Женско дијете легне на трави на леђа и, опружившп ноге а прекрстивши руке и зажмуривши, учини се, као мртво; остале пак дјевојчице стану око њега, и посипајући га травом пјевају ову пјесмицу:
Умре, умре Рајоле, Рајоле,
Туђој мајци на крилу, на крилу;
Зовите му сестрицу, сестрицу,
Нек донесе свећицу. свећицу;
Зовите му Дамјана, Дамјана, 5
Нек донесе тамјана, тамјана;
Зовите му Кузмана, Кузмана.
Нек донесе рузмана, рузмана.
Гди ћемо га закопати? —
У рупицу под врбицу. 10
Кад једно тихим гласом запита: „Гди ћемо га закопати? А друго му одговори: „У рупицу под врбицу," онда га једно лати за ноге, а друго за главу, као да га понесу но оно у томе скочи и потрчи за децом, која се разбегну, куд које, па које стигпе и ухвати, оно мора лећи, те се се над њиме опет на ново почне пјевати.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 511-512.
