Глумчевић Алија и бербер-удовица
0001 Рано рани лички Мустајбеже,
0002 Из ахара пред Удбину пође,
0003 Уз њег иду дви аге цареве,
0004 С десне стране Огреш Хасанага,
0005 А из лива Брдарић Алага.
0006 Када Лика прд Удбину сађе,
0007 Пред Удбином на клупу сједоше,
0008 Самурли се ћурци огрнули,
0009 Ислах-чалме над очи натисли.
0010 Погледају низ Лику Вучјаку,
0011 Опазише једног коњаника,
0012 Мрчу јаше уз Лику широку,
0013 Управ мосту гони бјелајскоме,
0014 Лију приђе на мосту бјелајском,
0015 Охоло ата јаше уз Удбину,
0016 А гледа га лички Мустајбеже,
0017 Која фајда, познати не море,
0018 Турска јаха, каурско одило.
0019 Све се под њим мрче заскакива,
0020 Често на њег главом узмахива,
0021 Прико њега пињу отискива,
0022 Од мркана ђогу намистио,
0023 Вихор пуше, медвидину диже
0024 Са стримена ата великога,
0025 Свитле му се везене кубуре,
0026 А ваља се балта о мркову,
0027 А сива му коланкиња ћорда.
0028 Њега гледа лички Мустајбеже,
0029 Која фајда, познати не море,
0030 Већ агама беже проговара:
0031 „А дви аге, два акрана моја!
0032 Ето нами једног коњаника,
0033 Ја га не знам, ко је и оклен је,
0034 Турска јаха, каурско одило,
0035 Натурио шкрљу над обрве,
0036 А ките га бију по плећима,
0037 Око њег се палошина воза,
0038 Свитле му се токе на прсима.“
0039 Гледају га дви аге цареве,
0040 Која фајда, познати не могу.
0041 Кад се коњик близо прикучио,
0042 Насмија се лички Мустајбеже:
0043 „Видите ли, дви аге цареве!
0044 Ја познадох коња и јунака,
0045 Оно ј’ бајро побраитма мога,
0046 Са Подкркља, од Книња бијела,
0047 Оно ј’ бајро побратима мога,
0048 Мога побре књињскога диздара.
0049 Сад на оног бајру гледајући
0050 Ко кад при њем има хаберова!
0051 Није л’ Бог до, дви аге цареве,
0052 Да је био бајро на Котару,
0053 Уходио села по Котару?
0054 Није л’ тамо шићар потпазио,
0055 Па се егу гредом увратио,
0056 Хабер бегу дати на Удбини,
0057 Бег би њему војску подигнуо,
0058 Не бисмо ли тамо шићар нашли,
0059 Шићарили, добро задобили.“
0060 Док то рече лички Мустајбеже,
0061 А дојаха бајрактар Алија,
0062 Салам викну, одјаха мркова,
0063 Он беговој руци полетио,
0064 Бег не даде руке пољубити,
0065 Прегрли га, у чело пољуби:
0066 „Јеси л’ здраво, бајрактар-Алија,
0067 Је л’ ти ага здраво на оџаку,
0068 Гдје си тако коња заморио
0069 У тевдилу, каурском одилу?
0070 Ниси л’, сине, био на Котару,
0071 Уходио села по Котару,
0072 Ниси л’ тамо шићар потпазио,
0073 Ти се бегу гредом увратио,
0074 Хабер мени снио на Удбину?“
0075 Њему вели бајрактар Алија:
0076 „Ја сам, беже, здраво и весело,
0077 А здраво сам агу оставио;
0078 Ал сам давно агу оставио,
0079 Ево, беже, шест пуних недиља,
0080 Ја како сам агу оставио,
0081 А посио мрчу великога,
0082 Приврго га у Котар камени,
0083 Јахо ата уз оба Котара,
0084 У четири, беже, бановине.
0085 Није села, ни паланке било,
0086 Гдје ја, беже, саходио нисам,
0087 Пиће пио, зобио мркана
0088 Све дан по дан шест недиља дана.
0089 Навратих се у шестој недиљи
0090 Низ Кључарско до Херцег-Новога,
0091 До Новога Херцег-латинскога,
0092 Ту сам био за два, за три дана,
0093 Пиће пио, зобио мркана.“
0094 Па се руком фати у џепове,
0095 Пружи књигу личком Мустајбегу:
0096 „Ето, беже, књига од менека!
0097 Та је књига од Херцег-Новога,
0098 Није, беже, књига од маџара,
0099 Ко када ће бити од маџарке.
0100 Гледај, беже, што с’ у књизи пише.
0101 Мустајбеже, ја ти руке љубим,
0102 Да и биде књига страховита,
0103 Немој је се, беже поплашити,
0104 Већ јој ради хизмет учинити,
0105 Море теби кашње и ваљати.“
0106 Узе књигу лички Мустајбеже,
0107 Па на ноге скочи пред Удбином,
0108 Оде беже до беглука свога
0109 И одведе бајрактар-Алију,
0110 Уз њег иду дви аге цареве.
0111 Када Лика у беглук изиђе,
0112 Кад механа пуна Удбињана,
0113 На шездесет редња чаша хода,
0114 Ту нит с’ ага ни нефер не знаде,
0115 На свакоме ћурци и калпаци,
0116 Млогом трепћу за главом челенке,
0117 Аге дворе млади бајрактари.
0118 Уђе Лика, турски салам викну,
0119 А Личани на ноге скочише,
0120 Прође беже, сједе код пенџера,
0121 А посади бајрактар-Алију,
0122 До њег сјеле дви аге цареве,
0123 Разложише хладно пити пиће.
0124 Пиће служи Крчмарићу Рамо,
0125 А лива га Мемичићу Суљо,
0126 Чаше дили мали Радоване.
0127 Кад се беже пића напојио,
0128 А повика Ђулић-бајрактара:
0129 „О Ђулићу, бегов бајрактару!
0130 Хајде, сине, низ Удбину сађи,
0131 Доведи ми Омер-ефендију!
0132 Имам листак књиге при себика,
0133 Нек нам види, што с’ у књизи пише.“
0134 Хоће Ђулић, низ Удбину сађе,
0135 А подиже хоџу из медресе.
0136 Кад их види беже са пенџера,
0137 Он Личаном вели у механи:
0138 „Ој Личани у беглуку моме!
0139 Диж’те толу у беглук-механи,
0140 Ето нашег Омер-ефендије!
0141 Мрска ј’ тола нашем ефендији.“
0142 Док Личани толу подигоше,
0143 Већ им хоџа у механу уђе.
0144 Како уђе, бегу салам викну,
0145 А Мустајбег на ноге скочио,
0146 Код себе му мисто намистио,
0147 Он се с хоџом за здравље упита.
0148 Кад рекоше, да су здраво били,
0149 Узе књигу лички Мустајбеже,
0150 Пружи књигу Омер-ефендији:
0151 „Ето, хоџа, књига од менека!
0152 Деде гледај, што с’ у књизи пише,
0153 Чија ли је и од кога ли је.“
0154 Узе хоџа, књигу размотао,
0155 Књигу гледа, у бега погледа,
0156 Њему вели Омер-ефендија:
0157 „Књига ј’, беже, од Херцег-Новога,
0158 Од Маџарке, бербер-удовице,
0159 А од тетке све широке Лике,
0160 Она ти је књигу оправила:
0161 „ „Ето, беже, књига од менека!
0162 Знаш ли тетку, бербер-удовицу,
0163 Које вам је тетка, Мустајбеже?
0164 Мореш оно утувити вриме,
0165 Кад си једноч војску покупио,
0166 Спушћо војску на камен-Котаре,
0167 Ти пороби дуго и широко,
0168 Црна села испод Келечева,
0169 Таман дван’ест села поробио,
0170 Тад си, беже, добро задобио.
0171 Ту Турчина мјера намјерила,
0172 Са Удбине Глумца Османагу,
0173 Тај је ага мене уфатио,
0174 Тад сам била од девет година.
0175 Изнио ме ага на Удбину,
0176 Тамо у вас у Удбини била,
0177 Мустајбеже, дванаест година.
0178 Ја узрасла на ћемал дивојка,
0179 Сви сте мене кршно миловали,
0180 Од милости мене тетком звали.
0181 Кад тринејста настала година,
0182 Мој се побро смиловао на ме,
0183 Вратио ме натраг на Котаре,
0184 А дао ми стотину дуката.
0185 Кад сам, беже, сашла на Котаре,
0186 Потражила своју старевину,
0187 Ја се амо и удала била,
0188 Удата била три године дана;
0189 Сада, беже, удова остала,
0190 У Новоме крчму закупила,
0191 Сад у Новом јесам крчмарица,
0192 Мене вичу бербер-удовица.
0193 Гледај, беже, што с’ у књизи пише:
0194 Ако знате за Бога једнога,
0195 Мустајбеже, што се од вас ради?
0196 Што вас до сад на Котаре нејма?
0197 Ево има за седам година,
0198 Како сте агу изгубили свога,
0199 Мога побру Глумца Османагу,
0200 Ваши пути травом зарастоше,
0201 А бунари листом западоше.
0202 Котарани мамур и зенђили,
0203 По Котару усив посијали,
0204 Родила им бјелица шеница,
0205 Куд родила, боље сазорила,
0206 А подрасло млого дјевојака,
0207 Збијају се мобе по Котару,
0208 Жетелице, кићене дивојке.
0209 Да их видиш, лички Мустајбеже,
0210 Кад изиђу, па жењу шеницу,
0211 Све се б’јеле као лабудице,
0212 Ту би твоја задобила војска.
0213 Котарани мамур и зенђили,
0214 Изашли су, беже, на станове.
0215 Да ти лички видиш Мустајбеже,
0216 Збијају се на збојеве овце,
0217 Овце блече, мали јањци кмече,
0218 Краве ричу, а волови бучу.
0219 Ујтру рано, у рађање сунца,
0220 Пастирице кад изјаве овце,
0221 Запјевају код њих пастирице,
0222 Дологају дјеца код говеда,
0223 Поп’јевају старци под оклинци,
0224 Под оклинци код младих теоца.
0225 По Котару цркве исправили,
0226 А звонике на њих подигнули,
0227 Састају се сваке недиљице,
0228 Вавик иду цркви намастиру,
0229 А ти, беже, ни мукает ниси.
0230 Ал се у вас куга уселила,
0231 Поморила по Лици јунаке,
0232 Ал су вам се коњи погубали
0233 И од губе, беже, покрепали?
0234 Гледај, беже, што с’ у књизи пише:
0235 Рад’ ми књизи хизмет учинити,
0236 Дигни, беже, сву широку Лику,
0237 Ходи мени на Котаре сиђи
0238 У недиљу, која прва дође,
0239 На Дубоко Јабланици цркви.
0240 Ту ће сајам бити на Дубоком,
0241 Ту ће саћи обадва Котара,
0242 Млого бити везених кочија,
0243 У кочијах липоих дјевојака,
0244 И госпоја котарских сердара,
0245 Ту би твоја задобила војска.
0246 Ја ћу тамо намастиру сићи.
0247 Гледај, беже, што с’ у књизи пише!
0248 Ако, беже, намастиру пођеш,
0249 Не остављај Глумчевић-Алије,
0250 Поведи ми Алу намастиру,
0251 То је д’јете побратима мога.
0252 Ја сам њему нашла дивичицу,
0253 Липу Ану Новљанина бана,
0254 Аница ми своју вјеру дала,
0255 Да ће она за Алију поћи.
0256 Дивојка ће намастиру саћи
0257 Пораз мога Глумчевић-Алије.
0258 Кад поведеш Глумчевић-Алију,
0259 Не остављај Осман-бајрактара,
0260 Бајрактара Глумчевић-Алије,
0261 И за њег сам ја нашла дивојку,
0262 Липу Мару Вука капетана,
0263 И та са мном вјеру утврдила,
0264 Да ће, беже, за Османа поћи.
0265 Не остави чауш-Делалије,
0266 То је чаушф Глумчевић-Алије,
0267 Поведи ми деду намастиру,
0268 Јер ће тетки дедо трибовати.
0269 Је ли дедо јако остарио,
0270 Храни л’ добро мрчу на јаслама,
0271 Би ли мого намастиру сићи?
0272 Док сам у вас на Удбини била,
0273 Онда ми је био муштерија,
0274 Ја сад, беже, удова остала,
0275 Ја ћу с дедом на Удбину поћи,
0276 Ја му бити љуба код колина.“ “
0277 Кад им хоџа књигу проучио,
0278 Стоји вика бега у механи:
0279 „О Личани у беглук-механи!
0280 Чујете ли, како тетка пише?
0281 Хоћемо ли подигнути војску,
0282 Послушати тетке удовице,
0283 Спушћат војску на Дубоко цркви,
0284 Не би л’ добро тамо задобили?“
0285 Њему вели Брдарић Алага:
0286 „Мустајбеже, од све Лике главо!
0287 Добро би је било послушати,
0288 Подигнути сву широку Лику,
0289 Саћи, беже, на Дубоко цркви.
0290 Ево јада и жалости тешке!
0291 Сад ја ата на јаслама нејмам,
0292 Веће ждрипца од три лита била,
0293 На ждребету војевања нејма.
0294 Тражи мени ата у Удбини
0295 Ја у наруч, ја за готовину,
0296 Ја га мени под кирију нађи.“
0297 Њему лички вели Мустајбеже:
0298 „Не знам, ага, вјеру ти задајем,
0299 Гдје би теби ата набавио.
0300 Ја да ата имам на јаслама,
0301 Ја би теби ата поклонио.
0302 Тријест и два имам на јаслама,
0303 У мене је тридесет делија,
0304 Док ми сваки по ата појаше,
0305 Што остане, ага, у менека?
0306 Једек-голуб и бињек-зеленко,
0307 Ја ти тога не дам ни једнога,
0308 Обадва ће мени требовати.“
0309 Њему вели Брдарић Алага:
0310 „Да ми хоћеш ата набавити,
0311 Ено вранца Глумца Османаге,
0312 Узми мени коња од Алије!
0313 Лудо ј’ д’јете Глумчевић Алија,
0314 Још му вакта није војевати.“
0315 А све мучи лички Мустајбеже,
0316 А погледа у беглук-механу.
0317 Кад Алију види у механи,
0318 Нујан момак главу обисио,
0319 А врло је био оголио,
0320 На њем ништа од одила нејма:
0321 На њему су од абе чакшире,
0322 Кроз чакшире пропала колина,
0323 А на плећих од абе долама,
0324 Кроз доламу плећа пропанула;
0325 На глави му фесић капа мала,
0326 Кроз капу му перчин испануо.
0327 Што је момку свијетло оружје:
0328 За пасом му двије пушке мале,
0329 Пушке мале, капе позлаћене,
0330 А под њима пала окована.
0331 Њему вели лички Мустајбеже:
0332 „А мој сине, Глумчевић-Алија!
0333 Хоћеш дати коња са јасала
0334 А нашему Брдарић-Алаги
0335 Ја у наруч, ја за готовину,
0336 Ја га дати под кирију, сине?“
0337 Алија му вели у механи:
0338 „Немој, беже, огришити душе,
0339 Ни сироте ’ваке оцвилити!
0340 Не дам коња родитеља свога
0341 Ни у наруч ни за готовину,
0342 А камо ли, беже, под кирију.“
0343 Стаде вика Брдарић-Алаге:
0344 „О копиле, Глумчевић-Алија!
0345 Са шта не даш коња са јасала,
0346 Кад ти вакта није војевати?
0347 Ниси д’јете Глумца Османаге,
0348 Већ си право кујино копиле.
0349 Док ти ј’ бабо био у животу,
0350 Имо ј’ читлу, а имо агалук,
0351 По три ата држо на јаслама,
0352 Први ајан био у Удбини,
0353 Вавик бегу сједо код колина.
0354 Како с’ осто иза бабе свога,
0355 Попио си своје достојање,
0356 Сад у тебе нигди ништа нејма,
0357 Веш ти сама у Удбини кула
0358 И у њојзи мати остарила,
0359 А и добар вранац на јаслама.“
0360 То говори Брдарић Алага.
0361 Уз Алију боја ошинула,
0362 Лудо д’јете, али од јунака,
0363 А повика Брдарић-Алагу:
0364 „Истина је, Брдарић-Алага!
0365 Што ми кажеш родитеља мога,
0366 Док је бабо био у животу,
0367 Имо читлук, а имо агалук,
0368 По три ата држо на јаслама,
0369 Вавик бегу сједо код колина.
0370 Кад сам осто иза бабе свога,
0371 Попио сам своје достојање,
0372 Попио га, драго ми је било.
0373 А ћотијо, Брдарић-Алага!
0374 Видит ћемо јутрос у механи,
0375 Кога ли је куја окотила.“
0376 Па на ноге скочи у механи,
0377 А сијну му пала иза паса,
0378 Он потече Брдарић-Алаги.
0379 Види беже, да би кавга била,
0380 И Мустајбег на ноге скочио,
0381 Пред Алију стаде у механи,
0382 А са себе ујагми мавлуту,
0383 У мавлуту палу уфатио,
0384 А повика лички Мустајбеже:
0385 „Стани, сине, Глумчевић-Алија!
0386 Не замећи у механи кавге,
0387 Не кидиши Брдарићу глави!
0388 Не дам теби учинити криво,
0389 Не дам коња родитеља твога.
0390 Хајде, синко, своме билу двору,
0391 Нек те мајка на оџаку спреми,
0392 Нек те спреми до прве суботе,
0393 Ти ћеш с бегом на Дубоко поћи.“
0394 Док отишће Алу у механи,
0395 Сва мавлута оде у комаде.
0396 Алија му руку пољубио:
0397 „Немој, беже, ја ти љубим руку!
0398 Немој мени криво учинити
0399 Ни отети коња од менека.
0400 Не дам коња родитеља свога,
0401 Волим дати главу са рамена.“
0402 „ „Не ћу, сине, вјеру ти задајем.“ “
0403 Оде Але своме билу двору,
0404 Стаде вика личког Мустајбега:
0405 „О Личани у беглук-механи!
0406 Сваки хајте своме билу двору,
0407 Спремајте се на оџаку своме,
0408 Седам да је браће у оџаку,
0409 Свак освани рано у суботу
0410 Пред Удбином код воде Црваћа.
0411 Хајде, Тале, појаши кулаша,
0412 Гони ата по нашој Удбини,
0413 Грлом вичи, у таламбас туци,
0414 Сваком кажи, Тале Личанине,
0415 Нек се спрема на оџаку своме,
0416 Нек соване рано у суботу
0417 Пред Удбином код воде Црваћа.“
0418 То им рече, на врата окрену.
0419 Оде беже до конака свога
0420 И одведе бајрактар-Алију,
0421 А повика тридесет делија:
0422 „Јаш’те, дјецо, ате племените,
0423 Гон’те ате по широкој Лици,
0424 Од дну Лике па до Врховина,
0425 Нос’те хабер Мустајбега свога,
0426 Нек с’ свак спрема код оџака свога.“
0427 Појаха му тридесет делија,
0428 Отискоше по широкој Лици.
0429 Бег повика малог Радована:
0430 „Јаши, Раде, врана великога!
0431 Гони кули Маљковића мога,
0432 Нек подигне рају испод краја.
0433 Ко год ата храни на јаслама,
0434 Нек осване рано у суботу
0435 Пред Удбином код воде Црваћа.“
0436 Нек се спрема личка поглавица!
0437 Кад Алија својој кули дође,
0438 Старој мајци у одају уђе.
0439 Стара мајка сједи код пенџера,
0440 На десну се руку поднимила,
0441 А пролива сузе из очију.
0442 Кад Алију види у одаји,
0443 Њему мајка вели остарила:
0444 „Што је, Але, у мене једини,
0445 Што с’ у лишцу боју проминио?
0446 Да те није глава заболила,
0447 Ја да ниси у пићу препио,
0448 Па се тамо с киме завадио,
0449 Да те ико није најахао?
0450 Ако те је ико најахао,
0451 Што се бегу потужио ниси?
0452 Не би т’ дао криво учинити
0453 Раз хатора родитеља твога.“
0454 Алија јој вели у одаји:
0455 „Није мене глава заболила,
0456 У пићу се завадио нисам,
0457 Мени вели Брдарић Алага,
0458 Да син нисам Глумца Османаге,
0459 Веће, мати, од кује копиле,
0460 И попио своје достојање.
0461 То ми ага рече у механи.“
0462 Њему мајка вели у одаји:
0463 „Мој Алија, немој будалити!
0464 Нек говори Брдарић Алага,
0465 Мој јединче, шта ће говорити!
0466 Вавик ти је бабин хасум био,
0467 Не море ти бити пријатељем;
0468 А што ти је реко Брдарићу,
0469 Да с’ попио своје достојање:
0470 Истина је, не лаже Алага,
0471 Јер у тебе нигди ништа нејма,
0472 Нег ти сама у Удбини кула
0473 И у њојзи остарила мајка,
0474 И још бабин вранац на јаслама.
0475 А кад ти је реко Брдарићу,
0476 Да син ниси Глумца Османаге,
0477 Већ, Алија, од кује копиле,
0478 Да си био Глумчевић Алија,
0479 Право д’јете Глумца Османаге,
0480 Алагу би палом ударио,
0481 Брдарићу одризао главу.“
0482 Њојзи Але вели у одаји:
0483 „То сам ћио, вјеру ти задајем,
0484 Ал не даде лички Мустајбеже,
0485 Већ отишће мене у механи.
0486 Вид’ де јада и веће жалости!
0487 Мени вели лички Мустајбеже,
0488 Да се, мајко, на оџаку спремим,
0489 Да ћу с бегом на Котаре поћи,
0490 На Дубоко Јабланици цркви,
0491 Учити се с бегом војевати,
0492 Сад ће, мајко, и субота доћи,
0493 Сад ће беже на Котаре поћи,
0494 А у мене нигди ништа нејма.
0495 Најпри такум на гаврану нејмам,
0496 А на себи ништа од одила,
0497 А у кеси паре ни динара:
0498 Чим ће јадни војевати Але?“
0499 Насмија се мајка у одаји:
0500 „Не будали у одаји, сине!
0501 Благо ти је остарилој мајци,
0502 Кад од себе отпремим војника,
0503 Свог Алију сина јединога
0504 Посли Глумца осме годинице!
0505 Лети, сине, низ Удбину сађи
0506 Билој кули чауш-Делалије,
0507 Па ми кажи чауш-Делалији,
0508 Нек ти нађе Осман-бајрактара,
0509 Нек ти дигну тридесет нефера,
0510 У тебе је тридесет нефера,
0511 Нек их сведу билу двору твоме.“
0512 Хоће Але, низ Удбину сађе
0513 Билој кули чауш-Делалије,
0514 Стара деду у авлији нађе,
0515 Гдје пролива сузе из очију,
0516 А спомиње Глумца Османагу:
0517 „Куку ага, Глумац-Османага!
0518 С ким ће јадни војевати дедо,
0519 А брез аге Османаге свога?“
0520 Њему вели Глумчевић Алија:
0521 „Што је теби, чауш-Делалија,
0522 Што спомињеш родитеља мога?
0523 Мртва с’ глава дигнути не море.
0524 Селам ти је моја стара мајка,
0525 Да ми нађеш Осман-бајрактара,
0526 Да дигнете тридесет нефера,
0527 Поведи их мојој билој кули,
0528 Да вас виђа моја стара мајка.“
0529 Њега дедо руком пригрлио:
0530 „Фала Богу и данашњем дану!
0531 Кад смо себи агу дочекали,
0532 Својим агом на Котаре поћи!“
0533 То рекоше, па се растадоше.
0534 Алија се кули повратио,
0535 Чауш-дедо кроз удбину скаче
0536 Билу двору Осман-бајрактара,
0537 Бајрактара у авлији нађе,
0538 Гдје тимари ђогу у авлији:
0539 „Мој ђогате, пушка те убила,
0540 А ни мене баш не прометнула!
0541 Јадно мени војевање дође!
0542 Како ћемо на Котаре поћи
0543 Брез бајрака нашег Османаге,
0544 Скитати се под туђи бајраци?“
0545 А повика чауш-Делалија:
0546 „Дај муштулук, Осман-бајрактару!
0547 Ми смо себи агу дочекали
0548 Посли Глумца осме годинице,
0549 Његовога јединог Алију,
0550 Својим агом на Котаре поћи.“
0551 Прегрли га Осман-бајрактару
0552 И у браду њега пољубио:
0553 „Ако, дедо, то биде истина,
0554 Све ти џаба моје достојање!“
0555 „ „Истина је, Осман-бајрактару,
0556 Ја ти паре ни динара не ћу,
0557 Ми хајдемо дизати нефере!“ “
0558 То рекоше, оба потекоше,
0559 Подигоше тридесет нефера,
0560 Одведоше кули Алијиној.
0561 Најпри дедо у ахар изиђе,
0562 А за њиме Осман-бајрактару,
0563 Дочека их мајка и Алија,
0564 А свију их редом посадише,
0565 Госпоја им кахву наточила,
0566 Хизмет чини Глумчевић Алија,
0567 Хизмет чини, а кахву додаје.
0568 Кад су момци дви кахве попили,
0569 Стаде вика Осман-бајрактара:
0570 „Наша госпе Османагинице!
0571 Јесте л’ чули, агин бајрактару,
0572 Даје мајка вакта дочекала,
0573 Да од себе отпремам војника,
0574 Свог Алију сина јединога
0575 Посли Глумца осме годинице?
0576 Хоћете ли с Алом војевати,
0577 Ко на сте му с бабом војевали?“
0578 Њојзи вели Осман-бајрактару:
0579 „Хоћемо, госпе, аге не желили!“
0580 Њима вели Османагиница:
0581 „Сјед’те, дјецо, у ахару моме,
0582 Док изиђем из куле камене.“
0583 Брзо оде и брже се врати.
0584 Сву улефу њима подилила,
0585 Сву улефу од седам година,
0586 И одило њима проминила,
0587 Ти се момци врло радоваше.
0588 Њима рече Османагиница:
0589 „Пречекајте у ахару моме,
0590 Док изнесем бајрак из одаје.“
0591 Брзо оде и брже се врати,
0592 Бајрак носи у десници руци,
0593 А у ливој кајиш и таламбас,
0594 Бајрактару бајрак поклонила,
0595 Деди кајиш даде и таламбас:
0596 „Мој Османе, агин бајрактару!
0597 Сваки хајте б’јелу двору своме,
0598 Спремајте се до прве суботе,
0599 Ход’те мени рано у суботу!“
0600 Сви нефери на ноге скочише,
0601 Оста Але с мајком у оџаку.
0602 Кад субота јутро осванула,
0603 Подранила мати Алијина,
0604 Па испекла кахву на оџаку,
0605 Али сина буди у одаји.
0606 „Устај, Але, мој једини сине!
0607 Субота је јутро осванула,
0608 Сад ће беже на Котаре поћи,
0609 Ено с’ чује код Црваћа Тале,
0610 Талош виче, у таламбас туче,
0611 Вакат се је теби опремати.“
0612 Кад устаде Але у одаји,
0613 А на вакат сабах саклањао,
0614 Кахву пије, матери говори:
0615 „Мати моја, стари родитељу!
0616 Залуду ми тридесет нефера,
0617 Кад у мене нигди ништа нејма.“
0618 „ „Стани, сине, немој будалити!
0619 Ако с’ ишто буде прегодило,
0620 Але синко, у твоје матере,
0621 Ја од тебе пожалити не ћу.“ “
0622 У одаји доаф отворила,
0623 Из долафа седло извадила,
0624 Два колана на њем извадила,
0625 А извади хашу позлаћену,
0626 Кубурлуке њему извадила
0627 И у њима пушке венедике,
0628 Извади му балту на гаврана,
0629 А даде му коланкињу ћорду,
0630 Предаде му узду решманлију:
0631 „Ето, сине, орме гавранове,
0632 Хајде спремај коња на јаслама!
0633 Да си за то потпазио, сине,
0634 Би ли, сине, у пићу попио?“
0635 „ „Ја би, мајко, вјеру ти задајем.“ “
0636 Момак коњу и јаслама сађе,
0637 На јаслама опреми гаврана.
0638 Кад се мајци врати у одају,
0639 Дочека га мајка у одаји,
0640 Даде њему црљене чакшире
0641 Од велике саје венедичке
0642 И на њима ковче позлаћене,
0643 А даде му дугачку доламу,
0644 Све по прсих срмали чапрази;
0645 Њему даде црљену јечерму,
0646 На јечерми џебе позлаћене;
0647 А даде му ћурак до силаха,
0648 Све пу ћурку од злата кругови,
0649 Из њих игле њишу на синџирих,
0650 Златне игле, срмали синџири;
0651 Њему даде морасту мавлуту,
0652 Извади му ислах-зерданлију,
0653 А даде му пошу Стамболију,
0654 А извади ћорду мухурлију,
0655 Прид њег метну чизме и калчине,
0656 Кад с’ обуче момак у одаји:
0657 „Мати моја, стари родитељу!
0658 Залуду ми такум и одило,
0659 Кад ја паре ни динара нејмам.
0660 Да ми гдјегод биде до потребе,
0661 Не би с’ за што имо напојити,
0662 Дај узајми сину јединоме!“
0663 Даде њему дваест маџарија:
0664 „Више нејмам, у мене једини!“
0665 „ „Више Али, мајко, не требује.“ “
0666 Њему мајка долаф отворила,
0667 И бисаге из њег извадила:
0668 „Мој Алија, у мене једини!
0669 Овде ти је котарско одило,
0670 Ти бисаге метни на гаврана,
0671 Могло би ти тамо требовати.
0672 Да ушаље Лика уходника,
0673 Знаш хасума, Брдарић-Алагу,
0674 Да ће хасум наћерати на те,
0675 Немој му се тамо покорити,
0676 Боље ти је, сине, погинути.“
0677 Он бисаге метну на гаврана.
0678 Стиже њему чауш-Делалија
0679 И његових тридесет нефера,
0680 И прид њима Осман-бајрактару.
0681 Дочека их мати Алијина,
0682 Изведе их у ахар-одају,
0683 А изиђе Глумчевић Алија,
0684 И попише хахву у ахару.
0685 Оде Але у кулу унутра,
0686 Остаде му у ахару мајка
0687 Код његових тридесет нефера,
0688 А повика госпа у ахару:
0689 „Мој Османе, агин бајрактару!
0690 Чувајте ми сина јединога,
0691 Лудо ми се д’јете пригодило,
0692 Ово му је прво војевање,
0693 Мого би ми погинути Але,
0694 Па што ће му на оџаку мајка?“
0695 Њојзи вели Осман-бајрактару:
0696 „Наша госпе Османагинице!
0697 Ти се не бој сину јединоме,
0698 Растављања од Алије нејма:
0699 Гдјегод плећа пану Алијина,
0700 Ту ће пасти Осман-бајрактара
0701 И његових тридесет нефера.“
0702 А изиђе Але у авлију,
0703 За кајасе изведе гаврана.
0704 Када види тридесет нефера,
0705 У авлију па се појагмише,
0706 Од Алије коња ујагмише,
0707 А изиђе мати Алијина,
0708 Алија јој руци полетио,
0709 Њега мајка у чело пољуби:
0710 „Деде, мати, да асе халалимо!
0711 Ово су нам данци на растанцих,
0712 Могло би се амо погинути.“
0713 С њим се мати липо халаљива:
0714 „Хајде, сине, у сто добрих часа,
0715 Здраво био, па се веселио,
0716 Свито т’ образ био на дивану,
0717 А сјекла ти ћорда у мејдану:
0718 Не шали се, у мене једини!
0719 Да ти тамо буде до образа,
0720 Главу подај, а не дај образа,
0721 Боље ти је тамо погинути,
0722 Нег црн образ на Удбину снити.
0723 Чувај образ бабе родитеља,
0724 А и старе на оџаку мајке!“
0725 „ „Мати моја, не старај се с тиме!“ “
0726 То јој рече, узјаха гаврана,
0727 Наприд пође чауш-Делалија,
0728 А за њиме Осман-бајрактару,
0729 За њим Але јаше на гаврану,
0730 А за јиме тридесет коњика,
0731 Отискоше граду на капију,
0732 Изјахаше до воде Црваћа.
0733 Савила се војска код Црваћа,
0734 А изашо Омер-ефендија,
0735 А извео дјецу из медресе,
0736 Око њега аге и ајани.
0737 Пројаха Але, турски салам викну,
0738 Све му аге салам одвикнуше,
0739 Насмија се Брдарић Алага:
0740 „Вид’те, браћо, једног копилета,
0741 Како се је штенац направио!
0742 Оно није његово одило,
0743 Све је себи нашо одијело,
0744 Док копиле на Котаре сађе.“
0745 Але мучи, ништа не говори,
0746 Код Црваћа одјаха гаврана,
0747 Нефери му коња провађају.
0748 Док изјаха беже до Црваћа,
0749 Пред њим седам јаше бајрактара,
0750 А уз њега на гаврану Раде,
0751 Око њег се голуб заиграва,
0752 А повика лички Мустајбеже:
0753 „А наш хоџа, Омер-ефендија!
0754 Јеси л’ моју војску тефтерио,
0755 Што ми има по тефтеру војске?“
0756 Њему вели Омер-ефендија:
0757 „Има војске дванаест хиљада,
0758 Све коњика, од боја јунака.“
0759 Њему вели лички Мустајбеже:
0760 „Дај нам дову, Омер-ефендија,
0761 Већ је нами вакат походити.“
0762 Ту им хоџа дову учинио,
0763 А отишће Лика од Црваћа,
0764 За њим пође дванаест хиљада,
0765 Оде беже низ Лику Вучјаку.
0766 Кад изјаха наврх Вучијака,
0767 На пољанах уставио војску:
0768 „О Личани, браћо и дружино!
0769 Овди ћемо конак учинити,
0770 Сутра, дјецо, рано подранити,
0771 Ударити равно на Котаре.“
0772 Ту је беже уставио војску.
0773 Кад се тавна ноћца уноћала,
0774 Стаде вика личког Мустајбега:
0775 „О Личани, браћо и дружино!
0776 Није л’ мати родила јунака,
0777 А сестрица брата отхранила
0778 На чистоме крилу дјевојачком,
0779 Да обуче котарско одило,
0780 Да појаше ата на пољани,
0781 Вучјак приђе, на Котаре сиђе,
0782 На Дубоко цркви намастиру,
0783 Да он види, хоће л’ сајам бити?
0784 Море с’ тетка пјана пригодити,
0785 У пјаности књигу отправити,
0786 Могла би нас тетка приварити;
0787 Ако биде сајам на Дубоком,
0788 Да се мени на пољане врати,
0789 Изнесе ми хабер на пољане,
0790 Ја ћу њега добро даровати,
0791 Ево њему педесет дуката.“
0792 То говори лички Мустајбеже,
0793 А свак мучи, ништа не дивани,
0794 А повика Глумчевић Алија:
0795 „О Мустајбег, од све Лике главо!
0796 Ево ј’ мати родила јунака,
0797 Виш еније, нег једног Алију,
0798 Ја ћу ноћас на Дубоко сићи
0799 И видити, хоће л’ сајам бити,
0800 Изнити ти хабер на пољане.“
0801 Њему вели лички Мустајбеже:
0802 „Стани, сине, Глумчевић-Алија!
0803 Ти ми ноћас на уходу не ћеш,
0804 Јер ти никад саходио ниси,
0805 Јер ти пута не знаш на Котаре,
0806 Ти ћеш сутра с бегом на Котаре.“
0807 Насмија се Брдарић Алага,
0808 А повика личког Мустајбега:
0809 „Мустајбеже, немој будалити!
0810 Зар ти слушаш једног копилета,
0811 Што ти лаже кујино копиле?
0812 Не слушај га, лаже ти копиле,
0813 Не сми Але на Котаре сићи,
0814 Зна копиле Глумчевић Алија,
0815 Ако сајам биде на Дубоком,
0816 Ту ће бити од сваклен сердара,
0817 Ту ће бити Вучан-капетане,
0818 Што но му је бабу погубио,
0819 Он кад види Вука капетана,
0820 Штенац ће се Вука поплашити.
0821 Од страха му коња поклонити,
0822 Добра коња родитеља свога,
0823 Све ће Турке резил учинити.“
0824 Када чуо Глумчевић Алија,
0825 Мустајбегу вели на пољани:
0826 „Немој, беже, мене устављати,
0827 Ја ћу ноћас на Дубоко сићи
0828 И видити, хоће л’ сајам бити;
0829 Ако сајам биде на Дубоком,
0830 Натраг ти се ни враћати не ћу,
0831 Ван ћу тамо кавгу заметнути;
0832 Кад ти ларму чујеш на Котару,
0833 Ради мени индат учинити.
0834 Ја ћу, беже, ноћас потражити,
0835 Потражити Вука капетана,
0836 Да ја видим Вука капетана,
0837 Што је бабу погубио мога,
0838 Да ја видим фалу Брдарића,
0839 Ја коме ћу коња поклонити,
0840 За бабу ћу Вука упитати.“
0841 То му рече, па се натраг врати,
0842 А повика бајрактара свога:
0843 „Вади мени котарско одило!“
0844 Бајрактару сузе ударише,
0845 Вади њему котарско одило,
0846 Опрема се Але на пољани.
0847 Кад се момак добро опремио,
0848 Зацвили му тридесет нефера:
0849 „Куку, ага, Глумчевић-Алија!
0850 И ми ћемо с тобом на Котаре.“
0851 Њима вели Глумчевић Алија:
0852 „Не будал’те, моја браћо драга!
0853 Ви не ћете са мном на Котаре,
0854 Ви остан’те с бегом на пољани!
0855 Кад чујете ларму по Котарих,
0856 Рад’те мени индат учинити.“
0857 Бајрактар му руци полетио:
0858 „Дај ми изун, Глумчевић-Алија,
0859 Да ја с тобом на Котаре пођем,
0860 Ја сам вјеру дао на Удбини
0861 У ахару твојој старој мајци,
0862 Да се с тобом растајати не ћу.“
0863 „ „Не будали, Осман-бајрактару!
0864 Ни ти са мном на Котаре не ћеш;
0865 Хоће рећи Брдарић Алага,
0866 Да сам смио на Котаре нисам.“ “
0867 То му рече, па се растадоше.
0868 Отишће Але низ поље гаврана,
0869 Поље приђе, а Вучјаку сиђе
0870 И удари у кланац Вучјаку,
0871 Све се с добрим коњем приговара:
0872 „Давор вранче, десно крило моје!
0873 Ти с’ овуда често проходио,
0874 Родитеља проносио мога,
0875 А ја никад проходио нисам:
0876 Ето теби пути и кајаси,
0877 Ти ме носи, куд је теби драго!“
0878 Гони врана преко Вучијака,
0879 Вучјак приђе, на Котаре сиђе.
0880 Чудне среће Глумчевић-Алије!
0881 Санесе га на Дубоко равно,
0882 А већ била зора забилила.
0883 Он погледа цркви намастиру,
0884 Збија с’ сајам око намастира,
0885 Све пролићу везене кочије
0886 И под њима скачу бедевије,
0887 А све момак гледа са гаврана.
0888 Наскакаше везене кочије
0889 И под њима двије бедевије,
0890 Стаде цика врана великога.
0891 Кад се нара чула гавранова,
0892 Из кочија повика маџарка:
0893 „Благо мени јутру на подранку,
0894 Ево мога Глумчевић Алије!“
0895 Њојзи вели Глумчевић Алија:
0896 „Не будали, котарска маџарко!
0897 Не турчи ме, кад ја Турчин нисам!
0898 Оклен овдје Глумчевић Алија?“
0899 „ „Не крсти се, моје миловање!
0900 Тебе тетка баш у галву знаде.
0901 Ово ти је тека удовица,
0902 Јеси л’, синко, здраво и весело?“ “
0903 „Јесам, тетка, милом Богу фала!“
0904 А вели му бербер-удовица:
0905 „Једа, сине, бега удбињскога,
0906 Хоће л’ беже на Котаре сићи?“
0907 „ „Тетка моја, бербер-удовица,
0908 Ено бега на дугих пољанах!
0909 Бег је мене теби оправио,
0910 Да видимо, хоће л’ сајам бити,
0911 Једа Аану Новљанина бана?“ “
0912 Њему вели тетка удовица:
0913 „Ето ј’, сине, иде у кочијах!
0914 Лети бегу на дуге пољане,
0915 Дижи бега, немој ихмалити!
0916 Сад ће вакат бити ударити.
0917 Ми сад ћемо службу учинити,
0918 Котарани пиће заметнути,
0919 А добро се пића напојити,
0920 Онда вам је згодно ударити.“
0921 „ „Хоћу, тетка, не старај се с тиме!“ “
0922 То јој рече, проћера гаврана,
0923 Мало момак у напридак пође,
0924 Јопе срете везене кочије,
0925 Уз њих иде дван’ест плаћеника,
0926 У кочијах опази дивојку,
0927 До кочија прићера гаврана,
0928 А дивојци добро јутро викну,
0929 Насмија се кићена дивојка:
0930 „Здраво био, Глумчевић-Алија!
0931 Јеси л’, драги, рано подранио?“
0932 Њојзи вели Глумчевић Алија:
0933 „Не будали, кићена дивојко!
0934 Оклен овде Глумчевић Алија?
0935 Ово није Глумчевић Алија.“
0936 Њему вели кићена дивојка:
0937 „Мој Алија, моје миловање!
0938 Тебе Ана баш у главу знаде,
0939 Јер ми те је тетка нафалила,
0940 Ја те, драги, у пенгу стрпала.
0941 Хоћемо ли, душо, намастиру?
0942 Ја сам с тетком вјере утврдила,
0943 Да ћемо оби на широку Лику.“
0944 Крај ње Але проћера гаврана.
0945 Мало момак у напридак пође,
0946 Јопе срете везене кочије,
0947 Под кочија скачу бедевије,
0948 Уз њих иду четири платника,
0949 У кочијах опази дивојку,
0950 Алија јој добро јутро викну,
0951 Дивојка му јутро прифатила,
0952 Њојзи вели Глумчевић Алија:
0953 „А Бога ти, кићена дивојко!
0954 Ти чија си кићена дивојка?“
0955 Дивојка му вели из кочија:
0956 „Не будали, котарска катано!
0957 Ја сам Мара Вука капетана,
0958 Не застављај у пољу кочија,
0959 Ето ћаће Вука капетана!
0960 Ако тебе види код кочија,
0961 Мртвом ће ти говорити главом.“
0962 То му рече кићена дивојка,
0963 Стаде вике Вука капетана:
0964 „О катано, кујино копиле!
0965 Што застављаш по пољу кочије,
0966 А ти гледаш кићену дивојку?
0967 То је Мара Вука капетана,
0968 Ево Вука, гдје с тобом дивани,
0969 Сад ћу т’ мртвом говорити главом.“
0970 Кад га чуо Глумчевић Алија,
0971 А повика Вука капетана:
0972 „Душманине, Вуче капетане!
0973 Ово није котарска катана,
0974 Већ је глава Глумчевић-Алије,
0975 Што но си му бабу погубио.
0976 Стани, Вуче, ето мене на те!
0977 Ваља јутрос бабу окајати,
0978 Стан’ де, фало Брдарић-Алаге!“
0979 Па на Вука поћера гаврана,
0980 Види Вуче, узмицања нејма,
0981 Оби пушке на њег понудио,
0982 Оби пушке Алу прометнуше,
0983 А побиже Вуче капетане,
0984 За њим Але наћера гаврана
0985 И он стиже Вука капетана,
0986 А сијну му сабља голотрба.
0987 Док погуби Вука капетана,
0988 Утече му мрка бедевија.
0989 Ујагми главу Вука капетана,
0990 Па уз поље поврати гаврана,
0991 Па он стиже везене кочије
0992 И ујагми Ану из кочија,
0993 Па побиже уз поље зелено;
0994 А на цркви пукоше мужари,
0995 На Новоме пукоше топови,
0996 А за њим се ларма заметнула,
0997 Подиже се уз поље поћера,
0998 Бјежи Але уз Котар Вучјаку.
0999 Кад чу беже велике топове,
1000 Стаде вика личког Мустајбега:
1001 „О Личани, браћо и дружино!
1002 Погину нам Глумчевић Алија,
1003 Чујете ли ларме по Котару?“
1004 Свак се добру коњу појагмио.
1005 Док узјаха лички Мустајбеже,
1006 А зацвили тридесет нефера
1007 И прид њима Осман-бајрактару,
1008 Замакоше у кланац Вучјаку.
1009 Док Мустајбег у Вучајк униђе,
1010 Пригази бајро прико Вучијака
1011 И његових тридесет нефера,
1012 Опазише Алу на гаврану,
1013 Далеко је вранац ујагмио,
1014 Сритоше га на камен-Котару,
1015 Њему вели Осман-бајрактару:
1016 „Јеси л’, ага, здраво и весело?“
1017 „ „Јесам, бајро, милом Богу фала!“ “
1018 Помоли се на голубу Лика,
1019 За њим иде силновита војска,
1020 Чује с’ нара личког поглавара,
1021 Стоји дрека Тале Личанина,
1022 Стоји вика Миљковић-Стипана,
1023 За њим триста јаше коњаника,
1024 Све његове раје испод краја.
1025 Кад их види Глумчевић Алија,
1026 Он до бега прићера гаврана,
1027 Мустајбегу руци прилетио,
1028 Даде главу личком Мустајбегу:
1029 „Зови, беже, малог Радована,
1030 Нек познаје главу одсичену,
1031 Је ли глава Вука капетана,
1032 Што га фали Брдарић Алага.“
1033 До њег Раде прићера гаврана:
1034 „Мустајбеже, личка поглавицо!
1035 Ово ј’ глава Вука капетана,
1036 Што ј’ Алиј’на бабу погубио.“
1037 Дарова га лички Мустајбеже,
1038 Поклони му за главу челенку,
1039 Отискоше цркви намастиру.
1040 Кад се близо цркви прикучише,
1041 Стоји вика Јанковић-сердара:
1042 „Удри, беже, немој ихмалити,
1043 Ја ћу тебе добро дочекати,
1044 У мене је мало Котарана,
1045 Ал ће тебе мушки дочекати.“
1046 А удари лички Мустајбеже,
1047 А дочека Јанковић-Стојане.
1048 Пушка пламти, никад не патише,
1049 Сабља сива, а главе полићу,
1050 А све поље магла преклопила,
1051 Није магла од године била,
1052 Већ од тешка праха и олова.
1053 Гонећи се око намастира
1054 Побиже им Новљанине бане,
1055 Ујагмише оба духовника,
1056 А гони се Јанковић-Стојане,
1057 Гонећи се око намастира.
1058 Он погуби тридесет Личана.
1059 Виш и њему ватра додијала,
1060 А побиже Стојан низ Котаре,
1061 Код њег мало било Котарана.
1062 А Личани цркву освојише,
1063 Освоји је Маљковић-Стипане.
1064 Док им Стипан цркву освојио,
1065 Погину му шездесет дружине,
1066 Све најбољих по Лици јунака.
1067 А плануше села по Котару,
1068 Пороби Стипан Јабланицу цркву,
1069 Пороби је, п а је запалио.
1070 Док се натраг Стипан повратио,
1071 Њему вели лички Мустајбеже:
1072 „Маљковићу, десно крило моје!
1073 Јеси л’, сине, здраво и весело?“
1074 „ „Јесам, беже, милом Богу фала!
1075 Врло ми је друштво изгинуло,
1076 Погинуло шездесет дружине.
1077 Жао ми је шездесет дружине,
1078 А највећма побратима мога,
1079 Твога, беже, Вукашића кнеза,
1080 Којег нејма на широкој Лици.
1081 Једа, беже, Глумчевић-Алију?“ “
1082 „Не знам, сине, Маљковић-Стипане,
1083 Ево му овдје кићене Анице!“
1084 Вавик Стипан по разбоју хода,
1085 А преврће мртве и рањене,
1086 А он тражи Глумчевић-Алију.
1087 Кад опази чауш-Делалију,
1088 Гдје изнесе бербер-удовицу,
1089 Њему вели Маљковић-Стипане:
1090 „Богом, брате, чауш-Делалија!
1091 Једа, дедо, Глумчевић-Алију?“
1092 „ „Маљковићу, Богом побратиме!
1093 Три пут сам се с њиме састануо
1094 У разбоју око намастира;
1095 Док ујагмих бербер-удовицу,
1096 Ја изгубих Глумчевић-Алију,
1097 Већ ја не знам, што ј’ од њега било.“ “
1098 Све излазе на алаје Турци,
1099 Све крвави ка планински вуци,
1100 Њеко носи одсичену главу,
1101 Њеко води момка савезата,
1102 Њеко носи кићену дивојку,
1103 Једни гоне краве и волове.
1104 Помоли се на кулашу Тале,
1105 А гологлав јаше на кулашу,
1106 Нујан Тале јаше на кулашу,
1107 Ујагмио стару бабетину,
1108 А никакву Виду попадију,
1109 Баби има шездесет година.
1110 Нујан Тале јаше на кулашу,
1111 Пуштио му обадва кајаса,
1112 Каса кулаш, траву попасује,
1113 Њега Тале све држалом туче,
1114 Каткад сфати стару бабетину,
1115 А подвикне стара бабетина:
1116 „Немој, Тале, личко погледање,
1117 Уби мене, Тале Личанине!“
1118 Њојзи Тале вели на кулашу:
1119 „Мучи, баба, сам те Бог убио!
1120 Ако окренем уши наџакове,
1121 Сатрат ћу ти кости у мјешини.“
1122 Њему вели стара бабетина:
1123 „Немој, Тале, мени кидисати,
1124 Волит ћеш ми него седмакињи,
1125 Фатиде се баби у њедарца.“
1126 Кад се баби фати у њедарца,
1127 Извадио стотину дуката.
1128 Кад дукате Тале опазио,
1129 А подвикну у седлу кулашу,
1130 А под њим се кулаш помамио,
1131 Све се под њим кулаш заскакива,
1132 Подвикује стара бабетина:
1133 „А мој Тале, личко погледање,
1134 Устави га, ујели га вуци!
1135 Грохнуше ми кости у мјешини.“
1136 А на њу се насмијао Тале:
1137 „Немој, бабо, моје миловање!
1138 Сад је Талу хора уфатила.“
1139 Бег га гледа, грохотом се смије,
1140 Повикује Талу Личанина:
1141 „Талошино, личка будалино!
1142 Што ће теби стара бабетина?“
1143 Њему вели Тале Личанине:
1144 „Нека ми је, лички Мустајбеже!
1145 Носит ћу је на широку Лику,
1146 Нек ми тука код оџака чува,
1147 И Бог знаде, да их Тале нејма.“
1148 Њему вели лички Мустајбеже:
1149 „Талошино, личка будалино!
1150 Хоћеш на пај дати бабетину?“
1151 „ „Не дам, беже, вјеру ти задајем,
1152 Паја не ћу, не дам бабетине.“ “
1153 Њастраг стиже Глумчевић Алија.
1154 Њему вели лички Мустајбеже:
1155 „Јеси л’ здраво, Глумчевић-Алија?“
1156 „ „Јесам, беже, милом Богу фала!“ “
1157 Кад рекоше, да се искупише,
1158 Рањенике своје изнесоше,
1159 А мртваце своје покопаше,
1160 Њима вели лички Мустајбеже:
1161 „О Личани, браћо и дружино!
1162 Врло смо се, дјецо, изгрдили,
1163 Али јесмо добро задобили.
1164 Ко изнио кићену дивојку,
1165 Јали какву котарску госпоју,
1166 Повед’те их Мустајбегу своме.“
1167 Сви Личани цуре изнесоше,
1168 Ујагмили тријест дивојака
1169 И двадесет котарских госпоја,
1170 Њима вели лички Мустајбеже:
1171 „Сад ми каж’те, кићене дивојке:
1172 Којој је воља на Лику изаћи,
1173 Која ли се воли повраћати?“
1174 А повика бербер-удовица:
1175 „Ја се, беже, повраћати не ћу,
1176 Ни Аница бана Новљанина,
1177 Ни Марица Вука капетана,
1178 Оне су са мном вјеру утврдиле,
1179 Да ће са мном на удбину сићи.
1180 Дат ћу Ану Глумчевић-Алији,
1181 Липу мару Осман-бајрактару,
1182 А мени ће чауш-Делалија;
1183 А остале котарске дивојке
1184 И госпоје котарских сердара
1185 Све се воле натраг повратити.“
1186 Њима вели лички Мустајбеже:
1187 „Хај аферим, кићене дивојке!
1188 Бег вас даље ни водити не ће.“
1189 Па направи књигу на колину:
1190 „Која ће се књиге прифатити,
1191 Однити је Јанковић-сердару,
1192 Да сам њему робље повратио?“
1193 Стаде вика Тале Личанина:
1194 „Ево, беже, старе бабетине,
1195 Ни ја бабе већ водити не ћу,
1196 Ни дивојке мени не трибују.
1197 Подај књигу овој бабетини,
1198 Нек их баба води на Котаре,
1199 Нек им баба биде буљубаша.
1200 Ми не знамо, чије су дивојке,
1201 Нека свака тражи домовину.“
1202 Тако их је Тале опремио.
1203 Већ се натраг беже повратио,
1204 Оде беже на широку Лику.
1205 Ко здрав био, добро задобио,
1206 Сви су здрави добро задобили
1207 Посли главе Брдарић-Алаге,
1208 Ништа није мого задобити.
1209 Кад изиђе беже на Удбину,
1210 Сав добитак на хрпу санили,
1211 Сваком беже право подилио,
1212 Све на здрава дае подједнако,
1213 На рањена по два паја даје,
1214 Ко погино, по пет запануло.
1215 Сваком право на Удбини било
1216 Осим главе Брдарић-Алаге,
1217 Никад ага да мирује не ће,
1218 Ван повика личког Мустајбега:
1219 „Мустајбеже, личка поглавицо!
1220 Ако смо се врло изгрдили,
1221 Ми смо, беже, добро задобили,
1222 Све си нами право подилио,
1223 Вен си једно криво учинио,
1224 Остави нам Ану у Алије.
1225 Дај де баци на мезет дивојку,
1226 Ево за њу стотину дуката!“
1227 А на то се беже разљутио,
1228 Стаде вика бега удбињскога:
1229 „Стан’, ћотијо, Брдарић-Алага!
1230 Доста је твога ћотилука било,
1231 Тебе дурам и два и три пута,
1232 На сироте вавик најахиваш.“
1233 Стаде вика Маљковић-Стипана:
1234 „Удри њега, од Бога му тешко!
1235 То је, беже, соја невјернога.“
1236 Стаде дрека Тале Личанина:
1237 „Суди њему, црн му образ био,
1238 Сад ће њему Тале просудити!“
1239 Сијну сабља личког Мустајбега,
1240 Он одсиче главу Брдарићу,
1241 Врло с’ беже на њег наљутио,
1242 На прса му књигу прилипио
1243 И у књизи беже написао,
1244 Да је муртат био на Удбини,
1245 На сироте често најахиво:
1246 За то га је беже погубио.
1247 Свукоше га граду у капију,
1248 Код њег метну до два циганина,
1249 Да чувају мртва Брдарића
1250 До у јутро, док се роди сунце.
1251 Сваком беже вели код Црваћа:
1252 „Ко год граду у капију пође,
1253 Нек на мртва пљуне Брдарића,
1254 За што ј’ ага главу изгубио,
1255 Нек се други усвитују с њиме,
1256 Нек не чине хиле на Удбини.“
1257 То им рече, оде у Удбину
1258 И одведе Глумчевић-Алију
1259 И његову кићену дивојку,
1260 Па ожени Глумчевић-Алију,
1261 Бег му куме био код дивојке.
1262 Пир чинио за недиљу дана
1263 И проведе велико весеље;
1264 Њега чауш зовну на весеље,
1265 И њега је беже оженио,
1266 Удовицу добро даровао,
1267 И прстен јој беже поклонио:
1268 „Ти си тетка све широке Лике,
1269 И вавик си наша тетка била.“
1270 Оста Але у оџаку своме.
1271 Што је тамо добро задобио
1272 И дивојка изнила цекина,
1273 Кажу, да је читлук повратио,
1274 Својој мајци дуга потплатио,
1275 Вавик бегу сједо код колина
1276 А на мисто родитеља свога.
1277 Док им главе у животу биле,
1278 Сви су њега добро миловали,
1279 Миловали, често војевали,
1280 Крвавом се руком умивали,
1281 Вавик с’ зове крвава Крајина.
