Gavrilo Princip
S bedema naših se vija tirana pogani steg,
I smrti trube se hore;
Svrh nas je nebo mračno i hladno kao sneg -
Mi bele nemamo zore.
Naši su
Dani
Konop i stub,
Magle
I vrani,
I zveri zub.
Pa dokle ćemo sramno snositi jaram crni
Nemi i pusti kô panj,
Gledati gde nam rodno ognjište hulja skvrni
I ruglo baca na nj?
Jesmo li
Stoka?
Jesmo li crv?
Gde je sev
Oko?
Gde plam i krv?
S burama osvete svete nek sveti bukne boj
I žuti lipsaju hrti!
Sa pesmom carski i gordo uprimo pogled svoj
U oči studene smrti!
Nek pun
Lepote
Sine kô maj
S naše
Golgote
Vaskrsni sjaj!