Pređi na sadržaj

Ženidba Ognjanina Vuka

Izvor: Викизворник

* * *


Ženidba Ognjanina Vuka

0001 Prošetao Ognjanine Vuko
0002 Pod Budimom bijelijem gradom,
0003 Al’ mu sablja pozvekuje često,
0004 Pa se vuče sabljom razgovara:
0005 ”O sabljice, moja uzdanice,
0006 ”Što mi tako pozvekuješ često,
0007 ”Ali ti je za nevolju ljutu?
0008 ”Evo ima tri godine dana,
0009 ”Od kad sam te s majstora donio,
0010 ”Nijesam te krvce napojio,
0011 ”Ema oću, reče, ako Bog da
0012 ”Istom glavom od Budima kralja,
0013 ”Koji mi je sve moje uzeo:
0014 ”Đurđevinu i Smederevinu. ”
0015 Vuko misli niko ga ne čuje,
0016 Al’ ga sluša od Budima kralju.
0017 Na živu se muku nagonjaše,
0018 Kako će se umiriti s Vukom,
0019 Pa saziva svoje vitezove,
0020 I sve njima pravo kazivaše:
0021 ”Vitezovi, braćo moja draga,
0022 ”Biste li me kako sjetovali,
0023 ”Kako bi se umirio s Vukom? ”
0024 Al’ gospoda kralju besjedila:
0025 ”Gospodare, od Budima kralje,
0026 ”Mi ćemo te divno sjetovati,
0027 ”Ti parićaj gospocka objeda,
0028 ”I na objed sazovi gospodu,
0029 ”Među njima zovi Ognjen-Vuka.
0030 ”Još da čuješ, kralje gospodare,
0031 ”Kada bude u najviše piće,
0032 ”Ti izvedi milu šćercu tvoju,
0033 ”Ođeni je što možeš najljevše
0034 ”Pak joj pruži jedan pear vina,
0035 ”A na pear od zlata jabuku,
0036 ”Nek je dade Vuku Ognjenome. ”
0037 Tader kralje posluša gospodu,
0038 I načinje gospocka objeda,
0039 Na objed je gospodu sazvao,
0040 Među njima dozva Ognjen-Vuka.
0041 Kada bješe u najveće piće,
0042 Tada kralje šćercu izvodio,
0043 Milu svoju šćercu Kadijanu,
0044 Divna ti je, dug je jad ubio!
0045 Na curu je divno odijelo,
0046 A guja je i od sebe divna:
0047 Već su na nju tri divna kavada,
0048 Dva od svile treći od kadife,
0049 A na ruke burme i prstenje,
0050 A pod grlo tri žuta đerdana:
0051 Jedan đerdan pod grlo spučila,
0052 Đerdan bješe os skrli merdžana,
0053 Đerdan crven, a grlo bijelo,
0054 To đevojku podnosilo divno;
0055 A drugi je niže posklonila,
0056 Ta’ je đerdan po dojkama tiče,
0057 Đerdan bješe sitnoga bisera,
0058 Biser sitan, a dojke su krupne,
0059 Ni to nije vidijeti ružno;
0060 Treći đerdan od suvoga zlata,
0061 Tere curi do pojasa tiče,
0062 Đe se zlato o zlato kucaše,
0063 Ni to nije vidijeti ružno;
0064 A na noge od zlata pašmage,
0065 Odozdol su srebrom potkovane,
0066 A odozgor zlatom nažikane,
0067 Pak joj dade jedan pear vina,
0068 A na pear zlaćenu jabuku,
0069 Da je dade Vuku Ognjenomu.
0070 Tada cura polećela trkom,
0071 Pruži Vuku zlatan pear vina.
0072 Al’ je Vuče curi besjedio:
0073 ”Prođi mi se, lijepa đevojko,
0074 ”Prođ’ se mene, ajde na drugoga,
0075 ”Jer ja kuće ni baštine nemam:
0076 ”Kuća mi je kamena pećina,
0077 ”A polje mi zelena livada,
0078 ”Nego mi je u baba tvojega,
0079 ”Ma će mi ga platit’ , ako Bog da! ”
0080 Tad gospoda Vuku besjedila:
0081 ”Uzmi čašu, Vuko Ognjanine,
0082 ”Uzmi čašu i divnu đevojku. ”
0083 Kada Vuko r’ječi saslušao,
0084 Brže uze pear i jabuku,
0085 I na curu stavi obilježje,
0086 I sa kraljem svadbu uglavio:
0087 ”Ova svadba za godinu dana,
0088 ”Doklen pođem mome Smederevu,
0089 ”I okupim kićene svatove. ”
0090 Riječ reče, na noge ustade,
0091 Pa otide na svoje dvorove.
0092 Kada prispje dvoru bijelome,
0093 Brže kupi kićene svatove,
0094 Sakupio tri stotine svata.
0095 Al’ se Vuko na muku nagnao
0096 Nema brata, nema bratučeda,
0097 Ni svojega mila pobratima,
0098 Da mu bude đever uz đevojku,
0099 Do jednoga ciglog pobratima,
0100 Na daleko u zemlji Turskojzi,
0101 Pobratima bega Podunavca.
0102 Tader Vuče knjigu napravio
0103 Odasla je milu pobratimu:
0104 ”Pozdravljam te, mili pobratime,
0105 ”Jesi l’ čuo, al’ ti ko kaživa
0106 ”Da se skoro oću oženiti
0107 ”Iz Budima grada bijeloga
0108 ”Milom šćeri od Budima kralja,
0109 ”Nego ajde k men’ u Smederevo,
0110 ”Da mi budeš đever uz đevojku. ”
0111 Kada begu sitna knjiga dođe,
0112 Kada viđe sitno što mu piše,
0113 Onu čita, drugu Vuku piše,
0114 Odasla je milu pobratimu:
0115 ”Da me čuješ, pobratime Vuče,
0116 ”Ne mogu ti u svatove doći,
0117 ”E me desna noga zaboljela,
0118 ”Desna noga u desno koljeno,
0119 ”No ti šaljem dvije bule moje,
0120 ”Da ti budu uz divnu đevojku. ”
0121 Kada Vuku sitna knjiga dođe,
0122 I do’še mu dvije bule mlade,
0123 Divno ih je Vuče dočekao.
0124 Fala Bogu da je velikome!
0125 U dvor čini veliko veselje,
0126 Sve igraju i popijevaju.
0127 Ma da vidiš dvije bile mlade,
0128 Ni igraju ni popijevaju,
0129 Nego su se šjetno ošjetile.
0130 Tada Vuče njima besjedio:
0131 ”A tako vi, dvije snahe moje,
0132 ”A zašto vi ne popijevate?
0133 ”A kunem se, te vi vjeru dajem,
0134 ”Dok je moja na ramenu glava,
0135 ”Vama, reče, zulum biti neće. ”
0136 Ali bule Vuku besjedile:
0137 ”Da nas čuješ, naš đevere Vuče,
0138 ”Ako ćeš nam dati vjere tvrde,
0139 ”Da ti nama zulum činit’ nećeš,
0140 ”Mi ćemo ti pravo kaživati. ”
0141 Tad im Vuče dade vjeru tvrdu,
0142 Da je vjera tvrđa od kamena.
0143 Tader bule Vuku besjediše:
0144 ”Naš đevere, da nas čuješ divno,
0145 ”Nije bega noga zaboljela,
0146 ”Desna noga, kao što ti piše,
0147 ”No je osto da okuplja Turke,
0148 ”Da pričeka tebe i svatove,
0149 ”Kad se vratiš iz Budima grada.
0150 ”Kada dođeš u dunavu blizu,
0151 ”On će tebe udrit’ iznenada,
0152 ”I razgnati kićene svatove,
0153 ”I oteti lijepu đevojku.
0154 ”A čuješ li naš đevere Vuče,
0155 ”Ti ne imaš dobroga junaka,
0156 ”Koji bi mu poplašio Turke:
0157 ”Ovde nema Kraljevoga Marka,
0158 ”Nit’ je ovde vojevode Janka,
0159 ”Ni Sekule Jankova sestrića,
0160 ”Ovde nije staroga Novaka,
0161 ”Ni Grujice sinovca njegova,
0162 ”Ovde nije dva Podrenovića,
0163 ”Oba sina Podrenović-Rada,
0164 ”Koji biše poplašili Turke.
0165 ”No da čuješ, naš đevere Vuče,
0166 ”Ti okupi Srbe svakolike. ”
0167 Tader Vuče bule poslušao,
0168 Na mah mnoge knjige razaslao,
0169 Skupiše se srblji svikolici;
0170 Kad se Vuku u dvor sastaviše,
0171 Otolen se svati okrenuše:
0172 Za đevera Kraljevoga Marka,
0173 Ako bude do nevolje ljute,
0174 Neće Marko puštiti đevojku;
0175 Starog svata Starinu Novaka,
0176 A za kuma Sibinjanin Janka,
0177 Za vojvode dva Podrenovića,
0178 Barjaktara Banović-Sekulu,
0179 Uz barjaka Grujicu Novaka.
0180 Tadar Vuko Marku besjedio:
0181 ”Pobratime da me čuješ, Marko,
0182 ”Kad se vratiš iz Budima grada,
0183 ”Kada dođeš u Dunavo ravno,
0184 ”Udariće Podunavac bego,
0185 ”I oteti lijepu đevojku. ”
0186 Tader Marko Vuku besjedio:
0187 ”Da li čuješ, Vuko pobratime,
0188 ”Ako bi mi Bog i sreća dala,
0189 ”Da bi mene bego udario,
0190 ”Kunem ti se a vjeru ti davam,
0191 ”Ja ga oću živa ufatiti,
0192 ”Dovesti ga u tvoje dvorove. ”
0193 Pak se otlan svati okrenuše.
0194 Fala da je Bogu velikome!
0195 Evo krenu sila i svatovi,
0196 Pjevajući i lubardajući,
0197 Dokle do’še u Budimu gradu.
0198 Tu ih kralje dočekao divno,
0199 Piju vino za neđelju dana.
0200 Kad neđelja na punano dođe,
0201 Tader se je Marko ustanuo,
0202 Pa doziva od Budima kralja:
0203 ”A na noge, od Budima kralju,
0204 ”Vrijeme ja doma da idemo,
0205 ”Iznos’ dare, izvodi đevojku. ”
0206 Tadar kralje Marka poslušao,
0207 On iznese dare na svatove,
0208 I izvede lijepu đevojku,
0209 Svakoga je svata darovao:
0210 Nekom pero, nekom perjanicu,
0211 Svakojega ko je zašto bio,
0212 Đeverima konja i đevojku.
0213 Otolen se svati pokrenuše,
0214 Evo putem pjevajući poše.
0215 Kada do’še u ćesarevinu,
0216 Al’ poviknu Marko Kraljeviću:
0217 ”Stan’, Sekula, dragi pobratime,
0218 ”Stan’ , Sekula, ustavi svatove. ”
0219 Tada Sekul Marka poslušao,
0220 Stade Sekul stadoše svatovi,
0221 Tader im je Marko kazivao,
0222 Još im Marko riječ besjedio.
0223 Slušajte me, svati, braćo draga,
0224 Oće bego poslat’ nam uvodu,
0225 Da uvodi svate svakolike.
0226 Kad uhoda uhodi svatove,
0227 Strah me ljuto udariti neće.
0228 Ondar vrane konje mijenjahu,
0229 Tadar Marko zove pobratima,
0230 Pobratima Grujicu Novaka:
0231 ”Pobratime, da ču li me divno,
0232 ”Daj ti mene vrančića tvojega,
0233 ”Ja ću tebe Šarca konja moga. ”
0234 Tad je Grujo Marka poslušao.
0235 Tadar zove Starina Novače,
0236 Zove Novak vojevodu Janka:
0237 ”Daj ti mene dorina tvojega,
0238 ”Ja ću tebe bušata mojega. ”
0239 Zove Sekul dva Podrenovića:
0240 ”Ha na noge, dva Podrenovića,
0241 ”Da mi naše konje mijenjamo,
0242 ”I ostali svati svikolici. ”
0243 Kada svati konje mijenjaše,
0244 Otolen se svati podigoše.
0245 Ma ni bego ѕalud ne stojaše,
0246 Nego šalje momke u uhodu.
0247 Uhoda je uhodila divno,
0248 Taki opet begu povratila,
0249 I begu je pravo kaživala:
0250 ”Gospodare, bego Podunavče,
0251 ”Mi smo svate uhodili divno,
0252 ”Ka da bješe Kraljevića Marka,
0253 ”Ma ne bješe konja Markovoga;
0254 ”Ka da bješe vojvoda Janko,
0255 ”Ma ne bješe konja Jankovoga;
0256 ”Ka da bješe Starina Novače,
0257 ”Ma ne bješe konja Novakova;
0258 ”Ka da bjehu dva Podrenovića,
0259 ”Ma nemaše konja njihovijeh;
0260 ”Ka da bješe Banović Sekula,
0261 ”Ma nemaše konja Sekulova;
0262 ”Ka da bješe dijete Grujica,
0263 ”Ma nemaše konja Grujičina. ”
0264 Al’ se bego čudu ovizao
0265 Da su vrane konje mijenjali,
0266 Pa ovako bego besjedio:
0267 ”Ne bojte se, Turci, braćo moja,
0268 ”Nego ajte da im udarimo. ”
0269 Tad za klanac bego zapanuo,
0270 Dokle na nji svati nagaziše.
0271 Ka na Turke svati nastupiše,
0272 Fala da je Bogu milosnome!
0273 Koliko im lasno udariše,
0274 Svakolike svate razagnaše.
0275 Po planini svate rasturiše,
0276 Sam ostade Kraljeviću Marko
0277 Sa đevojkom usred druma puta,
0278 Oko njega Turci nasrnuše,
0279 Marko muči, ništa ne govori,
0280 Na njih Marko mrko pogleduje.
0281 Fala da je Bogu velikome!
0282 Iz gore se svati povratiše,
0283 I na Turke snažno udariše:
0284 Od sprijeda Sekul sa Grujicom,
0285 A od zada dva Podrenovića,
0286 S desne bande Starina Novače,
0287 Od lijeve vojevoda Janko,
0288 Iz svatova Marko iskočio,
0289 Fala da je Bogu velikome!
0290 Tad brickinje ćorde povadiše,
0291 A u svate juriš učiniše,
0292 Pogubiše Turke svekolike,
0293 Nijednoga živa ne puštiše,
0294 Ni da kažu kako im je bilo.
0295 Uteče im bego Podunavac,
0296 Za njim Marko napušta kulaša,
0297 Ma ga nikad stići ne mogaše,
0298 Pod Turčinom bjehu noge brze,
0299 Al’ ga ćera po planini Marko.
0300 Tadare se svati okupiše,
0301 Tere Novak izbroja svatove,
0302 Al’ mu nije svata najboljega,
0303 Najboljega Kraljevoga Marka.
0304 Jeknu Novak kako mrčni vuče:
0305 ”Jao njemu jutros pa dovijek,
0306 ”Nema mene svata najboljega! ”
0307 Ono začu Podunavac bego,
0308 Al’ se čudu avizao bego,
0309 Da je sa njim proz planinu Marko,
0310 Pa još bolje bježi uz planinu.
0311 Kami majci da utjeć mogaše,
0312 Jere ga je pristignuo Marko,
0313 I bega je živa ufatio,
0314 Pa mu sveza na plećima ruke,
0315 Pa ga vodi među svatovima.
0316 Kad u svate dolazio Marko
0317 Tad Novaku Marko besjedio:
0318 ”Da me čuješ Starina Novače,
0319 ”Moli Boga jer si ostario,
0320 ”Danas bih ti ukinuo glavu,
0321 ”Da li tebi danas ne govorih.
0322 ”Đe je piti, ili sjeći Turke,
0323 ”Nije treba klikovati Marka. ”
0324 Otolen se svati pokrenuše,
0325 Pjevajući i puškam’ mećući,
0326 Na dvorove doklen Vuku do’še.
0327 Vodi Marko bega Podunavca
0328 Svezanija ruku naopako,
0329 Pa ga dade Vuku pobratimu:
0330 ”Na’ ti, Vuče, dušmanina tvoga. ”
0331 Kada Vuko bega dovatio,
0332 Lijepo je darovao Marka.
0333 Otlena se svati pokrenuše,
0334 Te svi svati na dvorove po’še,
0335 Vuko rani bega Podunavca,
0336 Držao ga sedam osam dana,
0337 Pak mu zobi i sijena daje,
0338 Al’ za bega dođe otkup divni,
0339 Divni otkup sedam ćesa blaga.
0340 Tader Vuko bega otpuštao
0341 Iz sindžira gvožđa žestokoga,
0342 Darova mu dvije bule mlade,
0343 Zdravo s njima na dvorove pođe.


Izvor

Srpske narodne pjesme 1 - 9, skupio ih Vuk Stef. Karadžić, državno izdanje. Pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena, knjiga šesta, Beograd, 1899.