Град градио паша Новљанине,
Град градио и бедем садио.
Што би паша за дан направио,
То му виле обноћ обориле.
Једне ноћи санак баравећи, 5
Три му виле на сан излазиле,
Говориле паши Новљанину:
»Не прав’ града, не сади бедема,
Док не идеш на латинско поље,
Па ухвати бијело Латинче, 10
Па га мећи зиду у бедеме!«
Кад је сутра данак освануо,
Опреми се паша Новљанине
И он оде на латинско поље,
Па ухвати бијело Латинче, 15
Доведе га двору бијеломе.
Молило се бијело Латинче,
Молило се паши Новљанину:
»О бога ти, пашо Новљамине,
Направи ми пенџер на бедему, 20
Да ја видим куд ме мајка тражи:
Траву коси, по трави ме тражи,
Воду гази, по води ме тражи,
Гору сјече, по гори ме тражи.
Не тражи ме, моја мила мајко! 25
Ни по гори, ни по студен води,
Ни у овој зеленој травици,
Ево мене граду на бедему!«
Референце
Извор
Саит Ораховац: Старе народне пјесме муслимана Босне и Херцеговине (са уводном студијом), Сарајево, "Свјетлост", 1976., стр. 647-648.
