Vino pije Musa Arbanasa
Vino pije Musa Arbanasa
U Stambolu, a u krčmi beloj.
Kad se Ture podnapilo vina,
Pjano Ture zače besediti:
„E tako mi moje vere tvrde! 5
Odvršću se u primorje ravno,
Sagradiću skelu oko mora,
A drumove okolo primorja,
U primorju sagradiću kulu
I na kuli gvozdene čengele, 10
Vešać’ caru odže i adžije.”
Što je Ture pijano mislilo,
To je Ture trezno učinilo.
Odvrzlo se u primorje ravno,
Sagradilo skelu oko mora, 15
A drumove okolo primorja,
U primorju sagradilo kulu
I na kuli gvozdene čengele,
Veša caru odže i adžije
Ljuta tužba caru dodijala. 20
Posla care Čupića vezira,
Da uvati Musu Arbanasu -
Sve polomi Musa po primorju,
I uvati Čupića vezira,
I veza mu ruke naopako, 25
I obadve noge ispod konja
Da ne padne ni na jednu stranu,
Pa ga šilje caru u Stambola.
Zabrinu se care gospodine:
„Aoj meni, i do Boga moga! 30
Ko će ljuta zmaja ufatiti?
Di si sada, Kraljeviću Marko?”
Al’ govori jedan od Turaka:
„Šta bi dao ti onom junaku,
Koji bi ti kaz’o živa Marka?” 35
„Dao bi’ mu pola Bosne slavne,
Koja slavi kako je postala,
Hristijansku vsru pripoznaje.”
Al’ govori jedan od Turaka:
„Šta bi dao ti onom junaku, 40
Koji bi ti živa dov’o Marka?”
„Dao bi’ mu na Bosni vezirstvo
Bez promene za devet godina.
Evo ima devet godin’ dana
Kako sam Marka u tamu bacio, 45
Od tamnice ključe izgubio,
Još je nikad otvarao nisam.”
Izvedoše Kraljevića Marka:
Na Marku je zelena košulja
Kao trava o Đurđevu danu, 50
I u Marka jeste rusa kosa,
Polu stire, polom se pokriva,
Nokti su mu mogo bi orati;
Jedni miju, a drugi ga briju,
A treći mu nokte sarezuju, 55
Dok su malo uljudili Marka,
Pa ga vode caru u Stambola.
Al’ govori care gospodine:
„Moj posinko, Kraljeviću Marko,
Eda, sine, štogod od megdana?” 60
Al’ govori Kraljsviću Marko:
„Mani me se, care, od msgdana!
Ujela me ova ljuta tama.
Premakni me u novu me’anu,
Premakni mi vina i rakije, 65
Lepa vina od devet godina,
I rakije od devet godina,
I bečkoga leba prebeloga,
I ovneća mesa debeloga,
Da s’ poranim tri meseca dana, 70
Kazaću ti, care, od megdana.”
Kad je prošlo tri meesca dana,
Al’ govori care gospodine:
„Moj posinko, Kraljeviću Marko,
Eda, sine, štogod od megdana?” 75
Al’ besedi Kraljeviću Marko:
„Dones’te mi suve drenovine
Sa tavana od devet godina!"
Doneše mu suve drenovine.
Uzima je Kraljeviću Marko, 80
Tri je kapi vode isterao:
„Prilika je, care, za megdana,
Al’ ja nemam konja za meneka.”
Al’ govori care gospodine:
„Idi, sine, dole na pajvane, 85
U men’ ima tri stotine konja,
Biraj, sine, konja za tebeka.”
Ode Marko dole na pajvane:
Kog je Marko za rep povukao,
Svaki se konj za njime poveo. 90
Al’ govori Kraljeviću Marko:
„Oj Boga ti, care gospodine,
O’de nema konja za meneka;
Već sam čuo za moga Šarina,
Da je Šara u jednog Turčina.” 95
Ode Marko da potraži Šarca,
I naš’o ga u jsdnog Turčina,
Me’med-age na njim đubre vuče.
Turski mu je adet učinio:
„Salać, malać, Ture Me’med-ago!” 100
„Alom, salom, neznana delijo!”
Al’ govori Kraljeviću Marko:
„Oj Turčine, vero nekrštena,
Otkud tebi isterani Šarac?
Ili si ga za blago kupio, 105
Ili si ga na boju dobio,
Il’ ti j’ ljuba iz roda dovela?”
„Oj Boga ti, delijo neznana,
Niti sam ga za blago kupio,
Niti sam ga na boju dobio, 110
Nit’ mi j’ ljuba iz roda dovela,
Već pokojna Kraljevića Marka.”
Razljuti ss Kraljeviću Marko,
Udari ga šarenom torbicom;
Kako ga je lako udario, 115
Sa crnom ga zemljom sastavio,
Pa odvede svoga konja Šarca:
„Evo care, isterana Šare!
Al’ ja nemam sablje za mejdana.”
Al’ govori care gospodine: 120
„Idi, sine, Novaku kovaču.
Nek’ ti kuje sablju za megdana.”
Ode Marko Novaku kovaču:
„Oj Boga ti, Novače kovače,
Sakuj meni sablju za mejdana, 125
Što je nikom sakovao nisi.”
„Oću brate, Kraljeviću Marko,
Kovaću je tri meseca dana.”
To je Marko jedva dočekao,
Da Šarila malo okuraži. 130
Kad je prošlo tri meseca dana,
Ode Marko Novaku kovaču:
„Jesi l’, Novo, sablju sakovao?”
„Jesam, brate, Kraljeviću Marko.”
Udara je posred nakovanja, 135
Pa ga prebi na dvoje na troje.
Al’ govori Kraljeviću Marko:
„Oj Boga ti, Novače kovače,
Jesi l’ kome bolju sakovao?”
„Jesam bolju, al’ bolju junaku, 140
Tom junaku Musi Arbanasi.
Kad ss Musa u primorj’ odvrzo,
Onda sam mu bolju sakovao;
Kad udari posred nakovanja,
Ni trupina pod njim ne ostaje.” 145
Al’ govori Kraljeviću Marko:
„Pruži ruku, Novače kovače,
Pruži ruku da ti sablju platim!”
Prevari se, ujede ga guja!
Pruži ruku, da mu sablju plati; 150
Odseče mu ruku do ramena,
Pa izvadi stotinu dukata:
„Na ti, Novo, stotinu dukata,
Pa se rani za života tvoga,
Ne kuj više, ni bolje, ni gore.” 155
Ode Marko u primorje ravno.
Susreo je Musu Arbanasu,
„Beži s puta’ turska u......!”
Al’ govori Musa Arbanasa:
„Zar ti misliš, Kraljeviću Marko, 160
Di je tebe kraljica rodila,
Povijala u svilsn-pelene,
Ranila te medom i šećerom;
I mene je ljuta Arnautka,
Povijala u koru smokvovu, 165
Ranila me sa skrobom ječmenim
I opet ti s puta sići neću.”
Uzeše se po svilen-pojasu,
Boriše se za tri letnja dana,
Za tri dana i tri noći tavne. 170
Kad četvrti danak osvanuo,
Al’ govori Musa Arbanasa:
„Il’ omani, Kraljeviću Marko,
Il’ omani, ili da omanem.”
Kad omanu Kraljeviću Marko, 175
Dočeka je Musa Arbanasa,
Pa je prebi nadvoje, natroje.
Al’ govori Kraljeviću Marko:
„Di si sada, posestrimo vilo,
Di si, vilo, više te ne bilo?” 180
Iz oblaka vila progovara:
„Jesam li ti govorila, Marko,
Ne zameći u nedelju kavge?
Grijota je jedno na jednoga,
A kamo li dvoje na jednoga; 185
Već kamo ti guja iz čizama?”
Trže glavu Musa Arbanasa
Da on vidi ko govori s Markom.
Trže nože Kraljeviću Marko,
Pa udara Musu Arbanasu; 190
Odleti mu sa ramena glava.
Uzima je Kraljeviću Marko,
Pa je nosi caru u Stambola,
Koliko je care ugledao,
Tri je fata od nje uskočio. 195
Al’ govori Kraljeviću Marko:
„Kad podskačeš ti od mrtve glave,
Kako bi je živu umorio?”
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
