У Мостару процвали бајами,
У Благају сумбул и ружица,
По крај мора жути лимунови,
Чувало их младо нежењено,
Привуче се злато непрошено, 5
Украде му четири лимуна.
Једног шаље цару честитоме,
А другога цареву везиру,
А трећега брату Садим бегу,
А четвртог бану каурину. 10
Када цару лимун пешкеш дође,
Цар ђевојци на табаку дибу,
Везир шаље златну итахију,
Брат Сали бег на грло дукате,
Бан каурин лађу од мерџана, 15
И на њојзи весло од биљура,
И на лађи Ива капетана.
Кад ђевојци ти пешкеши дошли,
Сама собом млада говорила:
„Мала фала цару честитоме, 20
„Што ми посла дибу на табаку;
„Нити фала цареву везиру,
„Што ми посла златну итахију,
„Ја сам млада и од себе злато!
„Нити фала брату Селим бегу, 25
„Што ми спреми на грло дукате,
„Него фала бану каурину,
„Што ми посла лађу од мерџана.
„И у лађи весло од биљура,
„И на лађи Ива капетана, 30
„Знаде бане, што треба ђевојци.“
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 121-122.