Драги драгу на вратима кара,
Да му драга с другим разговара.
Другога је под пенџере звала,
Везен јаглук са пенџера дала.
А драга се драгом кунијаше: 5
»Ја нијесам другог драгог звала,
То је била моја другарица,
Другарица везен јаглук дала!«
То се драги вјероватн не ће.
Од јада му говорила драга: 10
»Јесам, драги, с другим говорила,
Нема ноћи, да ми не ће доћи,
Да је један, не би чудо било,
Већ их има, да им броја нема,
Узела сам пешкеш од свакога. 15
Шта ћу, драги, кад сам сваком драга,
Сваки вели, да сам шећер б'јели.
Да сам шећер у кави бих била,
Давно би ме господа попила!
Сваки каже, да сам б’јела вила. 20
Да сам вила, у гори бих била,
Давно би ме гора сахранила!
Сваки вели, да сам цвијет лала.
Да сам лала, у башчи бих цвала,
Љети цвала, зими опадала! 25
Сваки вели, да сам зв’језда сјајна.
Да сам зв'језда, са неба бих сјала,
Од јада бих у облаку била,
Што се драги мени не вјерује.«
Референце
Извор
Сарајке, српске народне женске пјесме, књ. 1; из збирке Милана Бугариновића, [Сарајево], Срби типографи града Сарајева, 1904., стр. 79-80.
