Гробару, пожури

Гробару пожури Писац: Јаков Шантић

* * *

        Гробару пожури

 Гробару, пожури! Коштуњавом руком
На камен-плочу режи хладна слова –
Име моје! Гледај, смрт корача с хуком
Преко мрачна гробља тражећ плена нова.
  
О, режи слова! Ја осјећам близу
Богиња мрака гдје ми журно оди,
Она ће мене увити у ризу
И пружити ми руку да ме води!
 
О, каква радост лишити се јâдâ
И бола ових што ми срце море?
И поћи тамо, гдје мир тихи влада, –
У вјечни живот, у завичај зоре?! ...
 
Гробару, пожури! Тупо ти је длето,
Гле, ја имам, ево, оштрије и боље -
Овдје у грудима нађи срце клето,
И у њему длето – бол и јад што коље ...
 
Не оклијевај, старче! Коштуњавом руком
На камен-плочу режи хладна слова –
Име моје! Гледај, смрт корача с хуком!
Збогом, срећо моја! Збогом, дани снова! ...

---

Извор

• Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 138.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.