Вече на броду
| Вече на броду Писац: Војислав Илић |
Горе на равном крову, гомила Турака седи
И стари некакав дервиш. Он сетно у жице бије,
Тихо, суморно пева. Месец је изгрејô бледи
И тама обале крије.
Ено и Ада-Кале, где празни чардаци стоје
Као скелети страшни. Крај платна сурваних давно,
Убоги рибари блуде и мреже бацају своје
Кад вече онеми тавно
А брод се с тутњавом жури, и звуци суморно звоне
И песма премире тужно. Не схватам, не појмим речи,
Ал' с болном некаквом мишљу на душу падају оне,
Тако речито песма и тако сантуре звечи!
август 1892.
Извори[уреди]
- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 224, Вук Караџић, Београд.
|