Domovini (Simon Gregorčič)
| Domovini (Domovini) Pisac: Simon Gregorčič, prevodilac: Andra Gavrilović |
Ostavljena, napuštena,
Tužna majka sirotana,
Suzom, krvlju napojena,
Ti još ne znaš vedradana,
Koji bi ti milo sin’o,
Mila majko — domovino!
Lepša zraka sunca vrela
Nigde nije obasjala.
Kraljevska bi sa tvog čela
Sjajna kruna zasijala,
A teb’ trnov venac da’še,
I srce ti raskidaše.
Mučeničkog roda mati,
Dokle će te prezirati?
Kada li će boli proći,
Kad će oko sinut’ tvoje,
Kad će nestat tamne noći,
Kad ćeš smenit’ ruho svoje?
O, ta da si slavom svetom
Od lavora i nevena,
Srećom, snagom, svežim cvetom
Okićena, odevena,
Tako tvoje ime časno
Pevao bih svetu glasno!
Al’ kad za te ne zna sreća,
Kada živiš tugom svojom,
Ljubav moja još je veća,
Je te ljubim — suzom svojom!
Mila majko, domovino,
Nadanje mi ti jedino,
Za tebe bih rado gin’o
— Bog neka te čuva sveti,
Neka te se blago seti!
Izvor[uredi]
1894. Bosanska vila. Godina deveta, broj 20, str. 307.
|