Виђох чудо прије невиђено,
гдје Неретва јавора пренесе,
у стаблу му кује кујунџија,
у гранама везе везилица.
Што у стаблу кује кујунџија, 5
то је Мехо од града Мостара.
Што у гранам’ везе везилица,
то је Мејра, лијепа дјевојка.
Њојзи вели од Мостара Мехо:
— Нисам знао да си везилица! 10
Даћу теби један драмак злата,
навези ми девет бошчалука
и махраму свакоме јарану.
Од осталог што остане, Мејро,
вези себи злаћану кошуљу! 15
Њему вели лијепа Мејрима:
— Нисам знала да си кујунџија!
Даћу теби један драмак срме,
скуј ти мени станак и брдило
и остало, што стану ваљаде. 20
Од остатка, мој лијепи Мехо,
скуј ти себи токе и тозлуке,
у чему ћеш у пунице доћи.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 835.
