Вучистрах1/7
| ←Говор шести | Вучистрах Писац: Петар Канавелић Говор седми |
Говор осми→ |
ЛАДЗАР: Наш њеки удес хоће да смо непријатељи, a страх ме да ћемо одсада бити и веле већи. — Бане Урошу, у колике смеће поставља те моје пријатељство.
УРОШ: Веле горе и теже ја сам справан поднијети зацијeћ тебе, зашто икада не могу одвратити теби оне милости које сам примио од благодарства твога у краљеству твому од Боемије, гдје сам примио све оне части које од краљевскога се могу сина једному недостојному приказати слузи. И заисто држи у руци да ја за ови мој живот не хајем друго, ни за друго га уздржим неголи за посветит га на служби твојој.
ЛАДЗАР: То знам, видим и тичем руком заисто.
УРОШ: Да што се мучан у срцу находиш? једа цијећа изисковања бана Миклеуша? To ли ти је скровена испразнос и таштина његове памети?
ЛАДЗАР: Лахчина од његове памети и тегота од мојијех тешкијех труда држе ме овако уцвијељена.
УРОШ: A не уздржи те ништа пријатељство бана Уроша, краљичина братучеда?
ЛАДЗАР: Уздржи, ну ме топи у дубину од невоља, зашто сам син Градимира, ческога краља, старога непријатеља краљества овога.
УРОШ: Пачек се развесели, зашто твоја љубав има стучити и сјединити давно жудјени мир међу ова два краљества.
ЛАДЗАР: Али бој огњевити који се свакчас већи ужиже у мојијем прсима, смирити се не може!
УРОШ: Бој љувени у свако је угодан вријеме, и засве ер се подносе труди неизречени, али се свеј добитник остане; a најлише има бит теби угодан ови твој бој, зашто краљица Крунослава, братучеда моја, засве ер неће да ћути плама од љубави ни може име од вјереника чути, требује најпослије да погоди хтјењу од бана и господе, који су ставно одлучили виђети утврђено ово краљество ње породом. И зато су одправили Селомира, ње научитеља, да јој настоји промијенити отврднуту мисо и да одлучи узети вјереннка. Зато стој весело; и ја ћу с моје стране све помње ставити да ичија, изван твоја, не буде. Утолико држи ме у твојој милости.
Референце
[уреди]
