Вретенара
Вретенара Писац: Јован Суботић |
Дѣвојка.
Oј циганко, вретенаро,
Пошто су ти та вретена?
Циганка.
Како, сестро, ко избере,
И каква су кад времена!
Ако хоћеш ова бѣла,
Није туце без цванцика,
Али кад га прстом дирнеш,
Цѣле собе стои цика.
Захтѣваш ли ова жута,
Недам ти их без талира,
Јер на жици кад с' окрећу,
Свако другу ноту свира.
Најскупља су та шарена,
Туце стои два дуката,
Ал' кад с њима будеш прела
Оби ће ти момци врата.
Јест, тако ми оног сунца,
Истина јe што ти кажем,
Изпала ми оба ока,
Ак' у чему теби лажем.
Нису ћерко то вретена,
Као вретена што су друга,
Посветила с' рука, која
Изреза их и изструга.
Преко четир сиња мора,
И дванаест грдиих вода
Пренела их око врата
Дугонога амо рода.
Moјoј баби њена баба
Послала их из Инђије,
Наша то је постојбина,
Незнам тужна јa ни гди је.
Нит' бих ти их продавала,
Да ми дадеш оку злата,
Али ми јe сиротиња
Стегла гужву око врата.
Четворо ти моје дѣце,
И четворо унучади,
И четворо братучеда,
Умиру ми већ од глади.
Да ти само око види,
Какви су то циганчићи,
Од како се черга дими
Нису били таки тићи.
Немогу их гледат' мрѣти,
Хоће срдце да ми пукне,
Виш како ми лију сузе,
Мокра ми јe пола сукње.
Нећеш самном да пазариш?
Бре ћеш љуто да се кајеш!
Три туцета дукат врѣде,
Па брат брату да продајеш.
Од прве ти небих рѣчи
Ни крајцаре попустила,
Ал' ком ћу их бољем дати,
Кад си лѣпша него вила.
Немој да ти срѣћу носим,
Скидај талир изза греде;
Невид'ла ми душа раја,
Aкo талир пун невреде!
Већ бих била накрај села,
Ал' ми те јe, кћерко, жао;
Мичи руку, хватај срѣћу,
Кад ти Бог јe срѣћу дао!
Јошт се мислиш? вади новац,
Да ћу т' еспап без шићара:
Кад ти иштем цванцик, море,
Немам хасне ни динара!
- 12. Фебр. 1857.
Извор
[уреди]Јован Суботић. 1858. Дѣла Јована Субботића. Књига I. Пѣсне лирске. Карловци. стр. 11-14.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.
|