Женидба Јове Будимлије

<poem> Кад се жени Будимлија Јова, У Јаноку испроси девојку, Племениту Јаночкињу Јану, Пак се Јова млого поарчио, Баш на перо три товара блага; Ал' јунаку уда срећа била: У који је данак испросио, У онај се данак разболео, Препроси је од Ердеља бане, Пак се бане више поарчио, Баш на перо пет товара блага; Ал' и бану уда срећа била: У који је данак испросио, У онај се данак разболео; Пак болују оба младожење. Бога моли Јаночкиња Јана: "Дигни, Боже, Будимлију Јову! "А умори од Ердеља бана!" Бог не слуша госпође девојке, Већ он чини, што је њему драго: Диже бана, не диже Јована. Скупи бане господу сватове, Те Јаноку оде по девојку. Здраво бане дође до девојке, И здраво се натраг повратио, Кад су били прам' бела Будима, Стала Јана, те гледа Будима, Будим гледи, грозне сузе рони: "О Будиме, велика жалости! "Нисам рекла мимо тебе проћи, "Већ сам рекла да у тебе дођем, "Да ја шетам по тебе, Будиме, "А да љубим Будимлију Јову." Ал' то нико не чу од сватова, До сам главом од Ердеља бане, Па девојци тијо проговара: "Ајде, душо, не жали Будима, "Још је лепши Ердељ од Будима, "А краснији од Јована бане." Оде бане, одведе девојку, По том прође три године дана, Придиже се Будимлија Јова, Пак се Јова куне међ' трговци: "Браћо моја, Будимски трговци! "Ја се, браћо, већ женити не ћу, "Кад је моја одведена Јана." Пак садеља танку шајку лађу, Коју возе тридесет весала; Накупова сваке трговине, Понајвише сјајни огледала; Узе с' собом тридесет момака, Отиште се низ воду Дунаво, Оде право под Ердеља града. У суботу стиже под Ердеља, У суботу, у очи недеље; Кад у јутру освану недеља, Рано ране седам девојака, Да заите воде на Моришу; Узе Јова седам огледала, Те дарива седам девојака: "Богом сестре, водоноше младе! "Богом сестре, глас'те ме по граду!" Њи је седам, а седам сокака, Оде свака својијем сокаком, Покликоше танко гласовито: "О девојке саде испрошене! "И невесте скоро доведене! "Од како је Ердељ постануо, "Није така трговина дошла, "Ни видесмо лепшега трговца "Што данаске у свету недељу." А то слуша Јаночкиња Јана Испред двора с висока чардака, Десном руком загрлила бана: "Ао бане, земљи господару! "Живо ми је чедо под појасом; "Или буде мушко, ил' девојка, "Тебе ваља частити господу, "А менека даром даривати, "Мало ми је господскога дара, "А у мене бела платна нема!" Бан је љуби по господском лицу: "Можеш, Јано, госпођо разумна. "Прекупити и сву трговину, "Ал' не можеш боља господара." Уста Јана рада и весела. Све је руо венчано обукла, И насула џепове дуката, Узе с' собом тридест девојака, Свакој даде по тридест дуката, Те јој држе скуте и рукаве, Скуте држе да се не опраше, А рукаве да с' не круни злато; Оде Јана на воду Мориша. Далеко је угледао Јова, Мало ближе пред њу ишетао; Госпођа му вишњег Бога назва: "Божја т' помоћ, Будимски трговче!" - "Да' Бог добро, госпођо Ердељска!" - "Дај, трговче, изнеси ми платна." А беседи Будимлија Јова: "Госпо драга од Ердеља града! "Не могу ти износити платно, "Јер је ваша земља песковита, "Ветар дува, посипа пијеском, "Те ми бело поснупљује платно; "Већ, госпођо, ушетај у лађу, "Бирај платна, каквога ти драго." Онда Јана ушета у шајку И са шњоме тридест девојака, Па говори Јаночкиња Јана: "Тако т' Бога, Будимски трговче! "Јеси ли баш местом на Будима? "Да ли знадеш Будимлију Јову? "Јели здраво, јел' се оженио?" А беседи Будимлија Јова: "Драга госпо од Ердеља града! "Доиста сам местом из Будима, "Знадем добро Будимлију Јову: "Здрав је, госпо, није с' оженио." Кад то зачу Јаночкиња Јана, Она просу сузе низ образе, А од Јове заклања рукавом; Јово прође на думен на шајку, Пак повика тридесет момака: "Браћо моја, тридесет момака! "Не жал'те ми свилени једека, "Ако мене Бог утећи даде, "На част, браћо, сваком по девојка, "Мене красна Јаночкиња Јана." Кад то зачу тридесет момака, Одсекоше свилене једеке, Повезоше низ воду Мориша. Ал' Јовану вишњи Бог помаже: Ветар дува низ воду Мориша, Већма носи Јованову лађу, Нег' што возе тридесет весала. Глас допаде од Ердеља бану: "Зло ти вино, од Ердеља бане! "Зло ти вино, а гора ракија! "Тебе Јован одведе госпођу, "И с госпођом тридест девојака." Скочи бане, кан' да се помами, Добрије се коња доватио, Под њим до три коња поцркаше, На четвртом испореди с Јовом На великој на скели Печварској; Пак Јовану бане бесједио: "Врати, Јово, Јаночкињу Јану, "Трипут ћу је дукати пресути, "Све дукати осим ситна блага." А беседи Будимлија Јова: "Иди бане, једна луда главо! "Што ће мене за Јану дукати, "Кад је Јана сама од дуката?" - "Врати, Јово, Јаночкињу Јану, "Живо јој је чедо под појасом." - "Иди бане, једна луда главо! "Ако ј' живо чедо под појасом, "И код нас је родила пшеница, "Не ће доћи Ердељу на рану." - "Врати, Јово, тридест девојака!" - "Иди бане, једна луда главо! "Не водим и, да робују мене; "Већ и водим, да и разудајем." Онда Јана поче беседити: "Врат' се двору, господине бане! "Волим с Јовом по гори одити, "Него с тобом по чардаку твоме, "По чардаку, по дебелу ладу; "Волим с Јовом црну земљу јести, "Него с тобом бијелу погачу; "Волим с Јовом с листа воду пити, "Него с тобом слатку малвасију, "Медовину из ковдира златна!" Оде Јово, одведе госпођу, И с госпођом тридест девојака. Када дође беломе Будиму, Сваком момку даде по девојку, Њему красна Јаночкиња Јана, Те је венча себе за госпођу, Големо је весеље чинио, Од дан' до дан' читав месец дана; И после су лепо живовали. Не би чеда за годину дана, Пак му роди мушко и девојку. <poem>