U Mostaru procvali bajami,
U Blagaju sumbul i ružica,
Po kraj mora žuti limunovi,
Čuvalo ih mlado neženjeno,
Privuče se zlato neprošeno, 5
Ukrade mu četiri limuna.
Jednog šalje caru čestitome,
A drugoga carevu veziru,
A trećega bratu Sadim begu,
A četvrtog banu kaurinu. 10
Kada caru limun peškeš dođe,
Car đevojci na tabaku dibu,
Vezir šalje zlatnu itahiju,
Brat Sali beg na grlo dukate,
Ban kaurin lađu od merdžana, 15
I na njojzi veslo od biljura,
I na lađi Iva kapetana.
Kad đevojci ti peškeši došli,
Sama sobom mlada govorila:
„Mala fala caru čestitome, 20
„Što mi posla dibu na tabaku;
„Niti fala carevu veziru,
„Što mi posla zlatnu itahiju,
„Ja sam mlada i od sebe zlato!
„Niti fala bratu Selim begu, 25
„Što mi spremi na grlo dukate,
„Nego fala banu kaurinu,
„Što mi posla lađu od merdžana.
„I u lađi veslo od biljura,
„I na lađi Iva kapetana, 30
„Znade bane, što treba đevojci.“
Srpske narodne pjesme iz Hercegovine (ženske), za štampu ih priredio Vuk Stef. Karadžić, (Troškom narodnijeh prijatelja), u Beču, u nakladi Ane udove V. S. Karadžića, 1866., str. 121-122.
