Два анђела

Два анђела (Dwaj aniołowie) Писац: Корнел Ујејски, преводилац: Н. (Никола Манојловић-Рајко)

Анђео мелодије.

С јеврејском харфом на облаци рујни’
У свету мира лелујам се сам,
Од суза мојих врелих, суза бујни’
Труну јој струне — кому да је дам?

Еј, где су они часи цар-песника,
Где дивни људи анђеоске ћуди,
Кам оне песме, онога поклика,
И сане звезде миљем да рабуди?

Ох, ја сам знав’о певца млађанога:
У ропском праху пузит’ није ум’о
И пев’о ране тужног рода свога,
И клео кривце — тај ме је разум’о.

И кад му харфу ја дадох у руке,
Тако му вешто прсти заиграли,
И тако тужне измамљив’о звуке,
О! мртви су у гробу заплакали.

С јеврејском харфом на облаци рујни’
У свету мира лелујам се сам,
Од мојих суза врелих, суза бујни’
Труну јој струне — кому да је дам?

Мој анђео.

Под својим крилом земско згревам дете,
Не стрми славом ни песмом високо,
Ал ти је душе чисте, душе свете,
Срце му ј’ нежнно, на плач брзо око.

Подај му харфу, мелод’је анђеле,
Он твоје туге верним биће ехом,
У његовом се крају не веселе,
У роду му је сваки осмех грехом.

Са плачним гласом нек се струне здруже,
Свог срца боле да у песме дева,
О! он је тужан, јер сви тамо туже —

Анђео мелодије.

Ево му харфе жаловне — нек пева!

Извор

1885. Стражилово, лист за забаву, поуку и уметност. Година прва. стр. 171-174.