Devojća je Boga pomolila (2)

* * *

[Devojća je Boga pomolila]

Devojća je Boga pomolila:
„Daj mi Bože leto ladovito;
i u leto žito položito,
da otidem u Janka na žetvu,
da se malko s Janka nadžinjamo." 5
Bog voj dade leto ladovito.
I u leto žito položito,
te otide u Janka na žetvu,
te se s Janka malko nadžinjaše.
Janko naže dvesta i dva snopa, 10
a devojća trista i tri snopa.
Sede Janko te si slaze roni.
Janku majća potijom govori:
„Ćuti, Janko, ne roni si oči,
devojća je itra i opaka, 15
južje krati a rukove kradne^[1].

---

Reference

1. Ljudi koji idu za žeteocima ("vrzači" ili "vezači") i kojima je dužnost da vezuju snopove, čupaju iz zemlje najduže i zelenije strukove i prave od njih južeta, "južetina", i u njih skupljaju one rukove, što ih žeteoci u gomilicama za sobom ostavljaju. Po nekoliko "rukova" natrpaju u jedno "juže", te postane snop.

Izvor

• Etnološka građa i rasprave: iz Lužnice i Nišave, Vladimir M. Nikolić, [Beograd] : Srpska kraljevska akademija, 1910., str. 315.