Кад се жени Виде момче младо,
Он запроси далеко ђевојку,
Баш далеко у незнаној земљи,
Запросио и испросио је.
Ал' говори Вида момка мајка: 5
„О мој Виде, мој једини сине!
„Ти не проси далеко ђевојке,
„Ти од рода свог никога немаш,
„До ли своје остариле мајке.“
Ал' говори Виде момче младо: 10
„Ој Бога ти, моја стара мајко!
„Ак' од рода свог никога немам,
„Имадем ја браће и дружбине.“
Па он купи стотину сватова,
Па он иде себи по ђевојку. 15
Одош' свати преко поља равна,
Оде мајка у брда пристранке,
У пристранке према жарком сунцу,
Куд' но плове змије крилатице,
Па говори Вида момка мајка: 20
„Посестримо, змијо крилатицо!
„Дај дер мени пола купе јада,
„Да отрујем сина јединога.“
Ал' говори змија крилатица:
„Ој Бога ти, посестримо моја! 25
„Ти не отруј сина јединога,
„Већ ти отруј Видовицу младу.“
Па јој даде пола купе јада,
А пола је вила долијала.
Кући иде Вида јадног мајка. 30
Помолише с' свати са ђевојком.
И кад Вида угледала мајка,
Мало ближе њега сусретала,
Чашом снаху своју понудила;
Снаха јој се тихо поклонила, 35
У руку је снаха пољубила,
Те говори Видовица млада:
„Вала, вала, мила мајко моја,
„Нерођена, као и рођена!
„Рекла ми је моја мила мајка, 40
„Да не пијем прије Вида вина,
„Ни ракије прије свекрвице
„Ни водице прије заовице.“
Од ње оде, а пред Вида дође,
Пружи Виду једну купу вина, 45
Жив приниче а мртав одниче,
Мртав паде у зелену траву.
Ал' говори млада Видовица:
„Аој мени уда срећо моја!
„Да се вратим сада својој мајци, 50
„Рекла би ми моја стара мајка:
„Ето мени несретнице моје!
„Да код ове останем матере,
„Кад је своме киндисала сину,
„Како не би мене киндисала.“ 55
Па дохвати млада Вида ноже,
И удари себе више паса,
Мртва, тужна, покрај Вида паде.
Што су њима у сватови били.
То су њима у спроводу били, 60
Двије су им раке ископали,
Кроз раке им руке саставили,
А у руке туње и јабуке.
Из њег ничу зелени борићи,
Из ње ниче винова лозица; 65
Све се лоза око бора вија,
Као свила око ките смиља.
