[Горска мајка, што си отуд пошла]
Горска мајка, што си отуд пошла,
те мом детету не даш, да мирно спава?
Као мачка маучеш,
као кокош кречиш,
као свиња грдиш. 5
Сан си моме (Милану) употпудила.
Ја хоћу с огњем да те изгорим,
с тамњаном да те окадим,
с водом да те удавим.
Ја те праћам, ако си од бога, 10
да идеш по цареви друмови, по креветима,
тамо да се храниш и појиш.
Ако ниси од бога,
ја те праћам да идеш по чисте горе,
по зелене траве, 15
тамо да се храниш,
тамо да се појиш.
Ако нећеш, ја ћу те пратити,
да идеш по трњу и грмењу,
очи да избодеш, 20
главу да изгребеш,
а код (Милана) више да не долазиш.
(268, с. 203)
