Домовини (Симон Грегорчич)

Домовини (Domovini) Писац: Симон Грегорчич, преводилац: Андра Гавриловић

Остављена, напуштена,
Тужна мајка сиротана,
Сузом, крвљу напојена,
Ти још не знаш ведрадана,
Који би ти мило син’о,
Мила мајко — домовино!
Лепша зрака сунца врела
Нигде није обасјала.
Краљевска би са твог чела
Сјајна круна засијала,
А теб’ трнов венац да’ше,
И срце ти раскидаше.
Мученичког рода мати,
Докле ће те презирати?
Када ли ће боли проћи,
Кад ће око синут’ твоје,
Кад ће нестат тамне ноћи,
Кад ћеш сменит’ рухо своје?
О, та да си славом светом
Од лавора и невена,
Срећом, снагом, свежим цветом
Окићена, одевена,
Тако твоје име часно
Певао бих свету гласно!
Ал’ кад за те не зна срећа,
Када живиш тугом својом,
Љубав моја још је већа,
Је те љубим — сузом својом!
Мила мајко, домовино,
Надање ми ти једино,
За тебе бих радо гин’о
— Бог нека те чува свети,
Нека те се благо сети!

Извор

1894. Босанска вила. Година девета, број 20, стр. 307.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Андра Гавриловић, умро 1929, пре 95 година.