Glumčević Alija i berber-udovica
0001 Rano rani lički Mustajbeže,
0002 Iz ahara pred Udbinu pođe,
0003 Uz njeg idu dvi age careve,
0004 S desne strane Ogreš Hasanaga,
0005 A iz liva Brdarić Alaga.
0006 Kada Lika prd Udbinu sađe,
0007 Pred Udbinom na klupu sjedoše,
0008 Samurli se ćurci ogrnuli,
0009 Islah-čalme nad oči natisli.
0010 Pogledaju niz Liku Vučjaku,
0011 Opaziše jednog konjanika,
0012 Mrču jaše uz Liku široku,
0013 Uprav mostu goni bjelajskome,
0014 Liju priđe na mostu bjelajskom,
0015 Oholo ata jaše uz Udbinu,
0016 A gleda ga lički Mustajbeže,
0017 Koja fajda, poznati ne more,
0018 Turska jaha, kaursko odilo.
0019 Sve se pod njim mrče zaskakiva,
0020 Često na njeg glavom uzmahiva,
0021 Priko njega pinju otiskiva,
0022 Od mrkana đogu namistio,
0023 Vihor puše, medvidinu diže
0024 Sa strimena ata velikoga,
0025 Svitle mu se vezene kubure,
0026 A valja se balta o mrkovu,
0027 A siva mu kolankinja ćorda.
0028 Njega gleda lički Mustajbeže,
0029 Koja fajda, poznati ne more,
0030 Već agama beže progovara:
0031 „A dvi age, dva akrana moja!
0032 Eto nami jednog konjanika,
0033 Ja ga ne znam, ko je i oklen je,
0034 Turska jaha, kaursko odilo,
0035 Naturio škrlju nad obrve,
0036 A kite ga biju po plećima,
0037 Oko njeg se palošina voza,
0038 Svitle mu se toke na prsima.“
0039 Gledaju ga dvi age careve,
0040 Koja fajda, poznati ne mogu.
0041 Kad se konjik blizo prikučio,
0042 Nasmija se lički Mustajbeže:
0043 „Vidite li, dvi age careve!
0044 Ja poznadoh konja i junaka,
0045 Ono j’ bajro pobraitma moga,
0046 Sa Podkrklja, od Kninja bijela,
0047 Ono j’ bajro pobratima moga,
0048 Moga pobre knjinjskoga dizdara.
0049 Sad na onog bajru gledajući
0050 Ko kad pri njem ima haberova!
0051 Nije l’ Bog do, dvi age careve,
0052 Da je bio bajro na Kotaru,
0053 Uhodio sela po Kotaru?
0054 Nije l’ tamo šićar potpazio,
0055 Pa se egu gredom uvratio,
0056 Haber begu dati na Udbini,
0057 Beg bi njemu vojsku podignuo,
0058 Ne bismo li tamo šićar našli,
0059 Šićarili, dobro zadobili.“
0060 Dok to reče lički Mustajbeže,
0061 A dojaha bajraktar Alija,
0062 Salam viknu, odjaha mrkova,
0063 On begovoj ruci poletio,
0064 Beg ne dade ruke poljubiti,
0065 Pregrli ga, u čelo poljubi:
0066 „Jesi l’ zdravo, bajraktar-Alija,
0067 Je l’ ti aga zdravo na odžaku,
0068 Gdje si tako konja zamorio
0069 U tevdilu, kaurskom odilu?
0070 Nisi l’, sine, bio na Kotaru,
0071 Uhodio sela po Kotaru,
0072 Nisi l’ tamo šićar potpazio,
0073 Ti se begu gredom uvratio,
0074 Haber meni snio na Udbinu?“
0075 Njemu veli bajraktar Alija:
0076 „Ja sam, beže, zdravo i veselo,
0077 A zdravo sam agu ostavio;
0078 Al sam davno agu ostavio,
0079 Evo, beže, šest punih nedilja,
0080 Ja kako sam agu ostavio,
0081 A posio mrču velikoga,
0082 Privrgo ga u Kotar kameni,
0083 Jaho ata uz oba Kotara,
0084 U četiri, beže, banovine.
0085 Nije sela, ni palanke bilo,
0086 Gdje ja, beže, sahodio nisam,
0087 Piće pio, zobio mrkana
0088 Sve dan po dan šest nedilja dana.
0089 Navratih se u šestoj nedilji
0090 Niz Ključarsko do Herceg-Novoga,
0091 Do Novoga Herceg-latinskoga,
0092 Tu sam bio za dva, za tri dana,
0093 Piće pio, zobio mrkana.“
0094 Pa se rukom fati u džepove,
0095 Pruži knjigu ličkom Mustajbegu:
0096 „Eto, beže, knjiga od meneka!
0097 Ta je knjiga od Herceg-Novoga,
0098 Nije, beže, knjiga od madžara,
0099 Ko kada će biti od madžarke.
0100 Gledaj, beže, što s’ u knjizi piše.
0101 Mustajbeže, ja ti ruke ljubim,
0102 Da i bide knjiga strahovita,
0103 Nemoj je se, beže poplašiti,
0104 Već joj radi hizmet učiniti,
0105 More tebi kašnje i valjati.“
0106 Uze knjigu lički Mustajbeže,
0107 Pa na noge skoči pred Udbinom,
0108 Ode beže do begluka svoga
0109 I odvede bajraktar-Aliju,
0110 Uz njeg idu dvi age careve.
0111 Kada Lika u begluk iziđe,
0112 Kad mehana puna Udbinjana,
0113 Na šezdeset rednja čaša hoda,
0114 Tu nit s’ aga ni nefer ne znade,
0115 Na svakome ćurci i kalpaci,
0116 Mlogom trepću za glavom čelenke,
0117 Age dvore mladi bajraktari.
0118 Uđe Lika, turski salam viknu,
0119 A Ličani na noge skočiše,
0120 Prođe beže, sjede kod pendžera,
0121 A posadi bajraktar-Aliju,
0122 Do njeg sjele dvi age careve,
0123 Razložiše hladno piti piće.
0124 Piće služi Krčmariću Ramo,
0125 A liva ga Memičiću Suljo,
0126 Čaše dili mali Radovane.
0127 Kad se beže pića napojio,
0128 A povika Đulić-bajraktara:
0129 „O Đuliću, begov bajraktaru!
0130 Hajde, sine, niz Udbinu sađi,
0131 Dovedi mi Omer-efendiju!
0132 Imam listak knjige pri sebika,
0133 Nek nam vidi, što s’ u knjizi piše.“
0134 Hoće Đulić, niz Udbinu sađe,
0135 A podiže hodžu iz medrese.
0136 Kad ih vidi beže sa pendžera,
0137 On Ličanom veli u mehani:
0138 „Oj Ličani u begluku mome!
0139 Diž’te tolu u begluk-mehani,
0140 Eto našeg Omer-efendije!
0141 Mrska j’ tola našem efendiji.“
0142 Dok Ličani tolu podigoše,
0143 Već im hodža u mehanu uđe.
0144 Kako uđe, begu salam viknu,
0145 A Mustajbeg na noge skočio,
0146 Kod sebe mu misto namistio,
0147 On se s hodžom za zdravlje upita.
0148 Kad rekoše, da su zdravo bili,
0149 Uze knjigu lički Mustajbeže,
0150 Pruži knjigu Omer-efendiji:
0151 „Eto, hodža, knjiga od meneka!
0152 Dede gledaj, što s’ u knjizi piše,
0153 Čija li je i od koga li je.“
0154 Uze hodža, knjigu razmotao,
0155 Knjigu gleda, u bega pogleda,
0156 Njemu veli Omer-efendija:
0157 „Knjiga j’, beže, od Herceg-Novoga,
0158 Od Madžarke, berber-udovice,
0159 A od tetke sve široke Like,
0160 Ona ti je knjigu opravila:
0161 „ „Eto, beže, knjiga od meneka!
0162 Znaš li tetku, berber-udovicu,
0163 Koje vam je tetka, Mustajbeže?
0164 Moreš ono utuviti vrime,
0165 Kad si jednoč vojsku pokupio,
0166 Spušćo vojsku na kamen-Kotare,
0167 Ti porobi dugo i široko,
0168 Crna sela ispod Kelečeva,
0169 Taman dvan’est sela porobio,
0170 Tad si, beže, dobro zadobio.
0171 Tu Turčina mjera namjerila,
0172 Sa Udbine Glumca Osmanagu,
0173 Taj je aga mene ufatio,
0174 Tad sam bila od devet godina.
0175 Iznio me aga na Udbinu,
0176 Tamo u vas u Udbini bila,
0177 Mustajbeže, dvanaest godina.
0178 Ja uzrasla na ćemal divojka,
0179 Svi ste mene kršno milovali,
0180 Od milosti mene tetkom zvali.
0181 Kad trinejsta nastala godina,
0182 Moj se pobro smilovao na me,
0183 Vratio me natrag na Kotare,
0184 A dao mi stotinu dukata.
0185 Kad sam, beže, sašla na Kotare,
0186 Potražila svoju starevinu,
0187 Ja se amo i udala bila,
0188 Udata bila tri godine dana;
0189 Sada, beže, udova ostala,
0190 U Novome krčmu zakupila,
0191 Sad u Novom jesam krčmarica,
0192 Mene viču berber-udovica.
0193 Gledaj, beže, što s’ u knjizi piše:
0194 Ako znate za Boga jednoga,
0195 Mustajbeže, što se od vas radi?
0196 Što vas do sad na Kotare nejma?
0197 Evo ima za sedam godina,
0198 Kako ste agu izgubili svoga,
0199 Moga pobru Glumca Osmanagu,
0200 Vaši puti travom zarastoše,
0201 A bunari listom zapadoše.
0202 Kotarani mamur i zenđili,
0203 Po Kotaru usiv posijali,
0204 Rodila im bjelica šenica,
0205 Kud rodila, bolje sazorila,
0206 A podraslo mlogo djevojaka,
0207 Zbijaju se mobe po Kotaru,
0208 Žetelice, kićene divojke.
0209 Da ih vidiš, lički Mustajbeže,
0210 Kad iziđu, pa ženju šenicu,
0211 Sve se b’jele kao labudice,
0212 Tu bi tvoja zadobila vojska.
0213 Kotarani mamur i zenđili,
0214 Izašli su, beže, na stanove.
0215 Da ti lički vidiš Mustajbeže,
0216 Zbijaju se na zbojeve ovce,
0217 Ovce bleče, mali janjci kmeče,
0218 Krave riču, a volovi buču.
0219 Ujtru rano, u rađanje sunca,
0220 Pastirice kad izjave ovce,
0221 Zapjevaju kod njih pastirice,
0222 Dologaju djeca kod goveda,
0223 Pop’jevaju starci pod oklinci,
0224 Pod oklinci kod mladih teoca.
0225 Po Kotaru crkve ispravili,
0226 A zvonike na njih podignuli,
0227 Sastaju se svake nediljice,
0228 Vavik idu crkvi namastiru,
0229 A ti, beže, ni mukaet nisi.
0230 Al se u vas kuga uselila,
0231 Pomorila po Lici junake,
0232 Al su vam se konji pogubali
0233 I od gube, beže, pokrepali?
0234 Gledaj, beže, što s’ u knjizi piše:
0235 Rad’ mi knjizi hizmet učiniti,
0236 Digni, beže, svu široku Liku,
0237 Hodi meni na Kotare siđi
0238 U nedilju, koja prva dođe,
0239 Na Duboko Jablanici crkvi.
0240 Tu će sajam biti na Dubokom,
0241 Tu će saći obadva Kotara,
0242 Mlogo biti vezenih kočija,
0243 U kočijah lipoih djevojaka,
0244 I gospoja kotarskih serdara,
0245 Tu bi tvoja zadobila vojska.
0246 Ja ću tamo namastiru sići.
0247 Gledaj, beže, što s’ u knjizi piše!
0248 Ako, beže, namastiru pođeš,
0249 Ne ostavljaj Glumčević-Alije,
0250 Povedi mi Alu namastiru,
0251 To je d’jete pobratima moga.
0252 Ja sam njemu našla divičicu,
0253 Lipu Anu Novljanina bana,
0254 Anica mi svoju vjeru dala,
0255 Da će ona za Aliju poći.
0256 Divojka će namastiru saći
0257 Poraz moga Glumčević-Alije.
0258 Kad povedeš Glumčević-Aliju,
0259 Ne ostavljaj Osman-bajraktara,
0260 Bajraktara Glumčević-Alije,
0261 I za njeg sam ja našla divojku,
0262 Lipu Maru Vuka kapetana,
0263 I ta sa mnom vjeru utvrdila,
0264 Da će, beže, za Osmana poći.
0265 Ne ostavi čauš-Delalije,
0266 To je čaušf Glumčević-Alije,
0267 Povedi mi dedu namastiru,
0268 Jer će tetki dedo tribovati.
0269 Je li dedo jako ostario,
0270 Hrani l’ dobro mrču na jaslama,
0271 Bi li mogo namastiru sići?
0272 Dok sam u vas na Udbini bila,
0273 Onda mi je bio mušterija,
0274 Ja sad, beže, udova ostala,
0275 Ja ću s dedom na Udbinu poći,
0276 Ja mu biti ljuba kod kolina.“ “
0277 Kad im hodža knjigu proučio,
0278 Stoji vika bega u mehani:
0279 „O Ličani u begluk-mehani!
0280 Čujete li, kako tetka piše?
0281 Hoćemo li podignuti vojsku,
0282 Poslušati tetke udovice,
0283 Spušćat vojsku na Duboko crkvi,
0284 Ne bi l’ dobro tamo zadobili?“
0285 Njemu veli Brdarić Alaga:
0286 „Mustajbeže, od sve Like glavo!
0287 Dobro bi je bilo poslušati,
0288 Podignuti svu široku Liku,
0289 Saći, beže, na Duboko crkvi.
0290 Evo jada i žalosti teške!
0291 Sad ja ata na jaslama nejmam,
0292 Veće ždripca od tri lita bila,
0293 Na ždrebetu vojevanja nejma.
0294 Traži meni ata u Udbini
0295 Ja u naruč, ja za gotovinu,
0296 Ja ga meni pod kiriju nađi.“
0297 Njemu lički veli Mustajbeže:
0298 „Ne znam, aga, vjeru ti zadajem,
0299 Gdje bi tebi ata nabavio.
0300 Ja da ata imam na jaslama,
0301 Ja bi tebi ata poklonio.
0302 Trijest i dva imam na jaslama,
0303 U mene je trideset delija,
0304 Dok mi svaki po ata pojaše,
0305 Što ostane, aga, u meneka?
0306 Jedek-golub i binjek-zelenko,
0307 Ja ti toga ne dam ni jednoga,
0308 Obadva će meni trebovati.“
0309 Njemu veli Brdarić Alaga:
0310 „Da mi hoćeš ata nabaviti,
0311 Eno vranca Glumca Osmanage,
0312 Uzmi meni konja od Alije!
0313 Ludo j’ d’jete Glumčević Alija,
0314 Još mu vakta nije vojevati.“
0315 A sve muči lički Mustajbeže,
0316 A pogleda u begluk-mehanu.
0317 Kad Aliju vidi u mehani,
0318 Nujan momak glavu obisio,
0319 A vrlo je bio ogolio,
0320 Na njem ništa od odila nejma:
0321 Na njemu su od abe čakšire,
0322 Kroz čakšire propala kolina,
0323 A na plećih od abe dolama,
0324 Kroz dolamu pleća propanula;
0325 Na glavi mu fesić kapa mala,
0326 Kroz kapu mu perčin ispanuo.
0327 Što je momku svijetlo oružje:
0328 Za pasom mu dvije puške male,
0329 Puške male, kape pozlaćene,
0330 A pod njima pala okovana.
0331 Njemu veli lički Mustajbeže:
0332 „A moj sine, Glumčević-Alija!
0333 Hoćeš dati konja sa jasala
0334 A našemu Brdarić-Alagi
0335 Ja u naruč, ja za gotovinu,
0336 Ja ga dati pod kiriju, sine?“
0337 Alija mu veli u mehani:
0338 „Nemoj, beže, ogrišiti duše,
0339 Ni sirote ’vake ocviliti!
0340 Ne dam konja roditelja svoga
0341 Ni u naruč ni za gotovinu,
0342 A kamo li, beže, pod kiriju.“
0343 Stade vika Brdarić-Alage:
0344 „O kopile, Glumčević-Alija!
0345 Sa šta ne daš konja sa jasala,
0346 Kad ti vakta nije vojevati?
0347 Nisi d’jete Glumca Osmanage,
0348 Već si pravo kujino kopile.
0349 Dok ti j’ babo bio u životu,
0350 Imo j’ čitlu, a imo agaluk,
0351 Po tri ata držo na jaslama,
0352 Prvi ajan bio u Udbini,
0353 Vavik begu sjedo kod kolina.
0354 Kako s’ osto iza babe svoga,
0355 Popio si svoje dostojanje,
0356 Sad u tebe nigdi ništa nejma,
0357 Veš ti sama u Udbini kula
0358 I u njojzi mati ostarila,
0359 A i dobar vranac na jaslama.“
0360 To govori Brdarić Alaga.
0361 Uz Aliju boja ošinula,
0362 Ludo d’jete, ali od junaka,
0363 A povika Brdarić-Alagu:
0364 „Istina je, Brdarić-Alaga!
0365 Što mi kažeš roditelja moga,
0366 Dok je babo bio u životu,
0367 Imo čitluk, a imo agaluk,
0368 Po tri ata držo na jaslama,
0369 Vavik begu sjedo kod kolina.
0370 Kad sam osto iza babe svoga,
0371 Popio sam svoje dostojanje,
0372 Popio ga, drago mi je bilo.
0373 A ćotijo, Brdarić-Alaga!
0374 Vidit ćemo jutros u mehani,
0375 Koga li je kuja okotila.“
0376 Pa na noge skoči u mehani,
0377 A sijnu mu pala iza pasa,
0378 On poteče Brdarić-Alagi.
0379 Vidi beže, da bi kavga bila,
0380 I Mustajbeg na noge skočio,
0381 Pred Aliju stade u mehani,
0382 A sa sebe ujagmi mavlutu,
0383 U mavlutu palu ufatio,
0384 A povika lički Mustajbeže:
0385 „Stani, sine, Glumčević-Alija!
0386 Ne zameći u mehani kavge,
0387 Ne kidiši Brdariću glavi!
0388 Ne dam tebi učiniti krivo,
0389 Ne dam konja roditelja tvoga.
0390 Hajde, sinko, svome bilu dvoru,
0391 Nek te majka na odžaku spremi,
0392 Nek te spremi do prve subote,
0393 Ti ćeš s begom na Duboko poći.“
0394 Dok otišće Alu u mehani,
0395 Sva mavluta ode u komade.
0396 Alija mu ruku poljubio:
0397 „Nemoj, beže, ja ti ljubim ruku!
0398 Nemoj meni krivo učiniti
0399 Ni oteti konja od meneka.
0400 Ne dam konja roditelja svoga,
0401 Volim dati glavu sa ramena.“
0402 „ „Ne ću, sine, vjeru ti zadajem.“ “
0403 Ode Ale svome bilu dvoru,
0404 Stade vika ličkog Mustajbega:
0405 „O Ličani u begluk-mehani!
0406 Svaki hajte svome bilu dvoru,
0407 Spremajte se na odžaku svome,
0408 Sedam da je braće u odžaku,
0409 Svak osvani rano u subotu
0410 Pred Udbinom kod vode Crvaća.
0411 Hajde, Tale, pojaši kulaša,
0412 Goni ata po našoj Udbini,
0413 Grlom viči, u talambas tuci,
0414 Svakom kaži, Tale Ličanine,
0415 Nek se sprema na odžaku svome,
0416 Nek sovane rano u subotu
0417 Pred Udbinom kod vode Crvaća.“
0418 To im reče, na vrata okrenu.
0419 Ode beže do konaka svoga
0420 I odvede bajraktar-Aliju,
0421 A povika trideset delija:
0422 „Jaš’te, djeco, ate plemenite,
0423 Gon’te ate po širokoj Lici,
0424 Od dnu Like pa do Vrhovina,
0425 Nos’te haber Mustajbega svoga,
0426 Nek s’ svak sprema kod odžaka svoga.“
0427 Pojaha mu trideset delija,
0428 Otiskoše po širokoj Lici.
0429 Beg povika malog Radovana:
0430 „Jaši, Rade, vrana velikoga!
0431 Goni kuli Maljkovića moga,
0432 Nek podigne raju ispod kraja.
0433 Ko god ata hrani na jaslama,
0434 Nek osvane rano u subotu
0435 Pred Udbinom kod vode Crvaća.“
0436 Nek se sprema lička poglavica!
0437 Kad Alija svojoj kuli dođe,
0438 Staroj majci u odaju uđe.
0439 Stara majka sjedi kod pendžera,
0440 Na desnu se ruku podnimila,
0441 A proliva suze iz očiju.
0442 Kad Aliju vidi u odaji,
0443 Njemu majka veli ostarila:
0444 „Što je, Ale, u mene jedini,
0445 Što s’ u lišcu boju prominio?
0446 Da te nije glava zabolila,
0447 Ja da nisi u piću prepio,
0448 Pa se tamo s kime zavadio,
0449 Da te iko nije najahao?
0450 Ako te je iko najahao,
0451 Što se begu potužio nisi?
0452 Ne bi t’ dao krivo učiniti
0453 Raz hatora roditelja tvoga.“
0454 Alija joj veli u odaji:
0455 „Nije mene glava zabolila,
0456 U piću se zavadio nisam,
0457 Meni veli Brdarić Alaga,
0458 Da sin nisam Glumca Osmanage,
0459 Veće, mati, od kuje kopile,
0460 I popio svoje dostojanje.
0461 To mi aga reče u mehani.“
0462 Njemu majka veli u odaji:
0463 „Moj Alija, nemoj budaliti!
0464 Nek govori Brdarić Alaga,
0465 Moj jedinče, šta će govoriti!
0466 Vavik ti je babin hasum bio,
0467 Ne more ti biti prijateljem;
0468 A što ti je reko Brdariću,
0469 Da s’ popio svoje dostojanje:
0470 Istina je, ne laže Alaga,
0471 Jer u tebe nigdi ništa nejma,
0472 Neg ti sama u Udbini kula
0473 I u njojzi ostarila majka,
0474 I još babin vranac na jaslama.
0475 A kad ti je reko Brdariću,
0476 Da sin nisi Glumca Osmanage,
0477 Već, Alija, od kuje kopile,
0478 Da si bio Glumčević Alija,
0479 Pravo d’jete Glumca Osmanage,
0480 Alagu bi palom udario,
0481 Brdariću odrizao glavu.“
0482 Njojzi Ale veli u odaji:
0483 „To sam ćio, vjeru ti zadajem,
0484 Al ne dade lički Mustajbeže,
0485 Već otišće mene u mehani.
0486 Vid’ de jada i veće žalosti!
0487 Meni veli lički Mustajbeže,
0488 Da se, majko, na odžaku spremim,
0489 Da ću s begom na Kotare poći,
0490 Na Duboko Jablanici crkvi,
0491 Učiti se s begom vojevati,
0492 Sad će, majko, i subota doći,
0493 Sad će beže na Kotare poći,
0494 A u mene nigdi ništa nejma.
0495 Najpri takum na gavranu nejmam,
0496 A na sebi ništa od odila,
0497 A u kesi pare ni dinara:
0498 Čim će jadni vojevati Ale?“
0499 Nasmija se majka u odaji:
0500 „Ne budali u odaji, sine!
0501 Blago ti je ostariloj majci,
0502 Kad od sebe otpremim vojnika,
0503 Svog Aliju sina jedinoga
0504 Posli Glumca osme godinice!
0505 Leti, sine, niz Udbinu sađi
0506 Biloj kuli čauš-Delalije,
0507 Pa mi kaži čauš-Delaliji,
0508 Nek ti nađe Osman-bajraktara,
0509 Nek ti dignu trideset nefera,
0510 U tebe je trideset nefera,
0511 Nek ih svedu bilu dvoru tvome.“
0512 Hoće Ale, niz Udbinu sađe
0513 Biloj kuli čauš-Delalije,
0514 Stara dedu u avliji nađe,
0515 Gdje proliva suze iz očiju,
0516 A spominje Glumca Osmanagu:
0517 „Kuku aga, Glumac-Osmanaga!
0518 S kim će jadni vojevati dedo,
0519 A brez age Osmanage svoga?“
0520 Njemu veli Glumčević Alija:
0521 „Što je tebi, čauš-Delalija,
0522 Što spominješ roditelja moga?
0523 Mrtva s’ glava dignuti ne more.
0524 Selam ti je moja stara majka,
0525 Da mi nađeš Osman-bajraktara,
0526 Da dignete trideset nefera,
0527 Povedi ih mojoj biloj kuli,
0528 Da vas viđa moja stara majka.“
0529 Njega dedo rukom prigrlio:
0530 „Fala Bogu i današnjem danu!
0531 Kad smo sebi agu dočekali,
0532 Svojim agom na Kotare poći!“
0533 To rekoše, pa se rastadoše.
0534 Alija se kuli povratio,
0535 Čauš-dedo kroz udbinu skače
0536 Bilu dvoru Osman-bajraktara,
0537 Bajraktara u avliji nađe,
0538 Gdje timari đogu u avliji:
0539 „Moj đogate, puška te ubila,
0540 A ni mene baš ne prometnula!
0541 Jadno meni vojevanje dođe!
0542 Kako ćemo na Kotare poći
0543 Brez bajraka našeg Osmanage,
0544 Skitati se pod tuđi bajraci?“
0545 A povika čauš-Delalija:
0546 „Daj muštuluk, Osman-bajraktaru!
0547 Mi smo sebi agu dočekali
0548 Posli Glumca osme godinice,
0549 Njegovoga jedinog Aliju,
0550 Svojim agom na Kotare poći.“
0551 Pregrli ga Osman-bajraktaru
0552 I u bradu njega poljubio:
0553 „Ako, dedo, to bide istina,
0554 Sve ti džaba moje dostojanje!“
0555 „ „Istina je, Osman-bajraktaru,
0556 Ja ti pare ni dinara ne ću,
0557 Mi hajdemo dizati nefere!“ “
0558 To rekoše, oba potekoše,
0559 Podigoše trideset nefera,
0560 Odvedoše kuli Alijinoj.
0561 Najpri dedo u ahar iziđe,
0562 A za njime Osman-bajraktaru,
0563 Dočeka ih majka i Alija,
0564 A sviju ih redom posadiše,
0565 Gospoja im kahvu natočila,
0566 Hizmet čini Glumčević Alija,
0567 Hizmet čini, a kahvu dodaje.
0568 Kad su momci dvi kahve popili,
0569 Stade vika Osman-bajraktara:
0570 „Naša gospe Osmanaginice!
0571 Jeste l’ čuli, agin bajraktaru,
0572 Daje majka vakta dočekala,
0573 Da od sebe otpremam vojnika,
0574 Svog Aliju sina jedinoga
0575 Posli Glumca osme godinice?
0576 Hoćete li s Alom vojevati,
0577 Ko na ste mu s babom vojevali?“
0578 Njojzi veli Osman-bajraktaru:
0579 „Hoćemo, gospe, age ne želili!“
0580 Njima veli Osmanaginica:
0581 „Sjed’te, djeco, u aharu mome,
0582 Dok iziđem iz kule kamene.“
0583 Brzo ode i brže se vrati.
0584 Svu ulefu njima podilila,
0585 Svu ulefu od sedam godina,
0586 I odilo njima prominila,
0587 Ti se momci vrlo radovaše.
0588 Njima reče Osmanaginica:
0589 „Prečekajte u aharu mome,
0590 Dok iznesem bajrak iz odaje.“
0591 Brzo ode i brže se vrati,
0592 Bajrak nosi u desnici ruci,
0593 A u livoj kajiš i talambas,
0594 Bajraktaru bajrak poklonila,
0595 Dedi kajiš dade i talambas:
0596 „Moj Osmane, agin bajraktaru!
0597 Svaki hajte b’jelu dvoru svome,
0598 Spremajte se do prve subote,
0599 Hod’te meni rano u subotu!“
0600 Svi neferi na noge skočiše,
0601 Osta Ale s majkom u odžaku.
0602 Kad subota jutro osvanula,
0603 Podranila mati Alijina,
0604 Pa ispekla kahvu na odžaku,
0605 Ali sina budi u odaji.
0606 „Ustaj, Ale, moj jedini sine!
0607 Subota je jutro osvanula,
0608 Sad će beže na Kotare poći,
0609 Eno s’ čuje kod Crvaća Tale,
0610 Taloš viče, u talambas tuče,
0611 Vakat se je tebi opremati.“
0612 Kad ustade Ale u odaji,
0613 A na vakat sabah saklanjao,
0614 Kahvu pije, materi govori:
0615 „Mati moja, stari roditelju!
0616 Zaludu mi trideset nefera,
0617 Kad u mene nigdi ništa nejma.“
0618 „ „Stani, sine, nemoj budaliti!
0619 Ako s’ išto bude pregodilo,
0620 Ale sinko, u tvoje matere,
0621 Ja od tebe požaliti ne ću.“ “
0622 U odaji doaf otvorila,
0623 Iz dolafa sedlo izvadila,
0624 Dva kolana na njem izvadila,
0625 A izvadi hašu pozlaćenu,
0626 Kuburluke njemu izvadila
0627 I u njima puške venedike,
0628 Izvadi mu baltu na gavrana,
0629 A dade mu kolankinju ćordu,
0630 Predade mu uzdu rešmanliju:
0631 „Eto, sine, orme gavranove,
0632 Hajde spremaj konja na jaslama!
0633 Da si za to potpazio, sine,
0634 Bi li, sine, u piću popio?“
0635 „ „Ja bi, majko, vjeru ti zadajem.“ “
0636 Momak konju i jaslama sađe,
0637 Na jaslama opremi gavrana.
0638 Kad se majci vrati u odaju,
0639 Dočeka ga majka u odaji,
0640 Dade njemu crljene čakšire
0641 Od velike saje venedičke
0642 I na njima kovče pozlaćene,
0643 A dade mu dugačku dolamu,
0644 Sve po prsih srmali čaprazi;
0645 Njemu dade crljenu ječermu,
0646 Na ječermi džebe pozlaćene;
0647 A dade mu ćurak do silaha,
0648 Sve pu ćurku od zlata krugovi,
0649 Iz njih igle njišu na sindžirih,
0650 Zlatne igle, srmali sindžiri;
0651 Njemu dade morastu mavlutu,
0652 Izvadi mu islah-zerdanliju,
0653 A dade mu pošu Stamboliju,
0654 A izvadi ćordu muhurliju,
0655 Prid njeg metnu čizme i kalčine,
0656 Kad s’ obuče momak u odaji:
0657 „Mati moja, stari roditelju!
0658 Zaludu mi takum i odilo,
0659 Kad ja pare ni dinara nejmam.
0660 Da mi gdjegod bide do potrebe,
0661 Ne bi s’ za što imo napojiti,
0662 Daj uzajmi sinu jedinome!“
0663 Dade njemu dvaest madžarija:
0664 „Više nejmam, u mene jedini!“
0665 „ „Više Ali, majko, ne trebuje.“ “
0666 Njemu majka dolaf otvorila,
0667 I bisage iz njeg izvadila:
0668 „Moj Alija, u mene jedini!
0669 Ovde ti je kotarsko odilo,
0670 Ti bisage metni na gavrana,
0671 Moglo bi ti tamo trebovati.
0672 Da ušalje Lika uhodnika,
0673 Znaš hasuma, Brdarić-Alagu,
0674 Da će hasum naćerati na te,
0675 Nemoj mu se tamo pokoriti,
0676 Bolje ti je, sine, poginuti.“
0677 On bisage metnu na gavrana.
0678 Stiže njemu čauš-Delalija
0679 I njegovih trideset nefera,
0680 I prid njima Osman-bajraktaru.
0681 Dočeka ih mati Alijina,
0682 Izvede ih u ahar-odaju,
0683 A iziđe Glumčević Alija,
0684 I popiše hahvu u aharu.
0685 Ode Ale u kulu unutra,
0686 Ostade mu u aharu majka
0687 Kod njegovih trideset nefera,
0688 A povika gospa u aharu:
0689 „Moj Osmane, agin bajraktaru!
0690 Čuvajte mi sina jedinoga,
0691 Ludo mi se d’jete prigodilo,
0692 Ovo mu je prvo vojevanje,
0693 Mogo bi mi poginuti Ale,
0694 Pa što će mu na odžaku majka?“
0695 Njojzi veli Osman-bajraktaru:
0696 „Naša gospe Osmanaginice!
0697 Ti se ne boj sinu jedinome,
0698 Rastavljanja od Alije nejma:
0699 Gdjegod pleća panu Alijina,
0700 Tu će pasti Osman-bajraktara
0701 I njegovih trideset nefera.“
0702 A iziđe Ale u avliju,
0703 Za kajase izvede gavrana.
0704 Kada vidi trideset nefera,
0705 U avliju pa se pojagmiše,
0706 Od Alije konja ujagmiše,
0707 A iziđe mati Alijina,
0708 Alija joj ruci poletio,
0709 Njega majka u čelo poljubi:
0710 „Dede, mati, da ase halalimo!
0711 Ovo su nam danci na rastancih,
0712 Moglo bi se amo poginuti.“
0713 S njim se mati lipo halaljiva:
0714 „Hajde, sine, u sto dobrih časa,
0715 Zdravo bio, pa se veselio,
0716 Svito t’ obraz bio na divanu,
0717 A sjekla ti ćorda u mejdanu:
0718 Ne šali se, u mene jedini!
0719 Da ti tamo bude do obraza,
0720 Glavu podaj, a ne daj obraza,
0721 Bolje ti je tamo poginuti,
0722 Neg crn obraz na Udbinu sniti.
0723 Čuvaj obraz babe roditelja,
0724 A i stare na odžaku majke!“
0725 „ „Mati moja, ne staraj se s time!“ “
0726 To joj reče, uzjaha gavrana,
0727 Naprid pođe čauš-Delalija,
0728 A za njime Osman-bajraktaru,
0729 Za njim Ale jaše na gavranu,
0730 A za jime trideset konjika,
0731 Otiskoše gradu na kapiju,
0732 Izjahaše do vode Crvaća.
0733 Savila se vojska kod Crvaća,
0734 A izašo Omer-efendija,
0735 A izveo djecu iz medrese,
0736 Oko njega age i ajani.
0737 Projaha Ale, turski salam viknu,
0738 Sve mu age salam odviknuše,
0739 Nasmija se Brdarić Alaga:
0740 „Vid’te, braćo, jednog kopileta,
0741 Kako se je štenac napravio!
0742 Ono nije njegovo odilo,
0743 Sve je sebi našo odijelo,
0744 Dok kopile na Kotare sađe.“
0745 Ale muči, ništa ne govori,
0746 Kod Crvaća odjaha gavrana,
0747 Neferi mu konja provađaju.
0748 Dok izjaha beže do Crvaća,
0749 Pred njim sedam jaše bajraktara,
0750 A uz njega na gavranu Rade,
0751 Oko njeg se golub zaigrava,
0752 A povika lički Mustajbeže:
0753 „A naš hodža, Omer-efendija!
0754 Jesi l’ moju vojsku tefterio,
0755 Što mi ima po tefteru vojske?“
0756 Njemu veli Omer-efendija:
0757 „Ima vojske dvanaest hiljada,
0758 Sve konjika, od boja junaka.“
0759 Njemu veli lički Mustajbeže:
0760 „Daj nam dovu, Omer-efendija,
0761 Već je nami vakat pohoditi.“
0762 Tu im hodža dovu učinio,
0763 A otišće Lika od Crvaća,
0764 Za njim pođe dvanaest hiljada,
0765 Ode beže niz Liku Vučjaku.
0766 Kad izjaha navrh Vučijaka,
0767 Na poljanah ustavio vojsku:
0768 „O Ličani, braćo i družino!
0769 Ovdi ćemo konak učiniti,
0770 Sutra, djeco, rano podraniti,
0771 Udariti ravno na Kotare.“
0772 Tu je beže ustavio vojsku.
0773 Kad se tavna noćca unoćala,
0774 Stade vika ličkog Mustajbega:
0775 „O Ličani, braćo i družino!
0776 Nije l’ mati rodila junaka,
0777 A sestrica brata othranila
0778 Na čistome krilu djevojačkom,
0779 Da obuče kotarsko odilo,
0780 Da pojaše ata na poljani,
0781 Vučjak priđe, na Kotare siđe,
0782 Na Duboko crkvi namastiru,
0783 Da on vidi, hoće l’ sajam biti?
0784 More s’ tetka pjana prigoditi,
0785 U pjanosti knjigu otpraviti,
0786 Mogla bi nas tetka privariti;
0787 Ako bide sajam na Dubokom,
0788 Da se meni na poljane vrati,
0789 Iznese mi haber na poljane,
0790 Ja ću njega dobro darovati,
0791 Evo njemu pedeset dukata.“
0792 To govori lički Mustajbeže,
0793 A svak muči, ništa ne divani,
0794 A povika Glumčević Alija:
0795 „O Mustajbeg, od sve Like glavo!
0796 Evo j’ mati rodila junaka,
0797 Viš enije, neg jednog Aliju,
0798 Ja ću noćas na Duboko sići
0799 I viditi, hoće l’ sajam biti,
0800 Izniti ti haber na poljane.“
0801 Njemu veli lički Mustajbeže:
0802 „Stani, sine, Glumčević-Alija!
0803 Ti mi noćas na uhodu ne ćeš,
0804 Jer ti nikad sahodio nisi,
0805 Jer ti puta ne znaš na Kotare,
0806 Ti ćeš sutra s begom na Kotare.“
0807 Nasmija se Brdarić Alaga,
0808 A povika ličkog Mustajbega:
0809 „Mustajbeže, nemoj budaliti!
0810 Zar ti slušaš jednog kopileta,
0811 Što ti laže kujino kopile?
0812 Ne slušaj ga, laže ti kopile,
0813 Ne smi Ale na Kotare sići,
0814 Zna kopile Glumčević Alija,
0815 Ako sajam bide na Dubokom,
0816 Tu će biti od svaklen serdara,
0817 Tu će biti Vučan-kapetane,
0818 Što no mu je babu pogubio,
0819 On kad vidi Vuka kapetana,
0820 Štenac će se Vuka poplašiti.
0821 Od straha mu konja pokloniti,
0822 Dobra konja roditelja svoga,
0823 Sve će Turke rezil učiniti.“
0824 Kada čuo Glumčević Alija,
0825 Mustajbegu veli na poljani:
0826 „Nemoj, beže, mene ustavljati,
0827 Ja ću noćas na Duboko sići
0828 I viditi, hoće l’ sajam biti;
0829 Ako sajam bide na Dubokom,
0830 Natrag ti se ni vraćati ne ću,
0831 Van ću tamo kavgu zametnuti;
0832 Kad ti larmu čuješ na Kotaru,
0833 Radi meni indat učiniti.
0834 Ja ću, beže, noćas potražiti,
0835 Potražiti Vuka kapetana,
0836 Da ja vidim Vuka kapetana,
0837 Što je babu pogubio moga,
0838 Da ja vidim falu Brdarića,
0839 Ja kome ću konja pokloniti,
0840 Za babu ću Vuka upitati.“
0841 To mu reče, pa se natrag vrati,
0842 A povika bajraktara svoga:
0843 „Vadi meni kotarsko odilo!“
0844 Bajraktaru suze udariše,
0845 Vadi njemu kotarsko odilo,
0846 Oprema se Ale na poljani.
0847 Kad se momak dobro opremio,
0848 Zacvili mu trideset nefera:
0849 „Kuku, aga, Glumčević-Alija!
0850 I mi ćemo s tobom na Kotare.“
0851 Njima veli Glumčević Alija:
0852 „Ne budal’te, moja braćo draga!
0853 Vi ne ćete sa mnom na Kotare,
0854 Vi ostan’te s begom na poljani!
0855 Kad čujete larmu po Kotarih,
0856 Rad’te meni indat učiniti.“
0857 Bajraktar mu ruci poletio:
0858 „Daj mi izun, Glumčević-Alija,
0859 Da ja s tobom na Kotare pođem,
0860 Ja sam vjeru dao na Udbini
0861 U aharu tvojoj staroj majci,
0862 Da se s tobom rastajati ne ću.“
0863 „ „Ne budali, Osman-bajraktaru!
0864 Ni ti sa mnom na Kotare ne ćeš;
0865 Hoće reći Brdarić Alaga,
0866 Da sam smio na Kotare nisam.“ “
0867 To mu reče, pa se rastadoše.
0868 Otišće Ale niz polje gavrana,
0869 Polje priđe, a Vučjaku siđe
0870 I udari u klanac Vučjaku,
0871 Sve se s dobrim konjem prigovara:
0872 „Davor vranče, desno krilo moje!
0873 Ti s’ ovuda često prohodio,
0874 Roditelja pronosio moga,
0875 A ja nikad prohodio nisam:
0876 Eto tebi puti i kajasi,
0877 Ti me nosi, kud je tebi drago!“
0878 Goni vrana preko Vučijaka,
0879 Vučjak priđe, na Kotare siđe.
0880 Čudne sreće Glumčević-Alije!
0881 Sanese ga na Duboko ravno,
0882 A već bila zora zabilila.
0883 On pogleda crkvi namastiru,
0884 Zbija s’ sajam oko namastira,
0885 Sve proliću vezene kočije
0886 I pod njima skaču bedevije,
0887 A sve momak gleda sa gavrana.
0888 Naskakaše vezene kočije
0889 I pod njima dvije bedevije,
0890 Stade cika vrana velikoga.
0891 Kad se nara čula gavranova,
0892 Iz kočija povika madžarka:
0893 „Blago meni jutru na podranku,
0894 Evo moga Glumčević Alije!“
0895 Njojzi veli Glumčević Alija:
0896 „Ne budali, kotarska madžarko!
0897 Ne turči me, kad ja Turčin nisam!
0898 Oklen ovdje Glumčević Alija?“
0899 „ „Ne krsti se, moje milovanje!
0900 Tebe tetka baš u galvu znade.
0901 Ovo ti je teka udovica,
0902 Jesi l’, sinko, zdravo i veselo?“ “
0903 „Jesam, tetka, milom Bogu fala!“
0904 A veli mu berber-udovica:
0905 „Jeda, sine, bega udbinjskoga,
0906 Hoće l’ beže na Kotare sići?“
0907 „ „Tetka moja, berber-udovica,
0908 Eno bega na dugih poljanah!
0909 Beg je mene tebi opravio,
0910 Da vidimo, hoće l’ sajam biti,
0911 Jeda Aanu Novljanina bana?“ “
0912 Njemu veli tetka udovica:
0913 „Eto j’, sine, ide u kočijah!
0914 Leti begu na duge poljane,
0915 Diži bega, nemoj ihmaliti!
0916 Sad će vakat biti udariti.
0917 Mi sad ćemo službu učiniti,
0918 Kotarani piće zametnuti,
0919 A dobro se pića napojiti,
0920 Onda vam je zgodno udariti.“
0921 „ „Hoću, tetka, ne staraj se s time!“ “
0922 To joj reče, proćera gavrana,
0923 Malo momak u napridak pođe,
0924 Jope srete vezene kočije,
0925 Uz njih ide dvan’est plaćenika,
0926 U kočijah opazi divojku,
0927 Do kočija prićera gavrana,
0928 A divojci dobro jutro viknu,
0929 Nasmija se kićena divojka:
0930 „Zdravo bio, Glumčević-Alija!
0931 Jesi l’, dragi, rano podranio?“
0932 Njojzi veli Glumčević Alija:
0933 „Ne budali, kićena divojko!
0934 Oklen ovde Glumčević Alija?
0935 Ovo nije Glumčević Alija.“
0936 Njemu veli kićena divojka:
0937 „Moj Alija, moje milovanje!
0938 Tebe Ana baš u glavu znade,
0939 Jer mi te je tetka nafalila,
0940 Ja te, dragi, u pengu strpala.
0941 Hoćemo li, dušo, namastiru?
0942 Ja sam s tetkom vjere utvrdila,
0943 Da ćemo obi na široku Liku.“
0944 Kraj nje Ale proćera gavrana.
0945 Malo momak u napridak pođe,
0946 Jope srete vezene kočije,
0947 Pod kočija skaču bedevije,
0948 Uz njih idu četiri platnika,
0949 U kočijah opazi divojku,
0950 Alija joj dobro jutro viknu,
0951 Divojka mu jutro prifatila,
0952 Njojzi veli Glumčević Alija:
0953 „A Boga ti, kićena divojko!
0954 Ti čija si kićena divojka?“
0955 Divojka mu veli iz kočija:
0956 „Ne budali, kotarska katano!
0957 Ja sam Mara Vuka kapetana,
0958 Ne zastavljaj u polju kočija,
0959 Eto ćaće Vuka kapetana!
0960 Ako tebe vidi kod kočija,
0961 Mrtvom će ti govoriti glavom.“
0962 To mu reče kićena divojka,
0963 Stade vike Vuka kapetana:
0964 „O katano, kujino kopile!
0965 Što zastavljaš po polju kočije,
0966 A ti gledaš kićenu divojku?
0967 To je Mara Vuka kapetana,
0968 Evo Vuka, gdje s tobom divani,
0969 Sad ću t’ mrtvom govoriti glavom.“
0970 Kad ga čuo Glumčević Alija,
0971 A povika Vuka kapetana:
0972 „Dušmanine, Vuče kapetane!
0973 Ovo nije kotarska katana,
0974 Već je glava Glumčević-Alije,
0975 Što no si mu babu pogubio.
0976 Stani, Vuče, eto mene na te!
0977 Valja jutros babu okajati,
0978 Stan’ de, falo Brdarić-Alage!“
0979 Pa na Vuka poćera gavrana,
0980 Vidi Vuče, uzmicanja nejma,
0981 Obi puške na njeg ponudio,
0982 Obi puške Alu prometnuše,
0983 A pobiže Vuče kapetane,
0984 Za njim Ale naćera gavrana
0985 I on stiže Vuka kapetana,
0986 A sijnu mu sablja golotrba.
0987 Dok pogubi Vuka kapetana,
0988 Uteče mu mrka bedevija.
0989 Ujagmi glavu Vuka kapetana,
0990 Pa uz polje povrati gavrana,
0991 Pa on stiže vezene kočije
0992 I ujagmi Anu iz kočija,
0993 Pa pobiže uz polje zeleno;
0994 A na crkvi pukoše mužari,
0995 Na Novome pukoše topovi,
0996 A za njim se larma zametnula,
0997 Podiže se uz polje poćera,
0998 Bježi Ale uz Kotar Vučjaku.
0999 Kad ču beže velike topove,
1000 Stade vika ličkog Mustajbega:
1001 „O Ličani, braćo i družino!
1002 Poginu nam Glumčević Alija,
1003 Čujete li larme po Kotaru?“
1004 Svak se dobru konju pojagmio.
1005 Dok uzjaha lički Mustajbeže,
1006 A zacvili trideset nefera
1007 I prid njima Osman-bajraktaru,
1008 Zamakoše u klanac Vučjaku.
1009 Dok Mustajbeg u Vučajk uniđe,
1010 Prigazi bajro priko Vučijaka
1011 I njegovih trideset nefera,
1012 Opaziše Alu na gavranu,
1013 Daleko je vranac ujagmio,
1014 Sritoše ga na kamen-Kotaru,
1015 Njemu veli Osman-bajraktaru:
1016 „Jesi l’, aga, zdravo i veselo?“
1017 „ „Jesam, bajro, milom Bogu fala!“ “
1018 Pomoli se na golubu Lika,
1019 Za njim ide silnovita vojska,
1020 Čuje s’ nara ličkog poglavara,
1021 Stoji dreka Tale Ličanina,
1022 Stoji vika Miljković-Stipana,
1023 Za njim trista jaše konjanika,
1024 Sve njegove raje ispod kraja.
1025 Kad ih vidi Glumčević Alija,
1026 On do bega prićera gavrana,
1027 Mustajbegu ruci priletio,
1028 Dade glavu ličkom Mustajbegu:
1029 „Zovi, beže, malog Radovana,
1030 Nek poznaje glavu odsičenu,
1031 Je li glava Vuka kapetana,
1032 Što ga fali Brdarić Alaga.“
1033 Do njeg Rade prićera gavrana:
1034 „Mustajbeže, lička poglavico!
1035 Ovo j’ glava Vuka kapetana,
1036 Što j’ Alij’na babu pogubio.“
1037 Darova ga lički Mustajbeže,
1038 Pokloni mu za glavu čelenku,
1039 Otiskoše crkvi namastiru.
1040 Kad se blizo crkvi prikučiše,
1041 Stoji vika Janković-serdara:
1042 „Udri, beže, nemoj ihmaliti,
1043 Ja ću tebe dobro dočekati,
1044 U mene je malo Kotarana,
1045 Al će tebe muški dočekati.“
1046 A udari lički Mustajbeže,
1047 A dočeka Janković-Stojane.
1048 Puška plamti, nikad ne patiše,
1049 Sablja siva, a glave poliću,
1050 A sve polje magla preklopila,
1051 Nije magla od godine bila,
1052 Već od teška praha i olova.
1053 Goneći se oko namastira
1054 Pobiže im Novljanine bane,
1055 Ujagmiše oba duhovnika,
1056 A goni se Janković-Stojane,
1057 Goneći se oko namastira.
1058 On pogubi trideset Ličana.
1059 Viš i njemu vatra dodijala,
1060 A pobiže Stojan niz Kotare,
1061 Kod njeg malo bilo Kotarana.
1062 A Ličani crkvu osvojiše,
1063 Osvoji je Maljković-Stipane.
1064 Dok im Stipan crkvu osvojio,
1065 Poginu mu šezdeset družine,
1066 Sve najboljih po Lici junaka.
1067 A planuše sela po Kotaru,
1068 Porobi Stipan Jablanicu crkvu,
1069 Porobi je, p a je zapalio.
1070 Dok se natrag Stipan povratio,
1071 Njemu veli lički Mustajbeže:
1072 „Maljkoviću, desno krilo moje!
1073 Jesi l’, sine, zdravo i veselo?“
1074 „ „Jesam, beže, milom Bogu fala!
1075 Vrlo mi je društvo izginulo,
1076 Poginulo šezdeset družine.
1077 Žao mi je šezdeset družine,
1078 A najvećma pobratima moga,
1079 Tvoga, beže, Vukašića kneza,
1080 Kojeg nejma na širokoj Lici.
1081 Jeda, beže, Glumčević-Aliju?“ “
1082 „Ne znam, sine, Maljković-Stipane,
1083 Evo mu ovdje kićene Anice!“
1084 Vavik Stipan po razboju hoda,
1085 A prevrće mrtve i ranjene,
1086 A on traži Glumčević-Aliju.
1087 Kad opazi čauš-Delaliju,
1088 Gdje iznese berber-udovicu,
1089 Njemu veli Maljković-Stipane:
1090 „Bogom, brate, čauš-Delalija!
1091 Jeda, dedo, Glumčević-Aliju?“
1092 „ „Maljkoviću, Bogom pobratime!
1093 Tri put sam se s njime sastanuo
1094 U razboju oko namastira;
1095 Dok ujagmih berber-udovicu,
1096 Ja izgubih Glumčević-Aliju,
1097 Već ja ne znam, što j’ od njega bilo.“ “
1098 Sve izlaze na alaje Turci,
1099 Sve krvavi ka planinski vuci,
1100 Njeko nosi odsičenu glavu,
1101 Njeko vodi momka savezata,
1102 Njeko nosi kićenu divojku,
1103 Jedni gone krave i volove.
1104 Pomoli se na kulašu Tale,
1105 A gologlav jaše na kulašu,
1106 Nujan Tale jaše na kulašu,
1107 Ujagmio staru babetinu,
1108 A nikakvu Vidu popadiju,
1109 Babi ima šezdeset godina.
1110 Nujan Tale jaše na kulašu,
1111 Puštio mu obadva kajasa,
1112 Kasa kulaš, travu popasuje,
1113 Njega Tale sve držalom tuče,
1114 Katkad sfati staru babetinu,
1115 A podvikne stara babetina:
1116 „Nemoj, Tale, ličko pogledanje,
1117 Ubi mene, Tale Ličanine!“
1118 Njojzi Tale veli na kulašu:
1119 „Muči, baba, sam te Bog ubio!
1120 Ako okrenem uši nadžakove,
1121 Satrat ću ti kosti u mješini.“
1122 Njemu veli stara babetina:
1123 „Nemoj, Tale, meni kidisati,
1124 Volit ćeš mi nego sedmakinji,
1125 Fatide se babi u njedarca.“
1126 Kad se babi fati u njedarca,
1127 Izvadio stotinu dukata.
1128 Kad dukate Tale opazio,
1129 A podviknu u sedlu kulašu,
1130 A pod njim se kulaš pomamio,
1131 Sve se pod njim kulaš zaskakiva,
1132 Podvikuje stara babetina:
1133 „A moj Tale, ličko pogledanje,
1134 Ustavi ga, ujeli ga vuci!
1135 Grohnuše mi kosti u mješini.“
1136 A na nju se nasmijao Tale:
1137 „Nemoj, babo, moje milovanje!
1138 Sad je Talu hora ufatila.“
1139 Beg ga gleda, grohotom se smije,
1140 Povikuje Talu Ličanina:
1141 „Talošino, lička budalino!
1142 Što će tebi stara babetina?“
1143 Njemu veli Tale Ličanine:
1144 „Neka mi je, lički Mustajbeže!
1145 Nosit ću je na široku Liku,
1146 Nek mi tuka kod odžaka čuva,
1147 I Bog znade, da ih Tale nejma.“
1148 Njemu veli lički Mustajbeže:
1149 „Talošino, lička budalino!
1150 Hoćeš na paj dati babetinu?“
1151 „ „Ne dam, beže, vjeru ti zadajem,
1152 Paja ne ću, ne dam babetine.“ “
1153 Njastrag stiže Glumčević Alija.
1154 Njemu veli lički Mustajbeže:
1155 „Jesi l’ zdravo, Glumčević-Alija?“
1156 „ „Jesam, beže, milom Bogu fala!“ “
1157 Kad rekoše, da se iskupiše,
1158 Ranjenike svoje iznesoše,
1159 A mrtvace svoje pokopaše,
1160 Njima veli lički Mustajbeže:
1161 „O Ličani, braćo i družino!
1162 Vrlo smo se, djeco, izgrdili,
1163 Ali jesmo dobro zadobili.
1164 Ko iznio kićenu divojku,
1165 Jali kakvu kotarsku gospoju,
1166 Poved’te ih Mustajbegu svome.“
1167 Svi Ličani cure iznesoše,
1168 Ujagmili trijest divojaka
1169 I dvadeset kotarskih gospoja,
1170 Njima veli lički Mustajbeže:
1171 „Sad mi kaž’te, kićene divojke:
1172 Kojoj je volja na Liku izaći,
1173 Koja li se voli povraćati?“
1174 A povika berber-udovica:
1175 „Ja se, beže, povraćati ne ću,
1176 Ni Anica bana Novljanina,
1177 Ni Marica Vuka kapetana,
1178 One su sa mnom vjeru utvrdile,
1179 Da će sa mnom na udbinu sići.
1180 Dat ću Anu Glumčević-Aliji,
1181 Lipu maru Osman-bajraktaru,
1182 A meni će čauš-Delalija;
1183 A ostale kotarske divojke
1184 I gospoje kotarskih serdara
1185 Sve se vole natrag povratiti.“
1186 Njima veli lički Mustajbeže:
1187 „Haj aferim, kićene divojke!
1188 Beg vas dalje ni voditi ne će.“
1189 Pa napravi knjigu na kolinu:
1190 „Koja će se knjige prifatiti,
1191 Odniti je Janković-serdaru,
1192 Da sam njemu roblje povratio?“
1193 Stade vika Tale Ličanina:
1194 „Evo, beže, stare babetine,
1195 Ni ja babe već voditi ne ću,
1196 Ni divojke meni ne tribuju.
1197 Podaj knjigu ovoj babetini,
1198 Nek ih baba vodi na Kotare,
1199 Nek im baba bide buljubaša.
1200 Mi ne znamo, čije su divojke,
1201 Neka svaka traži domovinu.“
1202 Tako ih je Tale opremio.
1203 Već se natrag beže povratio,
1204 Ode beže na široku Liku.
1205 Ko zdrav bio, dobro zadobio,
1206 Svi su zdravi dobro zadobili
1207 Posli glave Brdarić-Alage,
1208 Ništa nije mogo zadobiti.
1209 Kad iziđe beže na Udbinu,
1210 Sav dobitak na hrpu sanili,
1211 Svakom beže pravo podilio,
1212 Sve na zdrava dae podjednako,
1213 Na ranjena po dva paja daje,
1214 Ko pogino, po pet zapanulo.
1215 Svakom pravo na Udbini bilo
1216 Osim glave Brdarić-Alage,
1217 Nikad aga da miruje ne će,
1218 Van povika ličkog Mustajbega:
1219 „Mustajbeže, lička poglavico!
1220 Ako smo se vrlo izgrdili,
1221 Mi smo, beže, dobro zadobili,
1222 Sve si nami pravo podilio,
1223 Ven si jedno krivo učinio,
1224 Ostavi nam Anu u Alije.
1225 Daj de baci na mezet divojku,
1226 Evo za nju stotinu dukata!“
1227 A na to se beže razljutio,
1228 Stade vika bega udbinjskoga:
1229 „Stan’, ćotijo, Brdarić-Alaga!
1230 Dosta je tvoga ćotiluka bilo,
1231 Tebe duram i dva i tri puta,
1232 Na sirote vavik najahivaš.“
1233 Stade vika Maljković-Stipana:
1234 „Udri njega, od Boga mu teško!
1235 To je, beže, soja nevjernoga.“
1236 Stade dreka Tale Ličanina:
1237 „Sudi njemu, crn mu obraz bio,
1238 Sad će njemu Tale prosuditi!“
1239 Sijnu sablja ličkog Mustajbega,
1240 On odsiče glavu Brdariću,
1241 Vrlo s’ beže na njeg naljutio,
1242 Na prsa mu knjigu prilipio
1243 I u knjizi beže napisao,
1244 Da je murtat bio na Udbini,
1245 Na sirote često najahivo:
1246 Za to ga je beže pogubio.
1247 Svukoše ga gradu u kapiju,
1248 Kod njeg metnu do dva ciganina,
1249 Da čuvaju mrtva Brdarića
1250 Do u jutro, dok se rodi sunce.
1251 Svakom beže veli kod Crvaća:
1252 „Ko god gradu u kapiju pođe,
1253 Nek na mrtva pljune Brdarića,
1254 Za što j’ aga glavu izgubio,
1255 Nek se drugi usvituju s njime,
1256 Nek ne čine hile na Udbini.“
1257 To im reče, ode u Udbinu
1258 I odvede Glumčević-Aliju
1259 I njegovu kićenu divojku,
1260 Pa oženi Glumčević-Aliju,
1261 Beg mu kume bio kod divojke.
1262 Pir činio za nedilju dana
1263 I provede veliko veselje;
1264 Njega čauš zovnu na veselje,
1265 I njega je beže oženio,
1266 Udovicu dobro darovao,
1267 I prsten joj beže poklonio:
1268 „Ti si tetka sve široke Like,
1269 I vavik si naša tetka bila.“
1270 Osta Ale u odžaku svome.
1271 Što je tamo dobro zadobio
1272 I divojka iznila cekina,
1273 Kažu, da je čitluk povratio,
1274 Svojoj majci duga potplatio,
1275 Vavik begu sjedo kod kolina
1276 A na misto roditelja svoga.
1277 Dok im glave u životu bile,
1278 Svi su njega dobro milovali,
1279 Milovali, često vojevali,
1280 Krvavom se rukom umivali,
1281 Vavik s’ zove krvava Krajina.
