Вече на броду

Војислав Илић

Вече на броду Писац: Војислав Илић

Горе на равном крову, гомила Турака седи
И стари некакав дервиш. Он сетно у жице бије,
Тихо, суморно пева. Месец је изгрејô бледи
     И тама обале крије.

Ено и Ада-Кале, где празни чардаци стоје
Као скелети страшни. Крај платна сурваних давно,
Убоги рибари блуде и мреже бацају своје
     Кад вече онеми тавно

А брод се с тутњавом жури, и звуци суморно звоне
И песма премире тужно. Не схватам, не појмим речи,
Ал' с болном некаквом мишљу на душу падају оне,
Тако речито песма и тако сантуре звечи!

август 1892.

Извори

• Војислав Илић: Лирско песништво, страна 224, Вук Караџић, Београд.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.