Volšebni magarac/6
| ◄ ПОЗОРИЈЕ 4. | POZORIJE 5. | ПОЗОРИЈЕ 6. ► |
POZORIJE 5.
SELjAK, PREĐAŠNjI
SELjAK: (poznavši magarca): Šta, opet si nešto skrivio? Ej, nesrećni sine, zar si zaboravio moje savete i one muke koje si podnositi morao? Ali neka, kad si takve pameti, a ti se muči kao vrag.
MARKO: Kupi, čiča, magarca.
SELjAK: Ne prevari!
MILOŠ: Zašto? Vidiš kako je lep.
SELjAK: Deco, znate li šta prodajete?
MILOŠ: Magarca.
SELjAK: Vi se varate, to nije magarac nego čovek.
MARKO: Ha, ha, ha! Razumemo. Ima mlogo ljudi za koje bi probitačnije bilo da su magarci.
SELjAK: Tu imate pravo, nego je griota čoveka umesto magarca terati. Zato, deco, pustite vi toga magarca.
MARKO: Idi, čiča, bog s tobom. Nego, kupi ga, daćemo ga jeftino.
SELjAK: Bogme ni za dve pare, jer me jedanput već opario.
MILOŠ: Uzmi, čiča, kajaćeš se!
SELjAK: Kajaće se onaj koji ga kupi. Ja idem meni tražiti drugoga magarca. (Magarcu na uvo.) Neće svaki biti tako mekanog srca, kao što sam ja. Zato, bedni sine, ako se tvoj volšebnik jošt jedanput smiluje, uzmi se u pamet, a sad uzdiši, kad vidiš kako se drugi s pečenjem časti, a ti moraš plevu da griskaš. (Otide.)
MARKO: Ha, ha, ha! To mu je gosa. Al je jako oparen.
|