Dva Kurtića i Boičić Alil

0001 Vino piju dva Kurtića mlada,
0002 Dva Kurtića, dva brata rođena,
0003 Šnjima pije Boičić Alile,
0004 Pa se Alil pred Kurtići vali:
0005 „Čujete li, dva Kurtića mlada!
0006 „Što je Bosne i kaurske strane
0007 „Danas nema nada me junaka,
0008 „Ni Turčina, niti kaurina.”
0009 Vele njemu dva Kurtića mlada:
0010 „Ne vali se, Boičić Alile!
0011 „Ti nijesi ni čuo junaka,
0012 „Da kamo li očima vidio:
0013 „Jesi l’ čuo od Janoka Janka,
0014 „Koji Janko svake godinice,
0015 „On pokupi Janočke katane,
0016 „Pa dovede u polje Udbinsko
0017 „Kad prispiju za žetvu šenice,
0018 „Te odvodi naše žetelice,
0019 „Njima ženi Janočke bećare?
0020 „Valja reći, da je junak Janko.”
0021 Onda veli Boičić Alile:
0022 „Dva Kurtića, da vas Bog ubije!
0023 „Ne valite Turč’na brata svoga,
0024 „Već valite vlaha, drugu vjeru!
0025 „Ja sam junak bolji i od Janka.
0026 „A tako me ne rodila majka,
0027 „Već kobila, koja konja moga,
0028 „I muškijem ne pasala pasom,
0029 „I Turskijem ne nazvala glasom!
0030 „Pokupiću po Bosni junake,
0031 „Odvešću ih do Janoka grada,
0032 „Pogubiću od Janoka Janka,
0033 „Sav ću njemu Janok poharati,
0034 „Iz Janoka roblje odvoditi.”
0035 Što je Ture pjano besjedilo,
0036 To, đidija, tr’jezno učinilo:
0037 On pokupi po Bosni junake:
0038 Od Travnika dva Pašića mlada,
0039 Od Gradašca dva Gradaščevića,
0040 I od Tuzle Tuzlu kapetana
0041 I njegova Mahmut-bega sina,
0042 Od Dervente do dva Atlagića,
0043 Od Novoga dva mlada Cerića,
0044 A od Krupe Arnautovića,
0045 Od Ostrošca dva Beširevića,
0046 Od Vakupa dva Kulinovića,
0047 Od Orašca Tala na kulašu,
0048 Od Mostara Džangu buljubašu;
0049 To vam samo starješine kažem,
0050 Za svakijem pet stotin’ Turaka;
0051 Odvede ih do Janoka grada.
0052 U Janka je loša sreća bila,
0053 Đetića se doma ne desilo,
0054 Ni njegovih Janočkih katana,
0055 Otiš’o je Janko preko mora,
0056 Preko mora, na Šamlije Turke,
0057 Kod dvora mu niko ne ostao,
0058 Sav mu Turci Janok poharaše,
0059 Iz Janoka roblje povedoše.
0060 Kad se zbiše u polje Janočko,
0061 Svi su Turci, a jednoga nema
0062 (A niko ih ni potući nema),
0063 Nema onog Tala na kulašu;
0064 Njega žale po ordiji Turci:
0065 „A bre medet! Na kulašu Tale!
0066 „Da đe si nam izgubio glavu?”
0067 Istom oni u riječi biše,
0068 Al’ eto ti Tala na kulašu,
0069 I on nosi do trideset glava,
0070 Sve isjek’o babe po Janoku,
0071 Stare babe i đecu nejaku;
0072 Onđe mu se potprduju Turci:
0073 „Jao Tale! Za ludu te vale!
0074 „Ne imade da junake s’ječeš,
0075 „Već is’ječe babe po Janoku,
0076 „Stare babe, i đecu nejaku!
0077 „Jer ti koga roba ne zarobi?
0078 „Da kud će ti pokor i sramota?
0079 „Sad se nemaš čime povaliti.”
0080 Ražljuti se budalina Tale,
0081 I on prosu do trideset glava,
0082 Na se metnu Srpsko odijelo,
0083 Ka’ što nosi Šariću Cvijane,
0084 Prav’ otide u Srpske Kotare;
0085 Al’ je Tale zapazio, kurva,
0086 A baš sestru Janković-Stojana,
0087 Jal’ j’ odvesti, jali glavu smesti.
0088 Kad on dođe Stojanovu dvoru,
0089 Ali Stojan krsno ime služi,
0090 U proljeće svetitelja Đurđa;
0091 U dvoru mu mloga gostinica,
0092 Pred dvorom mu divno kolo igra,
0093 Kolovođa sestra Stojanova,
0094 A kakva je! Da od Boga nađe!
0095 Ta ljepša je od bijele vile:
0096 Oči su joj dva kamena draga,
0097 Dva obraza dva đula rumena,
0098 Obrvice s mora pijavice,
0099 Trepavice krila lastavice,
0100 B’jeli zubi dva niza bisera;
0101 A tanka je, kako i šibljika;
0102 Visoka je, kako omorika;
0103 Kade igra, kanda paun šeće;
0104 Kad govori, k’o da golub guče;
0105 Kad se smije, kanda sunce grije;
0106 Pod grlom joj tri sitna đerdana,
0107 Dva od zlata, treći od bisera;
0108 Stoji zveka na vratu đerdana,
0109 Stoji škripa skuta od sandala.
0110 Kad je zgleda budalina Tale,
0111 Uvati ga Čivutska groznica.
0112 Onda joj je Tale govorio:
0113 „Anđelija, seko Stojanova!
0114 „Dones’der mi studene vodice,
0115 „Jer sam, dušo, vrlo ožednio.”
0116 Anđelija roda gospodskoga,
0117 Ona njemu dobro odgovara:
0118 „Boga tebi, neznana delijo!
0119 „Moja braća krsno ime služe,
0120 „Idi k njima, te se napij vina,
0121 „A ja ću ti konja privatiti.”
0122 Al’ se vati Tale u džepove,
0123 Te izvadi tri prstena zlatna!
0124 „Na ti, Anđo, tri prstena zlatna:
0125 „Ja sam onaj Šariću Cvijane,
0126 „Što te meni Stojan poklonio.”
0127 Prevari se, ujede je guja,
0128 Pa se vati, da uzme prstenje,
0129 Uvati je Tale budalina,
0130 Pa je baci za se na kulaša,
0131 Pa pobježe preko polja šnjome,
0132 A popjeva tanko glasovito:
0133 „Siv sokole, đe si doletio,
0134 „Da hoćeš li zdravo izleteti
0135 „I iznijet’ ticu prepelicu?”
0136 Povikaše iz kola đevojke:
0137 „O Stojane, živ’ te Bog ubio!
0138 „Slavu slaviš, al’ ti ne pomaže;
0139 „Evo dođe jedna poturica
0140 „I na njemu Srpsko odijelo,
0141 „Odnese ti sestru Anđeliju
0142 „Na kulašu konju velikome,
0143 „Na sramotu od takvih serdara.”
0144 Za to Stojan ni habera nema,
0145 Već iziđe na visoku kulu,
0146 Pa privali četiri glasnika,
0147 Haber daje na četiri strane,
0148 Pa se vrati, sjede piti vino.
0149 I to vrime za dugo ne bilo,
0150 Al’ eto ti četiri serdara,
0151 Eto prvog Šarića Cvijana,
0152 I on vodi hiljadu momaka;
0153 I drugoga Vida Žeravice;
0154 I on vodi šest stotin’ konjika,
0155 I trećega Smiljanić-Ilije,
0156 I on vodi hiljadu momaka,
0157 Sve konjika ljjutih oklopnika;
0158 I četvrtog Mandušića Vuka,
0159 On ne vodi ni jednoga druga,
0160 Prav’ odoše tragom za Turčinom.
0161 U Turčina dobar kulaš bio,
0162 Daleko je Turke sustigao,
0163 Na Popini sniže Velebita.
0164 Kad mu Turci zgledaše đevojku,
0165 Za nju jednu po četiri daju,
0166 I daju mu hiljadu dukata;
0167 Na to Tale ni da gleda ne će.
0168 Tu se malo zabaviše Turci
0169 Gledajući sestru Stojanovu;
0170 Al’ govore age i spahije:
0171 „Haj’te, Turci, da brže idemo,
0172 „Ne bi li se gore dovatili;
0173 „Jer se digla magla od Kotara,
0174 „A kroz maglu sijevaju munje;
0175 „Što se ona magla podignula;
0176 „To se diglo praha od kopita;
0177 „Što kroz maglu sijevaju munje,
0178 „To s’jevaju toke na junacim’:
0179 „Bojati se Janković-Stojana,
0180 „Jer je Stojan od kurve kopile!
0181 „A noćas smo zao san usnili,
0182 „Da smo novo selo naselili
0183 „Na Popini sniže Velebita;
0184 „Neka znate, dobra biti ne će:
0185 „Čijeg Tale roba zarobio,
0186 „N’jedan glave odnijeti ne će.”
0187 A to ludi ne slušaju Turci,
0188 Dok preteče Janković Stojane
0189 I busije mloge postavio.
0190 Otale se Turci podigoše,
0191 Na busiju prvu nagaziše,
0192 Na busiju Janković-Stojana;
0193 Puče puška Stojanova pusta,
0194 Za njom puče hiljada pušaka
0195 I ukide hiljadu Turaka;
0196 Puče puška Šarića Cvijana,
0197 Za njom puče hiljada pušaka
0198 I ukide hiljadu Turaka;
0199 Puče puška Vida Žeravice,
0200 Za njom puče šest stotin’ pušaka
0201 I ukide šest stotin’ Turaka;
0202 Kad poćera Smiljanić Ilija
0203 Sa konjici ljutim oklopnici,
0204 Da vidite jada od Turaka!
0205 Još kad jadni nabasali Turci
0206 Na onoga Mandušića Vuka,
0207 Koji nema ni jednoga druga;
0208 Nasred puta noge prekrstio,
0209 A kad Vuče osjetio Turke,
0210 I on skoči na noge lagane;
0211 Kad se Vuče u Turke uvuče,
0212 Tri stotine glava odsiječe;
0213 Od Srbalja niko ne pogibe,
0214 Ne pogibe, samo peterica,
0215 Od Turaka ostaš’ sedmerica,
0216 I pred njima Tale na kulašu,
0217 Pobacio sestru Stojanovu,
0218 Pa on bjega s glavom bez obzira;
0219 Ćera njega Stojan na putalju,
0220 Za Talom se bijel saruk suče,
0221 Stojan komad po komad ods’jeca,
0222 Govori Smiljanić-Ilija
0223 „Pobratime, Janković-Stojane!
0224 „Ne pogubi Tala na kulašu!
0225 „Nek se vali po Orašcu Turkom,
0226 „Da kako se bio oženio.”
0227 Njega Stojan ni da sluša ne će,
0228 Već g’ uvati za vrat do ramena,
0229 Pa udari šnjime o kaldrmu
0230 Stade praska u Talu koščina,
0231 Kano plota od sedam godina.
0232 Svi otale zdravo otidoše,
0233 I Janočko roblje povratiše.

Izbor

• Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 184-189.