Коло игра уврх Зрманице;
Ту се хвата лапачка ђевојка,
До ђевојке Бунићу Јоване,
До Јована Тртица Стојане.
Још ни зоре ни бијела дана, 5
Започиње кликовати вила:
„Бјеж', Јоване, жалосна ти мајка!
„Ево на те зрна из стражана
„И делије Вида Окобџије.“
Тако они у ријечи били: 10
„Да си вила, би у гори била;
„Ђе је овђе зpна из стражана,
„Ђе л' делија Виде Окобџија?“
Прва пушка од стражана пукла,
Тако паде Тртица Стојане, 15
Друга пушка од стражана пукла,
Тако паде Бунићу Јоване.
Кад то виђе Калина Стеване,
Он побјеже преко горе црне,
Па излази на бијело Плавно, 20
Па он сједе више воде хладне.
Вијала се два врана гаврана. —
„Од отален, два врана гаврана!
„Ако ћете по љепоти меса,
„Ено меса Бунића Јована; 25
„Ако ћете по невјери меса,
„Ено меса Тртице Стојана.“
