Девојћа је Бога помолила (2)

* * *

[Девојћа је Бога помолила]

Девојћа је Бога помолила:
„Дај ми Боже лето ладовито;
и у лето жито положито,
да отидем у Јанка на жетву,
да се малко с Јанка наджињамо." 5
Бог вој даде лето ладовито.
И у лето жито положито,
те отиде у Јанка на жетву,
те се с Јанка малко наджињаше.
Јанко наже двеста и два снопа, 10
а девојћа триста и три снопа.
Седе Јанко те си слазе рони.
Јанку мајћа потијом говори:
„Ћути, Јанко, не рони си очи,
девојћа је итра и опака, 15
јужје крати а рукове крадне^[1].

Референце

↑ Људи који иду за жетеоцима ("врзачи" или "везачи") и којима је дужност да везују снопове, чупају из земље најдуже и зеленије струкове и праве од њих јужета, "јужетина", и у њих скупљају оне рукове, што их жетеоци у гомилицама за собом остављају. По неколико "рукова" натрпају у једно "јуже", те постане сноп.

Извор

Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 315.

[1] Људи који иду за жетеоцима ("врзачи" или "везачи") и којима је дужност да везују снопове, чупају из земље најдуже и зеленије струкове и праве од њих јужета, "јужетина", и у њих скупљају оне рукове, што их жетеоци у гомилицама за собом остављају. По неколико "рукова" натрпају у једно "јуже", те постане сноп.

[1]