Гавран и лисица

Гавран и лисица Писац: Љубомир Ненадовић

Са комадом меса, а у кљуну своме,
Стајао је гавран на храсту једноме.
Види га лисица, па под грану дође,
И гаврану птици говорити пође:
"О, да красне птице, и перја лепога!
Ал' штета, што нема гласа никаквога!
Још да може какав глас од себе дати,
Не би птица била, већ анђ'о пернати."
Би мило гаврану такву хвалу чути,
Ал' да нема гласа — та га сумња љути.
Па да би показ'о да гласа имаде,
Гакну гласно, али комад меса паде.
Лукава лисица, та то је и хтела,
Месо је шчепала, па одмах изела.
Кад поједе месо, гаврану беседи:
"Свашта имаш, ал не имаш памети."

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Љубомир Ненадовић, умро 1895, пре 129 година.