Vretenara
| Vretenara Pisac: Jovan Subotić |
Dѣvojka.
Oj ciganko, vretenaro,
Pošto su ti ta vretena?
Ciganka.
Kako, sestro, ko izbere,
I kakva su kad vremena!
Ako hoćeš ova bѣla,
Nije tuce bez cvancika,
Ali kad ga prstom dirneš,
Cѣle sobe stoi cika.
Zahtѣvaš li ova žuta,
Nedam ti ih bez talira,
Jer na žici kad s' okreću,
Svako drugu notu svira.
Najskuplja su ta šarena,
Tuce stoi dva dukata,
Al' kad s njima budeš prela
Obi će ti momci vrata.
Jest, tako mi onog sunca,
Istina je što ti kažem,
Izpala mi oba oka,
Ak' u čemu tebi lažem.
Nisu ćerko to vretena,
Kao vretena što su druga,
Posvetila s' ruka, koja
Izreza ih i izstruga.
Preko četir sinja mora,
I dvanaest grdiih voda
Prenela ih oko vrata
Dugonoga amo roda.
Mojoj babi njena baba
Poslala ih iz Inđije,
Naša to je postojbina,
Neznam tužna ja ni gdi je.
Nit' bih ti ih prodavala,
Da mi dadeš oku zlata,
Ali mi je sirotinja
Stegla gužvu oko vrata.
Četvoro ti moje dѣce,
I četvoro unučadi,
I četvoro bratučeda,
Umiru mi već od gladi.
Da ti samo oko vidi,
Kakvi su to cigančići,
Od kako se čerga dimi
Nisu bili taki tići.
Nemogu ih gledat' mrѣti,
Hoće srdce da mi pukne,
Viš kako mi liju suze,
Mokra mi je pola suknje.
Nećeš samnom da pazariš?
Bre ćeš ljuto da se kaješ!
Tri tuceta dukat vrѣde,
Pa brat bratu da prodaješ.
Od prve ti nebih rѣči
Ni krajcare popustila,
Al' kom ću ih boljem dati,
Kad si lѣpša nego vila.
Nemoj da ti srѣću nosim,
Skidaj talir izza grede;
Nevid'la mi duša raja,
Ako talir pun nevrede!
Već bih bila nakraj sela,
Al' mi te je, kćerko, žao;
Miči ruku, hvataj srѣću,
Kad ti Bog je srѣću dao!
Jošt se misliš? vadi novac,
Da ću t' espap bez šićara:
Kad ti ištem cvancik, more,
Nemam hasne ni dinara!
- 12. Febr. 1857.
Izvor
[uredi]Jovan Subotić. 1858. Dѣla Jovana Subbotića. Knjiga I. Pѣsne lirske. Karlovci. str. 11-14.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.
|