Гаврило Принцип
С бедема наших се вија тирана погани стег,
И смрти трубе се хоре;
Сврх нас је небо мрачно и хладно као снег -
Ми беле немамо зоре.
Наши су
Дани
Коноп и стуб,
Магле
И врани,
И звери зуб.
Па докле ћемо срамно сносити јарам црни
Неми и пусти кô пањ,
Гледати где нам родно огњиште хуља скврни
И ругло баца на њ?
Јесмо ли
Стока?
Јесмо ли црв?
Где је сев
Око?
Где плам и крв?
С бурама освете свете нек свети букне бој
И жути липсају хрти!
Са песмом царски и гордо упримо поглед свој
У очи студене смрти!
Нек пун
Лепоте
Сине кô мај
С наше
Голготе
Васкрсни сјај!