Волшебни магарац/6

ПОЗОРИЈЕ 5.

ПОЗОРИЈЕ 5.

СЕЉАК, ПРЕЂАШЊИ

СЕЉАК: (познавши магарца): Шта, опет си нешто скривио? Еј, несрећни сине, зар си заборавио моје савете и оне муке које си подносити морао? Али нека, кад си такве памети, а ти се мучи као враг.
МАРКО: Купи, чича, магарца.
СЕЉАК: Не превари!
МИЛОШ: Зашто? Видиш како је леп.
СЕЉАК: Децо, знате ли шта продајете?
МИЛОШ: Магарца.
СЕЉАК: Ви се варате, то није магарац него човек.
МАРКО: Ха, ха, ха! Разумемо. Има млого људи за које би пробитачније било да су магарци.
СЕЉАК: Ту имате право, него је гриота човека уместо магарца терати. Зато, децо, пустите ви тога магарца.
МАРКО: Иди, чича, бог с тобом. Него, купи га, даћемо га јефтино.
СЕЉАК: Богме ни за две паре, јер ме једанпут већ опарио.
МИЛОШ: Узми, чича, кајаћеш се!
СЕЉАК: Кајаће се онај који га купи. Ја идем мени тражити другога магарца. (Магарцу на уво.) Неће сваки бити тако меканог срца, као што сам ја. Зато, бедни сине, ако се твој волшебник јошт једанпут смилује, узми се у памет, а сад уздиши, кад видиш како се други с печењем части, а ти мораш плеву да грискаш. (Отиде.)
МАРКО: Ха, ха, ха! То му је госа. Ал је јако опарен.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.