Епитафи у драгачевским селима: Живица

Епитафи у драгачевским селима: Живица су сведочанства преписана са крајпуташа и старих надгробних споменика у селу Живица (Општина Лучани).

Брдо Бранка

Споменик Танаску Милосављевићу (†1840) (Живица – брдо Бранка)

1840

овде почива

ТАНАСКО МИЛОСАВЉЕВИЋ

поживио 65. г.

умре 26. јулија

оваи билег

Лазо син его посади

Споменик Стевану Јоровићу (†1898) (Живица – брдо Бранка)

У овом Мрачном Гробу

почивају земни остатци

СТЕВАНА : ЈОРОВИЋА

уваженог грађанина

и бившег Кмета

овог села Живице

кои часно поживи 56 г.

а умре 13 новембра 1898. г.

Бог да му душу прости

Стеван је био Отличан

и у Војсци каплар

ратног времена:

у: 1876. и 7. и 8. Г.

Овај му знак Подиже

његов Син Мијаило

и унуци Мијат Милић и Адам

Споменик Велисаву Павловићу (†1904) (Живица – брдо Бранка)

Овај спомен показује

ВЕЛИСАВА ПАВЛОВИЋА

из Живице

кои служи у нотњим стражарима

2. чете у Београду

живио 35 год.

и умре априла 1904 год.

Тамо је и сарањен

Бог да му душу прости

Овај споменик подиже

брат Вићентије

Споменик Бранисаву Матовићу (†1915) (Живица – брдо Бранка)

Овде је сарањен

БРАНИСАВ МАТОВИЋ

из Живице

војник 2 чете I бат. 10 пука

I позива

кои поживи 33 г.

А учествовао у рату

од 1912 г. па до 1915 г.

Од ратниг напора

разболисе дође кући

и умро 1 марта 1915. г.

Бог да му душу прости

Спомен подиже

његова супруга

и син Богољуб

Споменик Кузману Павловићу (†1915) (Живица – брдо Бранка)

Овај спомен показује

КУЗМАНА В. ПАВЛОВИЋА

из Живице

као војник ратног времена

биоје при 2. батерији у Ваљеву

живи 28 г.

а умро 8 марта 1915. год.

тамо је и сарањен

Бог да му душу прости

Овај спомен подиже

отац Вићентије

Споменик Рајку Танасковићу (†19??) (Живица – брдо Бранка)

РАЈКО ТАНАСКОВИЋ

из Живице

ратни инвалид

учествовао у рату

Бугарском 1913. г.

у рату Аустријском 1914. г.

рањен код Вишеграда.

Стар 91 годину

а још лако душом дише

за живота му се спомен пише

О радници

отац мајко родитељи

јестелисе одморили

од терета и од муке,

уморни сте много били

док сте сина одгојили

и унука тешка мука

а праунуци још и теже

јел нас друго време стеже

(...)

Страњчевићи

Споменик Савки Радоњић (†1915) (Живица – Страњчевићи)

САВКА

ћер Чеда и Рајке Радоњића

а живе 2 год.

Умрла 1 марта 1918 год.

Овај спомен подиже мајка

Споменик Милутину Милутиновићу (†1915) (Живица – Страњчевићи)

О путниче

мили роде

стани мало овде

и прочитај овај

тужни спомен

МИЛУТИНА С. МИЛУТИНОВИЋА

из Живице

војник I чете 2, Бат. 9, комбиновани пук

– I – позив

учествовао је у ратовима

Бугарском и Аустроугарском

Поживио 26. год.

а крабро борећи

за своју отаџбину

погибе на положају

Црна река

20. октобра 1915. год.

Слава му.

Бог да му душу прости

Овај спомен подигоше

ожалошћени

мајка Јованка

и браћа Милун и Мијодраг

Мили роде запалте му свећу

јер се више повратити нећу

Споменик Миленку Милутиновићу (†1918) (Живица – Страњчевићи)

Ево гроба неизбежна двора

где с одмара тело од умора

МИЛЕНКА В. МИЛУТИНОВИЋА

из Живице,

да постигне није нико више

зато му се име

златним словима пише

поживи 56 год.

а престависе у вечнос

1918. год. 16. новембра

Бијоје оличан земљорадник

и кмет села Живице

и као крабар војник

учествовао у рату 1914 и 1915 год,

потљена одбрана

тело мртво

али спомен није

вековима заслуге ће бити

а прошлос о њему говори

Овај споменик

подижему синовац и наследник

Милинко Р. Милутиновић

пред. оп. Горачке и вели

Бог да му душу прости

Једно домаћинство – страдали од тифуса:

Споменик Радосави Страњчевић (†1915) (Живица – Страњчевићи)

Овде сарањена

РАДОСАВА

супруга милоја страњанчевића

живи 45 год.

умрла 11. фебруара 1915 год

Бог да јој душу прости

Овај подиже

(...) Вукоман и кћи Јулијана

Споменик Раденку Страњчевићу (†1915) (Живица – Страњчевићи)

У овом мрачном гробу

сарањена младос

превелика жалос

увенули цвет

РАДЕНКО

син Обрена и Селене

страњанчевић

из Живице

поживи 21 год.

Умро 28 фебруара 1915 год

Овај спомен подиже

ожалошћени братучед Вукоман

и стрина Милена

Споменик Обраду Страњчевићу (†1915) (Живица – Страњчевићи)

ОБРАД СТРАЊАНЧЕВИЋ

живео 50 год.

Умро 28 фебруара 1915 год.

Споменик Милосави Страњчевић (†1915) (Живица – Страњчевићи)

МИЛОСАВА СТРАЊАНЧЕВИЋ

живи 40 год.

Умрла 1 марта 1915 год

Споменуе синовац Вукоман

Споменик Станојли Страњчевић (†1915) (Живица – Страњчевићи)

Овде сарањена

СТАНОЈЛА

ћер Милована и Љубице

Страњанчевић

живи 21 год.

Умрла 1 марта 1915. год.

Овај спомен

подиже Вукоман

Споменик Радисаву Страњчевићу (†1915) (Живица – Страњчевићи)

РАДИСАВ СТРАЊАНЧЕВИЋ

умро 28. фебруара 1915. год.

Споменик Љубици Страњчевић (†1915) (Живица – Страњчевићи)

Овде сарањена

ЉУБИЦА

супруга милована стр.

живи 70 год.

Умрла 1 марта 1915 год.

Спомену унук Вукоман

Споменик Вуколи Страњчевићу (†1915) (Живица – Страњчевићи)

ВУКОЛА

син Обрена и Милосаве

живио 7 година

Умро 1 марта 1915 год.

Споменик Милунки Страњчевић (†1915) (Живица – Страњчевићи)

Овде сарањена

МИЛУНКА

ћерка Обрада и Милене

Страњанчевић

живе 14 г.

умре 1. марта 1918 год.

Овај знак подиже

мајка Милена

и сестра Рајка

Љута крушка

Споменик Милану Матовићу (†1912) (Живица – Љута крушка)

Овде овај спомен стоји

нека чита ко ратника воли

МИЛАН МАТОВИЋ

из Живице

војник 1. чете 2 бат. 5 пука

пож. 23 год.

Погибе турског рата

у Албанији 1912. г.

Бог даму душу прости

спомен му подиже

зет Воимир брановић из живице

и Љубица

Споменик Миленку Пантовићу (†1937) (Живица – Љута крушка)

Овде вене прелијепо цвеће

које више цветати неће

МИЛЕНКО

син Будимира и Маре Пантовић

из Виче

ја поживик 17 лета

паме стиже Болес клета

не могок јој наћи лека

и она ме скиде

са овога света

6. јуна 1937 год.

Тек од зоре сину зрак

моје тело прекри мрак

кад славуја чујете у гори

сетите се где су моји двори

руке своје на срце метите

ког немате увек се сетите

Збогом остајте сви другови моји

и ви сеје и остале девојчице

на гробу ми посадите цвеће

више Миле никад доћи неће

писо отац Будимир Пантовић

Танасковићи

Споменик Драгољубу Танасковићу (†1915) (Живица – Танасковићи)

ДРАГОЉУБ ТАНАСКОВИЋ

син Милића и Ружице

из Живице

поживе 21 год.

а погибе несретним случајем

у Чачку 1915. год.

Покоси ме смртна коса

не пожали што сам роса.

Кратко живек на овоме свету

а погибок у најлепшем свету.

Збогом мили и отац и мајко

и светли уцвељени роде

у гробницу моје тело оде.

Сунце јарко, моји црни дани

тужно време младог ме сарани.

За памћење мог имена

ево ладнога спомена.

Ко све жали име моје

нек прочита речи ове.

Збогом отац мајко чиле

збогом моје сестре миле,

збогом стрина брате мили

ја вам одок вратити се нећу

а ви мени запалите свећу

Бог да га прости

Спомен подижу

отац Милић и мајка Ружица

(Сахрањен ван гробља.)

Споменик Ружици Танасковић (†1955) (Живица – Танасковићи)

РУЖИЦА

жена Милића Танасковића

из Живице

поживе 57. год.

А тугујући за својим

јединим сином

испусти своју душу

22. новембра 1955. год.

Бог да јој душу прости.

Извор

• Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.