Gavran i lisica
| Gavran i lisica Pisac: Ljubomir Nenadović |
Sa komadom mesa, a u kljunu svome,
Stajao je gavran na hrastu jednome.
Vidi ga lisica, pa pod granu dođe,
I gavranu ptici govoriti pođe:
"O, da krasne ptice, i perja lepoga!
Al' šteta, što nema glasa nikakvoga!
Još da može kakav glas od sebe dati,
Ne bi ptica bila, već anđ'o pernati."
Bi milo gavranu takvu hvalu čuti,
Al' da nema glasa — ta ga sumnja ljuti.
Pa da bi pokaz'o da glasa imade,
Gaknu glasno, ali komad mesa pade.
Lukava lisica, ta to je i htela,
Meso je ščepala, pa odmah izela.
Kad pojede meso, gavranu besedi:
"Svašta imaš, al ne imaš pameti."
|