Груица и паша од Загорја

0001 Књигу пише паша од Загорја,
0002 Те је шаље на Грахово равно,
0003 А на руке Милутину кнезу:
0004 ”Милутине, од Грахова кнеже!
0005 ”Готови ми господска конака:
0006 ”Очисти ми тридесет одаја
0007 ”За мојијех тридесет делија,
0008 ”Набави тридест ђевојака
0009 ”У твојијех тридесет одаја
0010 ”А на мојих тридесет делија;
0011 ”Мене простри на бијелој кули,
0012 ”Ту нек буде твоја мила ћерка,
0013 ”Мила ћерка дилбер Иконија,
0014 ”Да је љуби паша са Загорја.”
0015 Оде књига од руке до руке
0016 Докле дође на Грахово равно
0017 А на руке Милутину кнезу;
0018 Када кнеже књигу проучио,
0019 Уд’рише му сузе од очију.
0020 А гледа га ћерка Иконија,
0021 Па му оде смјерно говорити:
0022 ”О мој бабо, Милутине кнеже!
0023 ”Откуд књига? Огњем изгорела!
0024 ”Те је учиш, а сузе прољеваш?
0025 ”Што л’ ти тако жалостиво пише?”
0026 Ал’ говори кнеже Милутине,
0027 ”Ћери моја, дилбер Иконија!
0028 ”Књига јесте са Загорја равна
0029 ”Од проклетог паше са Загорја,
0030 ”Хоће паша нама на конака,
0031 ”Па ми иште тридесет одаја
0032 ”И у њима тридест ђевојака
0033 ”На његових тридесет делија,
0034 ”Тебе иште на бијелу кулу,
0035 ”Да те љуби за живота мога;
0036 ”За то плачем и сузе прољевам.”
0037 Али вели дилбер Иконија:
0038 ”О мој бабо, Милутине кнеже:
0039 ”Ти очисти тридесет одаја.
0040 ”И готови господску вечеру,
0041 ”Не брини се за моје ђевојке,
0042 ”Набавићу тридест другарица;
0043 ”Ја ћу бити на бијелој кули.”
0044 Кад ђевојка баба научила,
0045 Она узе дивит и хартију,
0046 Те написа књигу на кољену
0047 Побратиму Новакович-Грују:
0048 ”Побратиме, Новаковић-Грујо!
0049 ”Како тебе ситна књига дође,
0050 ”Одмах избер’ из ваше дружине,
0051 ”Побратиме, тридест младих друга,
0052 ”Којино су као и ђевојке,
0053 ”Хајде шњима на Грахово равно
0054 ”А нашему пребијелу двору.”
0055 Кад ђевојка књигу написала,
0056 На вришко је Грују оправила.
0057 Кад хајдуку ситна књига дође,
0058 Намах викну у своју дружину;
0059 Скупи му се тридест младих друга,
0060 Сваки бјеше љепши од ђевојке;
0061 А поскочи челебија Грујо,
0062 Па довати лака џевердана,
0063 Оде право на Грахово равно,
0064 По акшаму стиже у Грахово
0065 А пред кулу Милутина кнеза;
0066 Дочека га дилбер Иконија,
0067 Руке шири те г’ у лице љуби,
0068 А дружину у бијелу руку,
0069 Одведе их на бијелу кулу,
0070 Па отвори попете сепете,
0071 Те извади рухо ђевојачко,
0072 Те обуче тридесет хајдука,
0073 Па их води у тридест одаја,
0074 Али вели дијете Груица:
0075 ”Браћо моја, тридест мојих друга!
0076 ”Сваки сједи у својој одаји,
0077 ”Па кад дођу пашине делије,
0078 ”Љубите их у скут и у руку,
0079 ”Отпаш’те им свијетло оружје,
0080 ”А служите вино и ракију,
0081 ”А слушајте моје Даницкиње:
0082 ”Када пукну на бијелој кули,
0083 ”Ја ћу онда пашу погубити,
0084 ”А ви сваки свога погубите,
0085 ”Па хајдете на бијелу кулу,
0086 ”Да видите што ј’ од паше било.”
0087 Одведе их дилбер Иконија,
0088 Растури их у тридест одаја,
0089 Па се врати на бијелу кулу,
0090 Те извади своје рухо дивно,
0091 Те облачи дијете Груицу:
0092 Обуче му танану кошуљу
0093 Са сувијем узведену златом,
0094 А на ноге гаће сандалије,
0095 А на плећи три кавада жута,
0096 А по њима три ћемера златна,
0097 Око грла три ситна ђердана
0098 И четврту мрежу од бисера,
0099 А на ноге местве и папуче,
0100 Па су местве златом шиковане,
0101 А папуче сребром потковане;
0102 Кад обуче дијете Груицу,
0103 Тад’ га покри златали тулбенгом,
0104 Па се уњга млада загледала,
0105 Па ми оде млада говорити:
0106 ”Лијеп ти си, мио побратиме!
0107 ”Та љепши си од мене ђевојке.”
0108 Тек што они у ријечи бјеху,
0109 Стаде звека мермерли калдрме,
0110 Ето иде паша са Загорја;
0111 Кад опази дилбер Иконија,
0112 Затвори се млада у ризницу,
0113 Грујо оста на бијелој кули
0114 Чекајући пашу Брђанина.
0115 Мало било, за дуго не било,
0116 Ето паше уз бијелу кулу.
0117 Пред њим иде Милутине кнеже,
0118 И он носи вењер и свијећу.
0119 А за пашом тридесет делија:
0120 Присрете их Новаковић Грујо,
0121 Љуби пашу у скут и у руку,
0122 Он Груицу међу очи чарне,
0123 Па говори Милутину кнезу:
0124 ”Врат’ се, кнеже, с мојим делијама,
0125 ”Те им подај господску вечеру;
0126 ”Ја ти не ћу ништа вечерати.”
0127 Тад’ се кнеже натраг повратио,
0128 Он растури тридесет делија
0129 У његових тридесет одаја,
0130 А даде им господску вечеру;
0131 Но да видиш паше Брђанина!
0132 Оде скидат’ господске хаљине,
0133 А Груица намештат’ душеке:
0134 Кад се паша с рухом одлакшао,
0135 А он паде на меке душеке,
0136 Па говори Новаковић-Грују:
0137 ”Сједи доље, дилбер Иконија,
0138 ”Да преноћиш са мном у душеку,
0139 ”Па ћеш бити млада пашиница.”
0140 Сједе Грујо на меке душеке
0141 Но да видиш паше Брђанина!
0142 Одмах Груја задиркиват’ пође,
0143 Завлачит’ му руке у пазуке;
0144 Но се хајдук није научио,
0145 Па се скочи на ноге лагане,
0146 Узе пашу за бијелу браду,
0147 А поче му тихо говорити:
0148 ”Стани курво, пашо са Загорја:
0149 ”Није ово дилбер Иконија,
0150 ”Већ је ово Новаковић Грујо!”
0151 Па потрже пињал од појаса.
0152 Закла пашу на бијелој кули,
0153 Па истрча кули на пенџере,
0154 Те опали двије Даницкиње,
0155 Хабар даде у своју дружину;
0156 А кад чуло тридесет хајдука,
0157 За бритке се сабље доватише,
0158 Погубише тридесет делија,
0159 Од њих пусто одузеше благо,
0160 Па одоше своме харамбаши,
0161 Да га виде на бијелој кули,
0162 Шта је њима с пашом учинио;
0163 Али Грујо пашу погубио,
0164 Па он сједи на бијелој кули,
0165 Те он пије црвенику вино,
0166 А служи му дилбер Иконија.
0167 Када дође тридесет хајдука,
0168 Поскидаше рухо ђевојачко,
0169 У своје се рухо обукоше,
0170 Па сједоше за софру готову,
0171 Вечераше господску вечеру;
0172 Ал’ ето ти Милутина кнеза,
0173 И он носи шест стотин’ дуката,
0174 Те их даде челебији Грују:
0175 ”Нај то тебе, мој посинче Грујо!
0176 ”Пола тебе, а пола дружини,
0177 ”Што сте мене у невољи били!”
0178 За њим иде дилбер Иконија,
0179 Она носи тридесет кошуља,
0180 Те дарива тридесет хајдука;
0181 Побратиму Новаковић-Грују,
0182 Њему даде златна бошчалука,
0183 И даде му од злата челенку,
0184 Па их здраво натраг повратила
0185 Поочиму Старини Новаку,
0186 Њему млада бјеше оправила
0187 У јабуци стотину дуката,
0188 А сувише чичи Радивоју,
0189 Оправи му сабљу бабајкову,
0190 Па овако млада говорила:
0191 ”Ето, побро, дара свакојака,
0192 ”Што си мене био и невољи.”
0193 Па се с Грујом у образ пољуби,
0194 Грујо оде гори Романији
0195 А ђевојка на бијелу кулу.

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 20-24.