Жетву желе лијепе дјевојке,
Једне жању, друге снопље вежу,
А кроз шуму момче подвикује:
„Је ли туде и моја дјевојка?“
Окрену се сиротица Ана, 5
Окрену се, уједе је гуја;
Клас жањући руку порезала.
Поли крвца из бијеле руке,
Као црно из плоскиње вино,
Сакупи се моба дјевојака, 10
Да завију злато-Ани руку,
Питају је: „је л' ти рана тешка?“
Ал' говори сиротица Ана:
„Богом сестре, јес' ми рана тешка,
„Боловаћу, пребољети не ћу!“ 15
У то доба стиже момче младо,
Па он пита сиротицу Ану:
„Драга моја, је л' ти рана тешка?“
Ал' говори лијепа дјевојка:
„Није мени моја рана тешка, 20
„Већ је мени на срдашцу тешко:
„Што се каниш што се не наканиш,
„И што мене свом двору не водиш,
„Умријећу, пребољети нећу,
„А када бих теби била љуба, 25
„До недјелу опета бих жела,
„И у лицу била бих весела.“
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 15-16.
