Жена (Д. Васиљев)

Извор: Викизворник

Жена

Жена је светла, најлепша варка;
отац и мати и породица;
Магдалена ил' Богородица,
по томе: мрзи ли, или те воли.

Жена је огањ што вечно пламти,
у јаду радост, у срећи туга;
охоли тиран, понизни слуга,
данас је ово, сутра оно.

Не реци ништа, и сузним оком
све ти узима и све ти даје,
ал' падне киша - и несрећна је;
ни сама не зна ни зашто ни крошто.

Жена је Сунце које се рађа
и буди сестру, румену Зору;
жена је на узбурканом мору
светиља што те из даљине води.

Жена је облак, магла и муња,
и тамна поноћ и сјајно подне.
Жена је благо и њиве родне -
или летина са празним влаћем.

Жена је олтар, или је жртва
када зајеца, или онеме.
Жена је Простор. Жена је Време.
Жена је Човеку историја.

Жена је све!

Душан Васиљев


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.