Декларација о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине
| Декларација о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине (1992) |
| Декларацију коју је донела Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини 9. јануара 1992. године, у Сарајеву. |
Заједничка држава Југославија створена је прије 73 године добровољним уједињењем њених народа. Њеним настанком неки југословенски народи извучени су испод вјековне државноправне доминације аустроугарских завојевача, што је омогућило очување њихове етничке посебности, језика, културе и традиције и њихову потпуну политичку, правну и економску афирмацију.
Српска народа је дао огроман допринос стварању заједничке државе, уложивши своју снагу и животе милиона својих синова и кћери. Упркос свирепом поступању фашистичких завојевача и страшном геноциду који је над њим у другом свјетском рату извршио марионетски режим НДХ, он се ипак одлучио за даљи живот у заједничкој, федеративно уређеној држави.
Данас, неодговорни и себични сецесионисти, мотивисани и помагани од Југославији ненаклоњених страних сила, покушавају срушити заједничку државу, прекинути њен државноправни идентитет и континуитет и уклонити је са историјске сцене. Чине то једностраним актима, на штету других југословенских народа, игнорисањем уставних органа и институција савезне државе, избјегавањем преговора и договора, кршењем договорених прекида оружаних сукоба, у циљу потпуне интернационализације југословенске кризе и евентуалне стране војне интервенције.
Развијање и укидање федеративне Југославије нанијело би ненадокнадиву штету свих југословенским народима.
Политичка коалиција муслиманске и хрватске националне заједнице у Босни и Херцеговини придружује се сецесионистима у њиховом покушају да разбију Југославију. Својим настојањем да изврши сецесију Босне и Херцеговине од Југославије, ова коалиција грубо и безобзирно игнорише суверена права српског народа, покушава да му одузме статус конститутивног народа и наметне своје интересне и одлуке. Ова историјски неодговорно уништава традицију заједничког живота у свему равноправних народа, крши и руши постојећи уставни поредак у Југославији и Босни и Херцеговини и својим актима укида основе настанка Босне и Херцеговине као федералне јединице. Кратковидо покушава да домаћој и страној јавности као државне и уставне одлуке представи своје потпуно противуставне, противзаконите и нелегитимне акте (Меморандум и Платформу) и на њеним утемељи свој захтјев за признање независности Босне и Херцеговине. Оне не схвата да српски народа не може одлучити против интереса својих синова и будућих покољена, против своје будућности и слободољубиве традиције.
На позив Скупштине српског народа да поништи своје нелегалне и нелегитимне акте и повуче свој захтјев за признање државне независности Босне и Херцеговине, муслиманско-хрватска коалиција до данас није пристала. Тиме је још једном потпуно игнорисала суверену вољу српског народа и указала му шта га све још може очекивати у евентуално независној Босни и Херцеговини.
Пошто коалиција муслиманске и хрватске националне заједнице својим актима и захтјевом за признање независности Босне и Херцеговине руши основе настанка ове федералне јединице и њено уставно уређење, српски народ је принуђен да брани своју слободу, сувереност, статус конститутивног народа, достојанство и своју будућност. Он је дао свој пристанак на заједнички живот у Босни и Херцеговини, али само као федералној јединици у саставу федеративне Југославије, а не у некаквој независној и од Југославије одвојеној Босни и Херцеговини.
Имајући у виду све ове историјске, политичке и уставне чињенице,
полазећи од универзалног, неотуђивог и непреносивог, уставном утврђеног права српског народа на самоопредјељење, самоорганизовање и удруживање, на основу кога он слободно одређује свој политички статус и обезбјеђује економски, социјални и културни развој,
поштујући његову вијековима дугу борбу за слободу и самосталност као и спремност на добровољан, заједнички и равноправан живот са другим народима у заједничкој држави,
имајући у виду да се он током другог свјетског рата одлучио да са другим народима (Хрватима и Муслиманима) конституише републику, али искључиво, изричито и недвосмислено само као федералну јединицу у саставу федеративне Југославије, са вољом и чврстом одлуком да живи у истој држави са осталим српским народом и свјестан да му само таква држава може гарантовати заштиту, слободу и равноправност,
спроводећи његову плебисцитарно изражену вољу и одлучност да остане у федеративној Југославији као заједничкој држави добровољно уједињених народа и њихових република, насупрот неодговорном настојању да се она разбије и укине,
изражавајући његову ријешеност да одлучује о својој судбини и да не пристане ни на једно силом или уцјеном изнутра или извана наметнуто рјешење,
уважавајући његову одлуку да у овом судбоносном историјском тренутку више не могу представљати државни органи чији се уставни основ руши нелегалним и нелегитимним актима коалиције муслиманске и хрватске националне заједнице,
констатујући да представници ове коалиције не поништавају своје неуставне и нелегитимне акте и не повлаче свој захтјев за признавање независности Босне и Херцеговине,
у намјери да допринесе реконструисању Југославије као добровољне заједнице, засноване на суверености и равноправности народа и република, владавини права и највише степену заштите људских права и слобода и заштити мањина, слободном тржишту и плуралистичкој демократији,
настојећи да допринесе мирном и договорном рјешавању питање територијалног разграничења и разрјешењу других права и обавеза у остваривању права на самоопредјељење муслиманског и хрватског народа у досадашњој СР Босни и Херцеговини.
Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, као легитимни, слободно и демократски изабрани представник и заштитник његових права и интереса, остварујући његову плебисцитом изражену вољу и на њој засновану своју одлуку да се приступи формирању Републике српске Босне и Херцеговине, на засједању одржаном 9. јануара 1992. године, доноси
ДЕКЛАРАЦИЈУ
О ПРОГЛАШЕЊУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКОГ НАРОДА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
I
На подручјима српских аутономних регија и области и других српских етничких цјелина у Босни и Херцеговини, укључујући и подручја на којима је српски народ остао у мањини због геноцида који је над њим извршен у другом свјетском рату, а на основу плебисцита одржаног 9. и 10. новембра 1991. године на коме се српски народ изјаснио за останак у заједничкој држави Југославији, оснива се и проглашава
РЕПУБЛИКA СРПСКОГ НAРОДA БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ
II
Република се налази у саставу савезне државе Југославије као њена федерална јединица.
III
Територијално разграничење са политичким заједницама других народа Босне и Херцеговине, као и разрјешење других међусобних права и обавеза, извршиће се мирним путем и договорно, уз уважавање етничких, историјских, правних, културних, економских, географских, комуникацијских и других битних критерија и уз поштовање принципа и правила међународног права.
IV
Основе друштвеног, политичког и државног система Републике уредиће се њеним уставом.
V
Уставом Републике гарантоваће се пуна равноправност и једнакост народа и грађана пред законом и заштита од било ког облика дискриминације.
VI
До избора и конституисања нових органа и институција који ће бити установљени уставом Републике, функције државних органа у Републици обављаће садашња Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини и Министарски савјет.
VII
Сједиште органа Републике је у Сарајеву.
VIII
До доношења устава, закона и других прописа Републике, на њеном подручју ће важити савезни прописи, као и прописи досадашње СР Босне и Херцеговине, осим оних за које Скупштина српског народа утврди да су у супротности са савезним Уставом.
IX
Органи власти досадашње СР Босне и Херцеговине представљаће заједничке органе националних заједница у прелазном периоду, до коначног територијалног разграничења и разрјешења других права и обавеза.
У прелазном периоду заједнички органи консензусом доносе неопходне одлуке и акте.
X
Ова Декларација ступа на снагу даном доношења.
XI
Ова декларација ће се објавити у »Службеном гласнику српског народа у Босни и Херцеговини«.
Број: 02-72/92
9. јануара 1992. године
Сарајево
Предсједник
Скупштине српског
народа у Босни и
Херцеговини,
Мр Момчило Крајишник, с. р.
Извор
[уреди]- Службени гласник српског народа у Босни и Херцеговини, Година I — Број 2, понедјељак, 27. јануара 1992. Сарајево.