Dva anđela

Dva anđela (Dwaj aniołowie) Pisac: Kornel Ujejski, prevodilac: N. (Nikola Manojlović-Rajko)

Anđeo melodije.

S jevrejskom harfom na oblaci rujni’
U svetu mira lelujam se sam,
Od suza mojih vrelih, suza bujni’
Trunu joj strune — komu da je dam?

Ej, gde su oni časi car-pesnika,
Gde divni ljudi anđeoske ćudi,
Kam one pesme, onoga poklika,
I sane zvezde miljem da rabudi?

Oh, ja sam znav’o pevca mlađanoga:
U ropskom prahu puzit’ nije um’o
I pev’o rane tužnog roda svoga,
I kleo krivce — taj me je razum’o.

I kad mu harfu ja dadoh u ruke,
Tako mu vešto prsti zaigrali,
I tako tužne izmamljiv’o zvuke,
O! mrtvi su u grobu zaplakali.

S jevrejskom harfom na oblaci rujni’
U svetu mira lelujam se sam,
Od mojih suza vrelih, suza bujni’
Trunu joj strune — komu da je dam?

Moj anđeo.

Pod svojim krilom zemsko zgrevam dete,
Ne strmi slavom ni pesmom visoko,
Al ti je duše čiste, duše svete,
Srce mu j’ nežnno, na plač brzo oko.

Podaj mu harfu, melod’je anđele,
On tvoje tuge vernim biće ehom,
U njegovom se kraju ne vesele,
U rodu mu je svaki osmeh grehom.

Sa plačnim glasom nek se strune združe,
Svog srca bole da u pesme deva,
O! on je tužan, jer svi tamo tuže —

Anđeo melodije.

Evo mu harfe žalovne — nek peva!

Izvor

1885. Stražilovo, list za zabavu, pouku i umetnost. Godina prva. str. 171-174.