Два Куртића и Боичић Алил

0001 Вино пију два Куртића млада,
0002 Два Куртића, два брата рођена,
0003 Шњима пије Боичић Алиле,
0004 Па се Алил пред Куртићи вали:
0005 „Чујете ли, два Куртића млада!
0006 „Што је Босне и каурске стране
0007 „Данас нема нада ме јунака,
0008 „Ни Турчина, нити каурина.”
0009 Веле њему два Куртића млада:
0010 „Не вали се, Боичић Алиле!
0011 „Ти нијеси ни чуо јунака,
0012 „Да камо ли очима видио:
0013 „Јеси л’ чуо од Јанока Јанка,
0014 „Који Јанко сваке годинице,
0015 „Он покупи Јаночке катане,
0016 „Па доведе у поље Удбинско
0017 „Кад приспију за жетву шенице,
0018 „Те одводи наше жетелице,
0019 „Њима жени Јаночке бећаре?
0020 „Ваља рећи, да је јунак Јанко.”
0021 Онда вели Боичић Алиле:
0022 „Два Куртића, да вас Бог убије!
0023 „Не валите Турч’на брата свога,
0024 „Већ валите влаха, другу вјеру!
0025 „Ја сам јунак бољи и од Јанка.
0026 „А тако ме не родила мајка,
0027 „Већ кобила, која коња мога,
0028 „И мушкијем не пасала пасом,
0029 „И Турскијем не назвала гласом!
0030 „Покупићу по Босни јунаке,
0031 „Одвешћу их до Јанока града,
0032 „Погубићу од Јанока Јанка,
0033 „Сав ћу њему Јанок похарати,
0034 „Из Јанока робље одводити.”
0035 Што је Туре пјано бесједило,
0036 То, ђидија, тр’језно учинило:
0037 Он покупи по Босни јунаке:
0038 Од Травника два Пашића млада,
0039 Од Градашца два Градашчевића,
0040 И од Тузле Тузлу капетана
0041 И његова Махмут-бега сина,
0042 Од Дервенте до два Атлагића,
0043 Од Новога два млада Церића,
0044 А од Крупе Арнаутовића,
0045 Од Острошца два Беширевића,
0046 Од Вакупа два Кулиновића,
0047 Од Орашца Тала на кулашу,
0048 Од Мостара Џангу буљубашу;
0049 То вам само старјешине кажем,
0050 За свакијем пет стотин’ Турака;
0051 Одведе их до Јанока града.
0052 У Јанка је лоша срећа била,
0053 Ђетића се дома не десило,
0054 Ни његових Јаночких катана,
0055 Отиш’о је Јанко преко мора,
0056 Преко мора, на Шамлије Турке,
0057 Код двора му нико не остао,
0058 Сав му Турци Јанок похараше,
0059 Из Јанока робље поведоше.
0060 Кад се збише у поље Јаночко,
0061 Сви су Турци, а једнога нема
0062 (А нико их ни потући нема),
0063 Нема оног Тала на кулашу;
0064 Њега жале по ордији Турци:
0065 „А бре медет! На кулашу Тале!
0066 „Да ђе си нам изгубио главу?”
0067 Истом они у ријечи бише,
0068 Ал’ ето ти Тала на кулашу,
0069 И он носи до тридесет глава,
0070 Све исјек’о бабе по Јаноку,
0071 Старе бабе и ђецу нејаку;
0072 Онђе му се потпрдују Турци:
0073 „Јао Тале! За луду те вале!
0074 „Не имаде да јунаке с’јечеш,
0075 „Већ ис’јече бабе по Јаноку,
0076 „Старе бабе, и ђецу нејаку!
0077 „Јер ти кога роба не зароби?
0078 „Да куд ће ти покор и срамота?
0079 „Сад се немаш чиме повалити.”
0080 Ражљути се будалина Тале,
0081 И он просу до тридесет глава,
0082 На се метну Српско одијело,
0083 Ка’ што носи Шарићу Цвијане,
0084 Прав’ отиде у Српске Котаре;
0085 Ал’ је Тале запазио, курва,
0086 А баш сестру Јанковић-Стојана,
0087 Јал’ ј’ одвести, јали главу смести.
0088 Кад он дође Стојанову двору,
0089 Али Стојан крсно име служи,
0090 У прољеће светитеља Ђурђа;
0091 У двору му млога гостиница,
0092 Пред двором му дивно коло игра,
0093 Коловођа сестра Стојанова,
0094 А каква је! Да од Бога нађе!
0095 Та љепша је од бијеле виле:
0096 Очи су јој два камена драга,
0097 Два образа два ђула румена,
0098 Обрвице с мора пијавице,
0099 Трепавице крила ластавице,
0100 Б’јели зуби два низа бисера;
0101 А танка је, како и шибљика;
0102 Висока је, како оморика;
0103 Каде игра, канда паун шеће;
0104 Кад говори, к’о да голуб гуче;
0105 Кад се смије, канда сунце грије;
0106 Под грлом јој три ситна ђердана,
0107 Два од злата, трећи од бисера;
0108 Стоји звека на врату ђердана,
0109 Стоји шкрипа скута од сандала.
0110 Кад је згледа будалина Тале,
0111 Увати га Чивутска грозница.
0112 Онда јој је Тале говорио:
0113 „Анђелија, секо Стојанова!
0114 „Донес’дер ми студене водице,
0115 „Јер сам, душо, врло ожеднио.”
0116 Анђелија рода господскога,
0117 Она њему добро одговара:
0118 „Бога теби, незнана делијо!
0119 „Моја браћа крсно име служе,
0120 „Иди к њима, те се напиј вина,
0121 „А ја ћу ти коња приватити.”
0122 Ал’ се вати Тале у џепове,
0123 Те извади три прстена златна!
0124 „На ти, Анђо, три прстена златна:
0125 „Ја сам онај Шарићу Цвијане,
0126 „Што те мени Стојан поклонио.”
0127 Превари се, уједе је гуја,
0128 Па се вати, да узме прстење,
0129 Увати је Тале будалина,
0130 Па је баци за се на кулаша,
0131 Па побјеже преко поља шњоме,
0132 А попјева танко гласовито:
0133 „Сив соколе, ђе си долетио,
0134 „Да хоћеш ли здраво излетети
0135 „И изнијет’ тицу препелицу?”
0136 Повикаше из кола ђевојке:
0137 „О Стојане, жив’ те Бог убио!
0138 „Славу славиш, ал’ ти не помаже;
0139 „Ево дође једна потурица
0140 „И на њему Српско одијело,
0141 „Однесе ти сестру Анђелију
0142 „На кулашу коњу великоме,
0143 „На срамоту од таквих сердара.”
0144 За то Стојан ни хабера нема,
0145 Већ изиђе на високу кулу,
0146 Па привали четири гласника,
0147 Хабер даје на четири стране,
0148 Па се врати, сједе пити вино.
0149 И то вриме за дуго не било,
0150 Ал’ ето ти четири сердара,
0151 Ето првог Шарића Цвијана,
0152 И он води хиљаду момака;
0153 И другога Вида Жеравице;
0154 И он води шест стотин’ коњика,
0155 И трећега Смиљанић-Илије,
0156 И он води хиљаду момака,
0157 Све коњика љјутих оклопника;
0158 И четвртог Мандушића Вука,
0159 Он не води ни једнога друга,
0160 Прав’ одоше трагом за Турчином.
0161 У Турчина добар кулаш био,
0162 Далеко је Турке сустигао,
0163 На Попини сниже Велебита.
0164 Кад му Турци згледаше ђевојку,
0165 За њу једну по четири дају,
0166 И дају му хиљаду дуката;
0167 На то Тале ни да гледа не ће.
0168 Ту се мало забавише Турци
0169 Гледајући сестру Стојанову;
0170 Ал’ говоре аге и спахије:
0171 „Хај’те, Турци, да брже идемо,
0172 „Не би ли се горе доватили;
0173 „Јер се дигла магла од Котара,
0174 „А кроз маглу сијевају муње;
0175 „Што се она магла подигнула;
0176 „То се дигло праха од копита;
0177 „Што кроз маглу сијевају муње,
0178 „То с’јевају токе на јунацим’:
0179 „Бојати се Јанковић-Стојана,
0180 „Јер је Стојан од курве копиле!
0181 „А ноћас смо зао сан уснили,
0182 „Да смо ново село населили
0183 „На Попини сниже Велебита;
0184 „Нека знате, добра бити не ће:
0185 „Чијег Тале роба заробио,
0186 „Н’један главе однијети не ће.”
0187 А то луди не слушају Турци,
0188 Док претече Јанковић Стојане
0189 И бусије млоге поставио.
0190 Отале се Турци подигоше,
0191 На бусију прву нагазише,
0192 На бусију Јанковић-Стојана;
0193 Пуче пушка Стојанова пуста,
0194 За њом пуче хиљада пушака
0195 И укиде хиљаду Турака;
0196 Пуче пушка Шарића Цвијана,
0197 За њом пуче хиљада пушака
0198 И укиде хиљаду Турака;
0199 Пуче пушка Вида Жеравице,
0200 За њом пуче шест стотин’ пушака
0201 И укиде шест стотин’ Турака;
0202 Кад поћера Смиљанић Илија
0203 Са коњици љутим оклопници,
0204 Да видите јада од Турака!
0205 Још кад јадни набасали Турци
0206 На онога Мандушића Вука,
0207 Који нема ни једнога друга;
0208 Насред пута ноге прекрстио,
0209 А кад Вуче осјетио Турке,
0210 И он скочи на ноге лагане;
0211 Кад се Вуче у Турке увуче,
0212 Три стотине глава одсијече;
0213 Од Србаља нико не погибе,
0214 Не погибе, само петерица,
0215 Од Турака осташ’ седмерица,
0216 И пред њима Тале на кулашу,
0217 Побацио сестру Стојанову,
0218 Па он бјега с главом без обзира;
0219 Ћера њега Стојан на путаљу,
0220 За Талом се бијел сарук суче,
0221 Стојан комад по комад одс’јеца,
0222 Говори Смиљанић-Илија
0223 „Побратиме, Јанковић-Стојане!
0224 „Не погуби Тала на кулашу!
0225 „Нек се вали по Орашцу Турком,
0226 „Да како се био оженио.”
0227 Њега Стојан ни да слуша не ће,
0228 Већ г’ увати за врат до рамена,
0229 Па удари шњиме о калдрму
0230 Стаде праска у Талу кошчина,
0231 Кано плота од седам година.
0232 Сви отале здраво отидоше,
0233 И Јаночко робље повратише.

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 184-189.