Pređi na sadržaj

Žena (D. Vasiljev)

Izvor: Викизворник

Žena

Žena je svetla, najlepša varka;
otac i mati i porodica;
Magdalena il' Bogorodica,
po tome: mrzi li, ili te voli.

Žena je oganj što večno plamti,
u jadu radost, u sreći tuga;
oholi tiran, ponizni sluga,
danas je ovo, sutra ono.

Ne reci ništa, i suznim okom
sve ti uzima i sve ti daje,
al' padne kiša - i nesrećna je;
ni sama ne zna ni zašto ni krošto.

Žena je Sunce koje se rađa
i budi sestru, rumenu Zoru;
žena je na uzburkanom moru
svetilja što te iz daljine vodi.

Žena je oblak, magla i munja,
i tamna ponoć i sjajno podne.
Žena je blago i njive rodne -
ili letina sa praznim vlaćem.

Žena je oltar, ili je žrtva
kada zajeca, ili oneme.
Žena je Prostor. Žena je Vreme.
Žena je Čoveku istorija.

Žena je sve!

Dušan Vasiljev


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.