Дјевојка и љубичице

Дјевојка и љубичице Писац: Матија Бан

* * *

      ДЕВОЈКА И ЉУБИЧИЦЕ

На травици прољетној
   Уз бус љубичица
   Замишљена лежаше
   Красна дјевојчица.
Пирну вјетриц, заљуља
   Лако љубичице,
   И отетим мирисом
   Заспе д'јеви лице.
Она на њих погледа
   Па жалосно рече:
   Ми, о њежна .Бубице,
   Једнаке смо среће:
Као и ја љубиш ти,'
   Мој је стид к'о твој,
   Образ ти је окренут
   К земљи ка' и мој.
Кад вјетарац пирне ти
   Затрепћеш ти сва.
   Так' мимо ме прође л' он,
   Так' трепћем и ја.
Мал' по мало т' отима
   Лахор слатки воњ,
   К'о што духу мојему
   Оте покој он.
У то вјетриц несташно
   Опет заромони,
   Дуне јаче двапут, три,
   Те љубице сломи.
Уста дјева, побјеже
   Отуд кан' од ватре,
   Велећ: да л' ће момак мој
   И мене да сатре?

---

Извори

• Матија Бан: Различне пјесме, књига 8, страна 32-33, Београд, 1892, Српска краљевска академија.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.