Вино пије Муса Арбанаса

Извор: Викизворник


Вино пије Муса Арбанаса

Вино пије Муса Арбанаса
У Стамболу, а у крчми белој.
Кад се Туре поднапило вина,
Пјано Туре заче беседити:
„Е тако ми моје вере тврде! 5
Одвршћу се у приморје равно,
Саградићу скелу око мора,
А друмове около приморја,
У приморју саградићу кулу
И на кули гвоздене ченгеле, 10
Вешаћ’ цару оџе и аџије.”
Што је Туре пијано мислило,
То је Туре трезно учинило.
Одврзло се у приморје равно,
Саградило скелу око мора, 15
А друмове около приморја,
У приморју саградило кулу
И на кули гвоздене ченгеле,
Веша цару оџе и аџије
Љута тужба цару додијала. 20
Посла царе Чупића везира,
Да увати Мусу Арбанасу -
Све поломи Муса по приморју,
И увати Чупића везира,
И веза му руке наопако, 25
И обадве ноге испод коња
Да не падне ни на једну страну,
Па га шиље цару у Стамбола.
Забрину се царе господине:
„Аој мени, и до Бога мога! 30
Ко ће љута змаја уфатити?
Ди си сада, Краљевићу Марко?”
Ал’ говори један од Турака:
„Шта би дао ти оном јунаку,
Који би ти каз’о жива Марка?” 35
„Дао би’ му пола Босне славне,
Која слави како је постала,
Христијанску всру припознаје.”
Ал’ говори један од Турака:
„Шта би дао ти оном јунаку, 40
Који би ти жива дов’о Марка?”
„Дао би’ му на Босни везирство
Без промене за девет година.
Ево има девет годин’ дана
Како сам Марка у таму бацио, 45
Од тамнице кључе изгубио,
Још је никад отварао нисам.”
Изведоше Краљевића Марка:
На Марку је зелена кошуља
Као трава о Ђурђеву дану, 50
И у Марка јесте руса коса,
Полу стире, полом се покрива,
Нокти су му мого би орати;
Једни мију, а други га брију,
А трећи му нокте сарезују, 55
Док су мало уљудили Марка,
Па га воде цару у Стамбола.
Ал’ говори царе господине:
„Мој посинко, Краљевићу Марко,
Еда, сине, штогод од мегдана?” 60
Ал’ говори Краљсвићу Марко:
„Мани ме се, царе, од мсгдана!
Ујела ме ова љута тама.
Премакни ме у нову ме’ану,
Премакни ми вина и ракије, 65
Лепа вина од девет година,
И ракије од девет година,
И бечкога леба пребелога,
И овнећа меса дебелога,
Да с’ пораним три месеца дана, 70
Казаћу ти, царе, од мегдана.”
Кад је прошло три меесца дана,
Ал’ говори царе господине:
„Мој посинко, Краљевићу Марко,
Еда, сине, штогод од мегдана?” 75
Ал’ беседи Краљевићу Марко:
„Донес’те ми суве дреновине
Са тавана од девет година!"
Донеше му суве дреновине.
Узима је Краљевићу Марко, 80
Три је капи воде истерао:
„Прилика је, царе, за мегдана,
Ал’ ја немам коња за менека.”
Ал’ говори царе господине:
„Иди, сине, доле на пајване, 85
У мен’ има три стотине коња,
Бирај, сине, коња за тебека.”
Оде Марко доле на пајване:
Ког је Марко за реп повукао,
Сваки се коњ за њиме повео. 90
Ал’ говори Краљевићу Марко:
„Ој Бога ти, царе господине,
О’де нема коња за менека;
Већ сам чуо за мога Шарина,
Да је Шара у једног Турчина.” 95
Оде Марко да потражи Шарца,
И наш’о га у јсдног Турчина,
Ме’мед-аге на њим ђубре вуче.
Турски му је адет учинио:
„Салаћ, малаћ, Туре Ме’мед-аго!” 100
„Алом, салом, незнана делијо!”
Ал’ говори Краљевићу Марко:
„Ој Турчине, веро некрштена,
Откуд теби истерани Шарац?
Или си га за благо купио, 105
Или си га на боју добио,
Ил’ ти ј’ љуба из рода довела?”
„Ој Бога ти, делијо незнана,
Нити сам га за благо купио,
Нити сам га на боју добио, 110
Нит’ ми ј’ љуба из рода довела,
Већ покојна Краљевића Марка.”
Разљути сс Краљевићу Марко,
Удари га шареном торбицом;
Како га је лако ударио, 115
Са црном га земљом саставио,
Па одведе свога коња Шарца:
„Ево царе, истерана Шаре!
Ал’ ја немам сабље за мејдана.”
Ал’ говори царе господине: 120
„Иди, сине, Новаку ковачу.
Нек’ ти кује сабљу за мегдана.”
Оде Марко Новаку ковачу:
„Ој Бога ти, Новаче коваче,
Сакуј мени сабљу за мејдана, 125
Што је ником саковао ниси.”
„Оћу брате, Краљевићу Марко,
Коваћу је три месеца дана.”
То је Марко једва дочекао,
Да Шарила мало окуражи. 130
Кад је прошло три месеца дана,
Оде Марко Новаку ковачу:
„Јеси л’, Ново, сабљу саковао?”
„Јесам, брате, Краљевићу Марко.”
Удара је посред наковања, 135
Па га преби на двоје на троје.
Ал’ говори Краљевићу Марко:
„Ој Бога ти, Новаче коваче,
Јеси л’ коме бољу саковао?”
„Јесам бољу, ал’ бољу јунаку, 140
Том јунаку Муси Арбанаси.
Кад сс Муса у приморј’ одврзо,
Онда сам му бољу саковао;
Кад удари посред наковања,
Ни трупина под њим не остаје.” 145
Ал’ говори Краљевићу Марко:
„Пружи руку, Новаче коваче,
Пружи руку да ти сабљу платим!”
Превари се, уједе га гуја!
Пружи руку, да му сабљу плати; 150
Одсече му руку до рамена,
Па извади стотину дуката:
„На ти, Ново, стотину дуката,
Па се рани за живота твога,
Не куј више, ни боље, ни горе.” 155
Оде Марко у приморје равно.
Сусрео је Мусу Арбанасу,
„Бежи с пута’ турска у......!”
Ал’ говори Муса Арбанаса:
„Зар ти мислиш, Краљевићу Марко, 160
Ди је тебе краљица родила,
Повијала у свилсн-пелене,
Ранила те медом и шећером;
И мене је љута Арнаутка,
Повијала у кору смоквову, 165
Ранила ме са скробом јечменим
И опет ти с пута сићи нећу.”
Узеше се по свилен-појасу,
Борише се за три летња дана,
За три дана и три ноћи тавне. 170
Кад четврти данак освануо,
Ал’ говори Муса Арбанаса:
„Ил’ омани, Краљевићу Марко,
Ил’ омани, или да оманем.”
Кад оману Краљевићу Марко, 175
Дочека је Муса Арбанаса,
Па је преби надвоје, натроје.
Ал’ говори Краљевићу Марко:
„Ди си сада, посестримо вило,
Ди си, вило, више те не било?” 180
Из облака вила проговара:
„Јесам ли ти говорила, Марко,
Не замећи у недељу кавге?
Гријота је једно на једнога,
А камо ли двоје на једнога; 185
Већ камо ти гуја из чизама?”
Трже главу Муса Арбанаса
Да он види ко говори с Марком.
Трже ноже Краљевићу Марко,
Па удара Мусу Арбанасу; 190
Одлети му са рамена глава.
Узима је Краљевићу Марко,
Па је носи цару у Стамбола,
Колико је царе угледао,
Три је фата од ње ускочио. 195
Ал’ говори Краљевићу Марко:
„Кад подскачеш ти од мртве главе,
Како би је живу уморио?”

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Напомена[уреди]

  • Матица, V, 10. IV 1870, 10, 223-226.
  • Српске народне песме, из збирке Б. У. М.
  • Варијанте: НП, бр. 5; ИСП II, бр. 28; СНП II, бр. 67; НП ЛМС2, бр. 43, 53-54. (Песма 54 делимично).

Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Зоја Карановић, Народне песме у Матици, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999., стр. 216-221.