Јелин пасе по ливади траву,
За дан пасе, а за два болује,
А за трећи јаде јадикује.
Питала га из горице вила:
„Ој јелине, берзо шумско звире! 5
„Каква ти је голема невоља,
„Да ти пасеш по ливади траву,
„За дан пасеш, а за два болујеш
„А за трећи јаде јадикујеш?“
Јелин вили овак' одговара; 10
„Сестро моја, из горице вило,
„Та мени је голема невоља;
„Та невоља, пригорит је нећу.
„Ја сам имо младу кошутицу,
„Кошутицу са златни рогови, 15
„Отишла је за гору на воду;
„Ил' је гдигод млада заблудила,
„Или су ју ловци уловили,
„Или ме је са свим оставила,
„И јелина другог приљубила. 20
„Ако буде млада заблудила
„Да Бог даде, да ме скоре најде!
„Ако су ју ловци уловили,
„Да Бог даде више не ловили!
„Ако л' ме је са свим оставила 25
„И јелина другог приљубила
„Да Бог даде да вирниа буде!
Народни славонски обичаји, сабрани и пописани од Луки Илићу Орјовчанину; У Загребу тискане: код Фрање Суппана, кр. пов. књиготискара и књиготерзца, 1846., стр. 283.
