зачу Подунавац бего,
0308 Ал’ се чуду авизао бего,
0309 Да је са њим проз планину Марко,
0310 Па још боље бјежи уз планину.
0311 Ками мајци да утјећ могаше,
0312 Јере га је пристигнуо Марко,
0313 И бега је жива уфатио,
0314 Па му свеза на плећима руке,
0315 Па га води међу сватовима.
0316 Кад у свате долазио Марко
0317 Тад Новаку Марко бесједио:
0318 ”Да ме чујеш Старина Новаче,
0319 ”Моли Бога јер си остарио,
0320 ”Данас бих ти укинуо главу,
0321 ”Да ли теби данас не говорих.
0322 ”Ђе је пити, или сјећи Турке,
0323 ”Није треба кликовати Марка. ”
0324 Отолен се свати покренуше,
0325 Пјевајући и пушкам’ мећући,
0326 На дворове доклен Вуку до’ше.
0327 Води Марко бега Подунавца
0328 Свезанија руку наопако,
0329 Па га даде Вуку побратиму:
0330 ”На’ ти, Вуче, душманина твога. ”
0331 Када Вуко бега доватио,
0332 Лијепо је даровао Марка.
0333 Отлена се свати покренуше,
0334 Те сви свати на дворове по’ше,
0335 Вуко рани бега Подунавца,
0336 Држао га седам осам дана,
0337 Пак му зоби и сијена даје,
0338 Ал’ за бега дође откуп дивни,
0339 Дивни откуп седам ћеса блага.
0340 Тадер Вуко бега отпуштао
0341 Из синџира гвожђа жестокога,
0342 Дарова му двије буле младе,
0343 Здраво с њима на дворове пође.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.