Kad se ženi Vide momče mlado,
On zaprosi daleko đevojku,
Baš daleko u neznanoj zemlji,
Zaprosio i isprosio je.
Al' govori Vida momka majka: 5
„O moj Vide, moj jedini sine!
„Ti ne prosi daleko đevojke,
„Ti od roda svog nikoga nemaš,
„Do li svoje ostarile majke.“
Al' govori Vide momče mlado: 10
„Oj Boga ti, moja stara majko!
„Ak' od roda svog nikoga nemam,
„Imadem ja braće i družbine.“
Pa on kupi stotinu svatova,
Pa on ide sebi po đevojku. 15
Odoš' svati preko polja ravna,
Ode majka u brda pristranke,
U pristranke prema žarkom suncu,
Kud' no plove zmije krilatice,
Pa govori Vida momka majka: 20
„Posestrimo, zmijo krilatico!
„Daj der meni pola kupe jada,
„Da otrujem sina jedinoga.“
Al' govori zmija krilatica:
„Oj Boga ti, posestrimo moja! 25
„Ti ne otruj sina jedinoga,
„Već ti otruj Vidovicu mladu.“
Pa joj dade pola kupe jada,
A pola je vila dolijala.
Kući ide Vida jadnog majka. 30
Pomoliše s' svati sa đevojkom.
I kad Vida ugledala majka,
Malo bliže njega susretala,
Čašom snahu svoju ponudila;
Snaha joj se tiho poklonila, 35
U ruku je snaha poljubila,
Te govori Vidovica mlada:
„Vala, vala, mila majko moja,
„Nerođena, kao i rođena!
„Rekla mi je moja mila majka, 40
„Da ne pijem prije Vida vina,
„Ni rakije prije svekrvice
„Ni vodice prije zaovice.“
Od nje ode, a pred Vida dođe,
Pruži Vidu jednu kupu vina, 45
Živ priniče a mrtav odniče,
Mrtav pade u zelenu travu.
Al' govori mlada Vidovica:
„Aoj meni uda srećo moja!
„Da se vratim sada svojoj majci, 50
„Rekla bi mi moja stara majka:
„Eto meni nesretnice moje!
„Da kod ove ostanem matere,
„Kad je svome kindisala sinu,
„Kako ne bi mene kindisala.“ 55
Pa dohvati mlada Vida nože,
I udari sebe više pasa,
Mrtva, tužna, pokraj Vida pade.
Što su njima u svatovi bili.
To su njima u sprovodu bili, 60
Dvije su im rake iskopali,
Kroz rake im ruke sastavili,
A u ruke tunje i jabuke.
Iz njeg niču zeleni borići,
Iz nje niče vinova lozica; 65
Sve se loza oko bora vija,
Kao svila oko kite smilja.
